Jedan od uslova za produktivnu komunikaciju među ljudima je pažljivo slušanje. U procesu komunikacije osoba treba da bude svesna da li je drugi pažljivo slušaju, kao i da li ona pažljivo sluša druge.
Slušanje predstavlja uživljavanje u onome o čemu osoba koju slušamo govori, kao i razumevanje sadržaja koji je izgovoren. Da bismo na pravi način slušali sagovornika, slušalac treba da donese odluku da želi da sluša, da osobu koja govori gleda u oči, da ne govori previše, ne prekida sagovornika dok govori, da nauči da ćuti, i naravno, sluša.
Postoje brojne vrste slušanja. Znanje o tome može doprineti da se problem u vezi razumevanja interakcije između ljudi predupredi.
SEDAM VRSTA SLUŠALACA
1. „Preokupirani“
Ove osobe su stalno užurbane i zauzete. Nije preporučljivo da se sa ovim ljudima razgovara “u hodu”. Komunikaciju sa ovim osobama treba započeti pitanjem: “Da li sam izabrao/la dobar moment”? Ukoliko dobijete potvrdan odgovor, započnite razgovor sa izjavom koja će izazvati pažnju, budite sažeti i brzo završite, jer je njihova pažnja kratkog daha.
2. „Odsutni“
“Odsutni” su fizički prisutni, ali mentalno nisu. Ove osobe često su okarakterisane kao “sanjari”, jer se čini da razmišljaju o svemu drugom osim o temi razgovora. U komunikaciji sa ovim osobama važno je pokazati interesovanje, što se postiže direktnim kontaktom očima i postavljanjem pitanja. Kao i kod “preokupiranih”, razgovor treba započeti izjavom koja će privući pažnju, budite koncizni i držite se poente, jer lako gube pažnju.
3. „Prekidači“
Ove osobe često upadaju u reč i prekidaju sagovornika dok govori. Oni ne slušaju, već su fokusirani na ono što oni imaju da kažu. Kada prekidaju razgovor treba ih pustiti i sačekati da završe. Kada završe treba reći: “Kao što sam rekao/la”…na taj način skrećete pažnju na njihovo prekidanje i vraćate se na ono o čemu ste govorili.
4. „Oni kojima je svejedno“
Ova vrsta slušalaca prepoznaje se po njihovom indiferentnom stavu dok slušaju. Teško pokazuju bilo kakvu emotivnu reakciju. Da bi osoba skrenula njihovu pažnju, potrebno je da dramatizuje svoje ideje i da postavlja pitanja, kako bi dobila povratnu informaciju.
5. „Borbeni“
Glavna karakteristika ove vrste slušalaca je da su antiprotivni. Uživaju da se ne slažu i da kritikuju druge. U komunikaciji sa njima ne treba se slagati kada okrivljuju druge, ali treba pokušati razumeti njihove stavove.
6. „Analitičari“
“Analitičari” su stalno u ulozi savetnika i daju savete čak i kad ih niko ne pita za mišljenje. Ono što ove osobe trba da uvide je da ne treba svima odgovor, rešenje ili savet. To se može postići direktnom porukom u razgovoru sa njima: “Hoću samo da me saslušaš, ne treba mi savet”.
7. „Entuzijasti“
Ovo su osobe koje poklanjaju punu pažnju dok slušaju. Imaju empatiju za druge i daju osobi priliku da sama otkrije rešenja i ideje. Sve osobe treba da streme ovom vidu slušanja.
Za kvalitetnu komunikaciju slušanje sagovornika je od presudne važnosti. Slušanjem dajemo šansu sagovorniku da na najbolji način prenese svoju poruku, i dobijamo mogućnost da svoju poruku koncipiramo na najbolji mogući način. Na ovaj način se dvoje učesnika u komunikaciji bolje razumeju. Slušanje, bez pažnje i razumevanja, nikada ne rezultira pamćenjem onog što je neko rekao, niti nam omogućuje napredak.
Samo kada sagovornika slušate sa iskrenim interesovanjem, a svoje misli i stavove stavljate u drugi plan, imate mogućnost da vodite ispunjeni razgovor koji može rezultirati rešenjem koje odgovara obema stranama.
Aktivnim slušanjem primamo korisne informacije, izbegavamo nesporazume i konflikte, pokazujemo da nam je stalo do sagovornika, pomažemo osobama sa kojima komuniciramo da jasnije sagledaju problem i, na kraju, izgrađujemo odnos poverenja. Veština slušanja podrazumeva mnogo više od sposobnosti da „čujemo poruku”. Ona obuhvata razumevanje poruke, situacije i druge osobe. Razvijena veština slušanja omogućuje drugoj osobi da se oseća prijatno, da ima poverenje u slušaoca i da mnogo lakše izrazi ono što je zaista želela reći.
Korisni saveti za poboljšanje veštine slušanja:
- Održavati kontakt očima dok osoba govori;
- Posmatrati neverbalne signale, jer ukazuju na aspekte koji nisu izrečeni;
- Uključiti empatiju i razumebanje za drugu osobu;
- Biti strpljiv, govoriti tek kada sagovornik završi;
- Ne prekidati, ne završavati rečenice sagovornika i ne menjati temu;
- Postavljati pitanja tokom razgovora;
- Parafrazirati, odnosno ponoviti svojim rečima priču sagovornika, kako bi osoba bila sigurna da je dobro razumela;
- Ukloniti sve što odvlači pažnju (npr. telefon);
- Pokušati sagledati stvar iz perspective slušaoca.
Autori:
Dr Aleksandra Djurić
Iva Bubanja
No comments
Post a Comment