Iako postoje brojne sorte, većina uživalaca zna za belo i crno grožđe.
Crno grožđe treba da bude što tamnije, gotovo crno, a kada se grozd protrese zrna ne smeju da ispadaju. Kožica crnog grožđa veoma je vredna jer obiluje fenolnim materijama koje mu daju boju i ukus, a ljudima zdravlje. Sadrži i polifenole rezveratrole, antocijane, katehine i kvercetine. Oni su antioksidansi koji uništavaju štetne supstance, kao i slobodne radikale koji mogu da izazovu tumor.
Čuvaju i prohodnost arterija smanjujući tako rizik za bolesti srca. Smanjuju i zgrušavanje krvi i snižavaju loš holesterol. Za rezveratrol je dokazano da pozitivno utiče na mentalne i druge funkcije mozga, smanjujući rizik od moždanog udara.
Crno grožđe trebalo bi jesti što češće i zbog kalijuma, mangana, vitamina C, B1 i B6. Ali i zbog obilja biljnih vlakana, kalcijuma i gvožđa. Istraživanja su pokazala da crno grožđe povećava nivo melatonina, hormona neophodnog za dobar san.
Belo grožđe je u mnogo čemu slično crnom. Ima približno istu energetsku vrednost, što znači oko 20 odsto šećera, ali je u odnosu na crno grožđe siromašno fenolima. Takođe nije preterano bogato ni kalijumom i kalcijumom.
Izvor: http://www.lisa.rs/
No comments
Post a Comment