Kad vam je neko poslednji put rekao koliko ste divni i veličanstveni? Sećate li se? Ili, kako je prekrasno to što jeste, i to što radite? Kada je to bilo?
Možda se i ne sećate, jer se to obično i ne čuje. Ono što se čuje su zamerke i kritike koje su nam upućene. Vrlo retko čujemo i upamtimo pohvale. Radije dajemo komplimente, pohvale i darove nego što ih primamo. Kada treba da primimo, nekako se osećamo nelagodno, ustežemo se… To je stvar (ne)otvorenosti da primimo i neravnoteže između davanja i primanja u našem svetu.
Vaspitavani smo da je vrlina deliti, davati, poklanjati, i nismo nikada to dovodili u pitanje, a nismo naučeni kako da primimo. Kako da uživamo u onome što jesmo? I kako da primimo to što jesmo? Kako, u stvari, da primimo sebe? Kada neko ne može da primi kompliment, poklon ili novac, retko može da primi i ljubav, brižnost ili pažnju druge osobe ili partnera. I to nije retka pojava.
Većina žena sa kojima radim nije otvorena za primanje – to su sve sjajne osobe, snažne, hrabre, nesebične. O svakoj može da se napiše barem jedna knjiga… Ali, isto tako su i nespremne kada treba da prime. Osećaju se neprijatno i radije bi opet dale nego primile bilo šta.
Taj deo u nama koji je navikao samo da daje, nesebično i od srca, vredan je i treba ga negovati, no, ipak bi bilo sjajno da pogledamo i taj drugi, manji, a zapostavljeni deo u nama koji bi trebalo da razvijamo, deo koji prima.
Kako bi bilo da već danas pogledamo šta je to što nam se daje, a mi ne primamo? Kako bi bilo da to osvestimo?
To može biti u bilo kom segmentu života i može biti bilo šta… Samo nežno primetite. Ili zapišite. I ne morate ništa da radite sa tim, jer proces je već počeo samim tim što ste prepoznali tu energiju. To je energija primanja. Možete li se setiti te energije? Ona je topla, sveobuhvatna i ne traži ništa zauzvrat. Možete se kupati u njoj… A ako budete želeli dalje i dublje, možete početi od sebe – polako…
Dajte sebi jedan kompliment, koliko god to delovalo smešno, teško ili trivijalno! To je nešto najlepše što možete uraditi za sebe u ovom trenutku – da se pogledate u ogledalo, izlog pored koga prolazite i kažete sebi: Ti si tako veličanstvena! I svaka ti čast za sve što si postigla do sada! Eto, tek tako, jednostavno. I da polako uđete u energiju primanja, da pustite da vas preplavi osećaj ispunjenosti, topline…
Propratite šta vam se dešava u telu, gde je nelagodnost, koje su misli u glavi, šta se pokrenulo… Da li je unutrašnji kritičar krenuo da oponira, ili se ne čuje? Možda je smešno, jer je vrlo jednostavno. Možda u početku neće biti lako, ali je korisno.
Korisno je za vas i za pokretanje jedne nove energije u vašem životu – energije primanja.
Kako bi bilo da tako nastavite barem dvadesetak dana sa komplimentima
sebi? Da to postane vaša mala rutina, onako usput, dok se spremate za posao, ili dok kuvate ručak? Da pohvalite sve što radite, sa osećajem te tople, sveobuhvatne energije koja postoji u vama?
Primetićete kako će stvari početi da se menjaju, posle nelagode doći će osmeh, a sa njim i lakoća jedne nove perspektive, novog pogleda na samu sebe. Novih mogućnosti.
Svaka od nas ima taj deo koji ne vidimo često, a koji je toliko čaroban i fenomenalan! Pa zašto čekati da nam neko drugi potvrdi to?
Počnimo same sa sobom!
Ako ste se imalo ovde pronašle (ili ako prepoznajete da neko vama blizak ide u tom smeru), postavite sebi nekoliko pitanja iz ovog teksta, zapišite ih, zajedno sa odgovorima, i pogledajte u njih – otvoriće se jedan novi energetski prostor u kome ćete imati više sebe, više mogućnosti, više izbora.
Izvor: Sensa
No comments
Post a Comment