„Znao sam odgovor na to pitanje! Samo nisam mogao da ga se setim tokom testa!“
Da li ste ikada otišli sa ispita osećajući se ovako?
To je problem sa kojim se većina studenata susreće i koji leži u činjenici da mnogi od njih uče napamet, umesto da se trude da zapravo nauče. Ukoliko samo nabubamo informacije tokom pripreme za ispit, one će sigurno iščileti iz našeg pamćenja – ponekad i pre nego što ih budemo iskoristili!
Neke studije kažu da mi zaboravimo oko 80% onoga što naučimo. Kada smo pod stresom, teže nam je da se prisetimo informacija skladištenih u kratkotrajnoj memoriji, što nam se obično dešava upravo tokom ispita. Kako onda da budemo sigurni da učimo s razumevanjem, a ne napamet?
1. Identifikujte ishode učenja. Da, ovo zvuči kao da navodimo nešto očigledno – trebalo bi da učite lekcije iz knjige, zar ne? No, u stvarnosti, odgovor i nije tako očigledan. Rezultati vašeg učenja će se razlikovati od jednog predmeta do drugog.
Na primer, podrazumeva se da ćete na matematici učiti postupno rešavanje zadataka, ali ono što je zapravo poenta učenja jeste da razumete značenje svih tih koraka. Morate da razumete ono „zašto“ svega što radite da biste rešili neku jednačinu, iako to može da se desi tek nakon što ste provežbali i naučili napamet svaki postupak. U suprotnom, kada se suočite sa zadatkom koji se za nijansu razlikuje od onih koje ste vežbali, nećete znati da ih uradite.
Slično tome, profesor istorije vam može dati listu novih pojmova i od vas tražiti da znate da ih definišete. Morate ići dalje od učenja napamet reči u definicijama i razumeti zašto je ta definicija bitna. Trebalo bi da budete sposobni da odredite gde i kako se svaki novi istorijski pojam uklapa u čitavo poglavlje.
Svaki profesor unapred razmišlja o ishodima učenja, koje će verovatno i navesti u planu i programu. Ukoliko ih nema u nastavnom planu, onda jednostavno pitajte profesora šta on to očekuje da vi naučite.
2. Čitajte s razumevanjem. Koliko dugo vam je potrebno da pročitate celo poglavlje iz udžbenika? Kada čitate s razumevanjem, biće vam potrebno i nekoliko dana! No, ne brinite, ne morate da provedete čitava dva dana čitajući, ali bi definitivno trebalo da preduzmete korake koji će se odvijati u višednevnom vremenskom roku.
Na samom početku, bacite pogled na gradivo i obratite pažnju na naslove i podnaslove. Koncentrišući se na njih, stvorićete temelj na koji će se kasnije informacije nadograđivati.
Tokom čitanja zabeležite i potražite objašnjenje svih reči koje sami ne znate da definišete. Za ovo bi vam možda bilo zgodnije da koristite tablet ili kompjuter, koji imaju instalirane rečnike sinonima.
Zastanite nakon svakog paragrafa ili stranice i zatvorite oči. Potom, u sebi rezimirajte ono što ste pročitali. Ukoliko ne možete, vratite se i ponavljajte dok god ne budete uspeli.
Dan nakon što ste pročitali poglavlje, ponovite ga. Svaki put kada obnovite unete informacije, one će se jače urezati u vaše pamćenje.
3. Testirajte se. Probni testovi su najbolji način da odredite da li ste usvojili gradivo ili samo nabubali korake i definicije. No, vaši probni testovi moraju da vam predstavljaju izazov, što znači da ne treba vi da ih pravite.
Udružite se sa nekim i učite zajedno. Šta ako učenje u paru nije opcija? Još uvek možete da se testirate sami.
Pri učenju gradiva sa mnogo pojmova i definicija koristite kartice da biste lakše upamtili definicije. Zatim, (nakon što ste ih sve naučili napamet), odaberite nasumice dva pojma i proverite da li možete da ih povežete u kontekstu. To je nešto poput uradi-sam esejskog pitanja.
Ukoliko učite matematiku ili druge prirodne nauke i treba da rešite neki zadatak ili jednačine, postarajte se da imate zbirke rešenih zadataka iz kojih možete raditi primere slične onim koje ste radili na času.
4. Podučavajte druge. Jedan od najboljih načina da zaista usvojite ono što ste učili je da to prenesete drugima. Ova vrsta učenja zahteva da se udružite sa jednim ili više studenata sa fakulteta. Sastavite grupu za učenje i podelite odeljke iz priručnika ili pitanja iz lekcija međusobno. Onda neka svako od vas objasni ostalima deo koji mu je određen.
Izvor: www.homework/StudyTips - http://www.iserbia.rs
Prevela: Milana Vračar
No comments
Post a Comment