Ako radite ili učite noću potrudite se da pri ruci imate namirnice koje će vam pomoći da lakše prebrodite nedostatak sna.
Sigurno ste se zapitali koliko nam je sna dovoljno. Lekari tvrde, od šest do osam sati. Međutim, dešava se da zbog posla ili učenja, dan zamenimo za noć. Postavlja se pitanje kako naš organizam reaguje na to.
„Naš organizam je predviđen da bude aktivan tokom dana, a da spava tokom noći. Svako narušavanje tog ritma dovodi do neusklađenosti nečega što se zove biološki časovnik i dolazi do brojnih promena koje se mogu odraziti na naše zdravlje. Pre svega dolazi do pada koncentrcaije, pada fokusiranosti, što povećava mogućnost ozleđivanja na radu“, objašnjava doc. dr Dragan Hrnčić, fiziolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Za noćno učenje ili rad, koncentracija nam je i te kako potrebna. Čime da je nahranimo?
„Tokom noći treba uzimati male sitne obroke, takozvane, zdrave grickalice, koštunjavavo voće. Jabuke su odlične za koncentraciju, a preporučuje se i obično mleko koje osim što nam daje šećer, daje i dovoljne količine vode, čime sprečava dehidrataciju“, napominje dr Veroslava Stanković, specijalista ishrane.
Teško vam pada da noću ostanete budni, a još teže ukoliko jedete obilne obroke.
„Noćni rad zahteva i veliko angažovanje našeg mozga i neophodno je unositi veliku količinu šećera, jer mozak kao gorivo koristi samo šećer. Međutim, ne treba preterivati u količinama, kao ni u velikim količinama hrane naročito, ne masne, jer ona povlači cirkulaciju iz mozga i na taj način smanjuje našu koncentaraciju i dovodi do pospanosti“, dodaje doktorka Stanković.
Zbog noćnog rada ne trpi samo koncentracija. Dugotrajni efekti deprivacije i narušenog kvaliteta spavanja, u prvom redu utiču pojavu metaboličkog sindroma, kardiovaskularnih oboljenja, čak i do povećanja rizika za razvoj karcinoma, napominje dr Hrnčić.
Šta je prevencija?
„Smenski rad je potrebno uskladiti tako da posle 24 ili 48 sati smenskog rada imamo dovoljno odmora. Jako je bitno da nadoknadimo propuštenu noć i da kvalitetno odspavamo tokom dana.
Pored toga, neophodna je i fizička aktivnost i socijalni život kako bi se smanjio stepen stresa i anksioznosti“, naglašava fiziolog dr Dragan Hrnčić.
Pripremila Ivana Božović
Izvor: rts.rs
No comments
Post a Comment