Danas otkrivamo najverovatnije poreklo imena svakog od sedam kontinenata na Zemlji.
Afrika
Prvi kontinent na našoj listi je Afrika. Postoje mnogobrojne teorije o poreklu imena Afrike. Nakon što su Rimljani porazili Kartaginu u Trećem punskom ratu, svoju novu provinciju nazvali su "Afrika". Najpopularnija teorija o poreklu imena ovog kontinenta navodi da potiče od domorodačkog plemena Afri, a da je Afrika ženska forma latinske reči "Africus", što bukvalno znači "zemlja Afra".
Druga teorija, koja ima nedostatak usled činjenice kada je ime prvi put upotrebljeno, navodi da ime potiče od feničanske reči "afar" što znači "prašina". Spojena sa latinskim sufiksom -ika (-ica), koji se nekada koristi za obeležavanje "zemlje", reč je mogla da znači "zemlja prašine". Imajući u vidu afričku pustinju i vreli klimu na severu, što je mesto gde su Rimljani osvojili svoju provinciju, feničanski koren se smatra kao najverovatnija alternativa teoriji o "plemenu Afri", kada je u pitanju poreklo imena Afrike.
Šta god da je istina, kako su Evropljani nastavili da istražuju i otkrivaju unutrašnjost kontinenta, ime koje su Rimljani prvobitno koristili samo za svoju malu provinciju, zadržalo se i obuhvatilo čitav kontinent koji danas znamo pod imenom Afrika.
Antarktik
Antarktik potiče od grčke reči "antarktike", što bukvalno znači "suprotno severu". Kontinent je, naravno, mesto gde se nalazi najjužnija tačka naše planete. Džon Džordž Batrolomeu, škotski kartograf je navodno prva osoba koja je koristila termin "Antarktika" za kontinent. Međutim, Francuzi su to ime koristili za različita mesta pre njega. U 1500-im, držali su jednu koloniju u Brazilu ispod ekvatora koju su nazvali Francuski Antarktik.
Azija
Azija potiče od starogrčke " Ἀσία", koju je koristio Herodot u svojoj "Istoriji" još od 440. godine pre naše ere. Međutim, moguće je da je ime korišćeno i pre toga, mada se nije odnosilo na čitav kontinent, već je prvobitno bilo samo ime za zemlju na istočnoj obali Egejskog mora, a kasnije Anadolije (dela današnje Turske).
Rimljani su te dve provincije nazivali Mala Azija (Asia Minor) i Velika Azija (Asia Major). Opšte prihvaćena teorija navodi da grčko ime potiče od feničanske reči "asu", što znači "istok" i akadske reči "asu" koja znači "izaći", "uzdići se". U odnosu na Sunce, Azija bi značila "zemlja izlazećeg Sunca".
Australija
Terra Australis Incognita na latinskom znači "nepoznata zemlja na jugu", a glasine o postojanju kontinenta datiraju još iz vremena drevnog Rima. Naravno, Rimljani nisu imali takvu moreplovsku tehnologiju da stignu do Australije i nisu imali direktan dokaz o njenom postojanju.
Kada su Evropljani konačno otkrili kontinent, ime Terra Australis se odomaćilo. Kontinent su brojni rani istraživači nazivali kraćim imenom "Australija", ali je Metju Flinders bio taj koji je insistirao na upotrebi ove reči 1804. godine. Iako je ime "Australija" bilo korišćeno nezvanično nekoliko godina, guverner Lahlan Makarije pokrenuo je peticiju za njegovo zvanično usvajanje 1817. godine. Ime za kontinent je zvanično postalo Australija tek 1824. godine.
Evropa
Evropa je najverovatnije nazvana po Europi, jednoj od mnogih Zevsovih ljubavnica iz grčke mitologije.
Legenda kaže da ju je Zevs oteo nakon što se pretvorio u belog bika i odveo je na Krit. Teško je odrediti etimologiju samog imena, ali jedna teorija kaže da potiče od akadske reči "erebu" što znači "sići", "zaći" ili feničanske reči "ereb", što znači "veče, zapad". Zapadno određenje pravca značilo bi da ima slično poreklo kao Azija. Ipak, ime Evropa je možda poteklo od grčkih reči eurys što znači "široko" i "ops", što znači "lice", tako da formira "široko lice".
Kao i kod mnogih drugih imena kontinenata, "Evropa" originalno nije označavala ni blizu ono što danas pod njom podrazumevamo. Bio je to mali region, poput "Azije", deo današnje Turske i nekadašnje Trakije.
Severna i Južna Amerika
Što se tiče Amerike (Severne i Južne), još od osnovne škole smo učeni da su oba kontinenta nazvana po Amerigu Vespučiju. Međutim, priča o tome zašto je to tako je interesantnija i nešto manje poznata. Vespuči je bio navigator koji je putovao u Novi svet 1499. i 1502. godine. Kao vrlo obrazovan čovek, shvatio je da ovaj novi svet nije deo Azije, kao što su neki prvobitno mislili. Vespuči je odlučio da piše o svojim putovanjima i njegove knjige su objavljene 1502. i 1504. godine.
Kao ujedno zabavne i edukativne, njegove knjige o Novom svetu su štampane na skoro svakom evropskom jeziku.
Godine 1507. nemački kartograf Martin Valdsemiler odlučio je da napravi novu mapu koja će uključivati novi svet. On i njegova dva učena partnera bili su svesni Vespučijevih spisa i nisu znali za Kolumbove ekspedicije. Zbog toga, odlučili su da novoj zemlji daju ime po Vespučiju:
"Ovi predeli (Evropa, Azija i Afrika, tri kontinenta ptolomejske geografije) su veoma iscrpno istraženi, a četvrti deo je otkrio Amerikus Vespučijus (latinski oblik Vespučijevog imena). Ne vidim zašto bi iko imao pravo da se protivi da se taj deo ne zove po Amerikusu, koji ga je otkrio i koji je čovek od pameti. Tako je najbolje nazvati to Amerikom, tj. Zemljom Amerika ili Amerika: pošto su i Evropa i Azija dobili ime po ženama."
Kada je veliku novu mapu otkrio Valdsemiler, imala je naziv "AMERIKA" preko celog današnjeg Brazila. Valdsemiler je koristio Vespučijeve putopise kao reference za svoje crteže, tako da je njegova karta imala Južnu Ameriku kao jedini deo ove nove zapadne hemisfere. U 1538. čuveni geograf Gerard Merkator odlučio je da čitave severne i južne delove Amerike nazove kao jednu celu Ameriku na zapadnoj hemisferi.
Izvor:http://www.nationalgeographic.rs
No comments
Post a Comment