Ona je diplomirani kostimograf, priznata beogradska stilistkinja i jedan od osnivača sada već slavnog brenda Remake, koji na specifičan način povezuje prošlost i sadašnjost, i čija je unikatnost prepoznata ne samo u Srbiji već i šire. Ona je Jovana Božović, žena čiji je lični modni stil, baš kao i onaj koji gaji u svom radu, prepoznatljiv i vredan pažnje. Upravo zato nam je ova mlada dama, inače ćerka poznatog sociologa Ratka Božovića i glumice Azre Čengić, bila i više nego inspirativan sagovornik na temu mode, stila, kostimografije, ženskog preduzetništva i spoja svega navedenog.
Vrlo ste hrabri kad je reč o vašem ličnom modnom izboru. Kako gledate na strah od mode kome su ljudi u našoj okolini prilično skloni?
Vrlo puno faktora utiče na naš strah od mode, i to je prilično kompleksna stvar. Ima tu malo i loše materijalne situacije koja prvenstveno dovodi do toga da ljudi malo putuju i malo se susreću s drugim i drugačijim. To je tek samo jedan mali problem u nepreglednom moru.
Gde su okosnice dobrog stila? I postoji li neke takve uopšte, tačnije, da li je uopšte moguće stil izgraditi ili je on deo nas, poput genetske osobine?
S njim se definitivno rađaš, ali možeš i da ga izbrusiš tokom života. To je živa stvar na koju utiču putovanja, knjige, umetnost, okruženje i odnos prema životu uopšteno.
Čime se vodite u odabiru svakodnevnih odevnih kombinacija? Ima li u tom procesu određenih „zakonitosti“?
Trenutno biram udobnost jer sam u devetom mesecu trudnoće, pa mi se ona prirodno nameće kao potreba. Generalno, moj stil je pod uticajem trendova samo na nivou osvežavanja garderobe, ali baza je nešto moje što je uvek tu. Mislim da je najveće umeće biti svoj i na stil gledati kao na igranje. Na mene su uticale godine čitanja modnih magazina, ali i putovanja i sam taj osećaj samopouzdanja koji sam stekla kroz vreme.
Šta uvek imate u svom garderoberu a šta tamo nikad neće naći svoje mesto?
Volim šešire, cvetne haljine, „nabudžene“ patike, vintage baletanke… Moj omiljeni komad trenutno je Remake košulja sa stavom, i to s natpisom „Fuck off“. Ne nosim stvari koje mi ne stoje i u kojima se osećam kao da statiram.
Koliko je kostimografija imala udela u izgradnji vašeg privatnog stila? Da li se on menjao pod njenim uticajem ili je pak bilo obratno?
Kostimografija je mnogo uticala na mene, ali ne samo puke knjige i predavanja već čitav taj univerzum čiji sam ja mali deo. Pozorište koje obožavam od detinjstva, ljudi s kojima se upoznajem, teme koje me okupiraju. Ali ne samo kostimografija, sve je to ukupno deo mene još od malih nogu. Ljubav prema kostimu i sceni, ljubav prema starinama i istoriji koja je dovela i do bavljenja kostimom ali i do osnivanja brenda Remake u kome se sve moje pasije prepliću.
Koliko je teško obuzdati lične modne afinitete u stilizovanju drugih?
Stilizovanje je jedna potpuno drugačija stvar jer prekoputa sebe imaš osobu koja ima ime i prezime i kojoj je potrebna pomoć koja je u skladu s njom. Dobar stilista nije neko ko samo trend stavlja na klijenta kao da je lutka, ima tu više od toga.
Koliko je važno biti „psiholog“ u procesu kreiranja kostima i stilizovanja drugih?
Psihologija je nezaobilazna, još malo intuicije i osećaja za lepo, i to je to.
Šta je najlakše a šta najteže: obući sebe, druge ili stvoriti kostim?
Najlakše je obući sebe, jer si tu jedini protivnik sebi ti sam (smeh). Svaki rad je i lep i težak jer uključuje interakciju s drugim ljudima i drugim energijama. Da li je to reditelj u pozorištu ili fotograf na setu, svejedno je.
Dotaknimo se na kratko i Remake priče. Dostigla je ozbiljne razmere. Da li ste očekivale da će domaće tržište imati sluha za vaš rad?
Remake priča je moj melem, objedinio je sve želje i razmišljanja u jedno. Rodila se potpuno spontano kao potreba dve drugarice, Antee Arizanović Mutaović i mene da se kao dva kreativca izrazimo, daleko od naših tadašnjih zanimanja. Taj početak je bio toliko satkan od emocija, nespretan i iskren da nije bilo šanse da ne profunkcioniše.
Kako je biti žena preduzetnik u Srbiji? Kako se osmeliti i krenuti u avanturu poput ove? Ovo pitam zbog svih onih žena koje imaju u rukama i glavama dobre ideje, ali ih strah sprečava da ih realizuju.
Meni ponekad tog straha i zafali, uletim u svaku novu ideju kao furija (smeh), pa tek tada počinjem pa razmišljam kako. Mislim da je teško biti preduzetnik i kreativac u isto vreme, bez obzira na pol.
Koliko je Vaša porodica odigrala bitnu ulogu u onome što ste postigli?
Porodica je veoma bitan element. S mamom Azrom, koja je glumica, već sa tri-četiri godine upoznala sam čari pozorišta i pozorišnog života. Sve te probe koje sam gledala, ljudi koje sam imala priliku da upoznam, kostimi koje sam dotakla, učinili su da moja interesovanja danas budu ovakva kakva jesu.
Gde vidite sebe i svoj rad za deset godina od danas?
Vidim sebe kao osnivača i vlasnika velike dizajn kompanije kojoj su vrata otvorena u celom svetu. Zamišljam kako se naše delovanje širi i po asortimanu i po lokacijama u svetu gde ćemo se prodavati. Uz sve to po neki veliki film i predstava i biću zadovoljna.
Autor: Branislava Antović
Izvor: citymagazine.rs
No comments
Post a Comment