VREMENSKE PROMENE: Kome najviše smetaju i koje simptome ne treba ignorisati

Od debelog minusa, do plus 15 i nazad u samo nekoliko dana – takve nagle promene malo kome su prijale. Glavobolje i vrtoglavice najčešći su pratilac tih promena.

Pored ortopeda koji su imali mnogo posla u januaru, i kardiolozi i neurolozi su imali više pacijenata.

Direktor Bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ kaže da iako broj primljenih pacijenata statistički ne odskače od proseka u odnosu na ostale mesece, ima razlike jer je mnogo teško obolelih.

Objašnjava da svaka promena utiče na zdravlje, ali da se najviše žale srčani bolesnici, dijabetičari i oni koji boluju od povišenog krvnog pritiska.

U Srbiji svakih 15 minuta neko doživi moždani udar, a svakih 60 minuta neko umre od šloga. To znači da na godišnjem nivou u Srbiji 25.000 ljudi doživi moždani udar.

Doktor Savić upozorava građane da ako osete slabost ruke ili noge, ili pak poremećaj govora odmah dođu u bolnicu, da ne oklevaju.

Manje je obolelih od respiratornih i virusnih infekcija i gripa, ali i dalje su sve te zimske bolesti u opticaju, zato ni malaksalost, visoku temperaturu, kašalj, ne treba shvatati olako,

---

---

Izvor: RTS.rs

10 zanimljivosti o Švajcarskoj

Sneg, skijanje, banke,satovi,uređenost zemlje i društva ovo su mnogima  prve asocijacije na Švajcarsku.Da je Švajcarska neobična zemlja potvrđuju nam i neke zanimljivosti...

Ove neobične zanimljivosti o Švajcarskoj sigurno mnogi od vas nisu znali a možda i jesu (ako živite tamo). su to zanimljivosti vezane za ovu  jednu od najrazvijenijih EU država pročitajte u nastavku...

1. Švajcarska Nestle je najveća prehrambena kompanija na svetu

2. U slučaju nuklearnog rata Švajcarci imaju bunkere u koji stane 100% populacije.Takođe u slučaju rata švajcarske autoceste mogu se preurediti u piste za uzletanje i sletanje.Dok će sav sneg biti na ulicama očišćen do 8 sati ujutro

3. Švajcarska je vodeća u svetu po potrošnji čokolade. Prosečan Švajcarac pojede 23 kilograma čokolade godišnje.

4. Švajcarska ima najveću potrošnju bezalkoholnih pića u svetu!

5. Što se tiče javnog prevoza u Švicarskoj s jednom kartom putnik može proći celu zemlju raznim vozilima – autobusom, vozom, brodom, žičarom...10.Švajcarska nije bila u ratu od 1515. godine.

6. Švajcarska ima više od 1.500 jezera!

7. Albert Ajnštajn je radio kao službenik u švajcarskom zavodu za patente, kada je dokazao svoju teoriju relativnosti.

8. Automobili u Švajcarskoj izgledaju novi, a razlog su kazne koje prete vozačima ako u što kraćem vremenu ne poprave automobil, pa makar se radilo samo o običnoj  maloj ogrebotini.

9. Artur Konan Dojl doneo je skijanje u Švajcarsku.

10. "Gotard tunel“ sa svojih 57,1 kilometara je najveći železnički tunel na svetu. 

Izvor: http://zanimljivostidana.com

Tuga je zdrava emocija

„Emocije su korisne i mnogo možemo da naučimo iz njih. Da ih nemamo, život bi nam bio vrlo siromašan. One su lepak za naša sećanja i iskustva, nešto što možemo da prizovemo kako ne bismo napravili istu grešku u sličnoj situaciji.“

Koliko vodimo računa o mentalnom zdravlju? Statistike i istraživanja kažu: NEDOVOLJNO. Ono što svako može da učini za sebe kako bi se osećao bolje je da otkloni predrasude, otvori se i poveri onima koji razumeju šta sve emocije pokušavaju da nam kažu.

- Onome ko ima poteškoća i problema u svakodnevnom funkcionisanju, neadekvatno se ponaša, nanosi štetu sebi i drugima, stručna pomoć (lekara, psihijatra ili psihologa) može biti od velike koristi – kaže dr Petar Vojvodić,  lekar na specijalizaciji psihijatrije, zaposlen u klinici “Laza Lazarević”. 

- Osobi koja ima psihičke poteškoće najbolje se može pomoći ukoliko je ona motivisana za promenu, dobrovoljno se javi za pomoć i ima podršku bliskih ljudi. Međutim, neretko je slučaj da okolina više odmaže osobi, nego što joj pomaže, a prvenstveno iz straha i nerazumevanja prirode problema. 

Osobe iz okruženja često forsiraju osobu da ide na lečenje, čak je nipodaštavaju ili odbacuju na različite načine, pa tako sve ovo može imati nepovoljan uticaj na osobu koja ima poteškoće.

---

---

Tekst: B. Gajić

Izvor: bgonline.rs

Čuvaj svoje snove, nikad ne znaš kada će ti ponovo zatrebati…

Često u životu zamišljamo stvari koje bismo voleli da ostvarimo, ali se uvek nekako povučemo zbog straha i uverenja da to nema šanse da se BAŠ nama dogodi. Ali, da li je zaista to tako? Da li se samo nekim ljudima snovi ostvaruju ili se mogu ostvariti svima? Moje razmišljanje i mišljenje o tome pročitajte u današnjem tekstu.

Susrela sam se dosta puta u životu s ljudima koji su mišljenja:,,Ma, pusti to, nema šanse da će se BAŠ meni ostvariti i desiti!” Da. Zbog ove rečenice ljudi gube svoje snove ali gube i sebe. Da ih pitate zbog čega tako misle, ne bi znali da vam odgovore na to pitanje, rekli bi vam da se snovi ostvaruju samo velikim ljudima, ma šta god to značilo.

Ali, svi ti ,,veliki” ljudi su nekada bili mali. Uspeli su samo zato što nisu imali strah od snova i što su imali hrabrosti da ih slede.

Nije bitno o čemu sanjate, bitno je da sve što sanjate možete realizovati. Kada i o ovoj temi pričamo, isto smatram da je samopouzdanje i ta sigurnost koju imamo u sebe nešto što je siguran put ka uspehu. Osvrnuću se na temu o kojoj sam prvo pisala, a to su hejteri, toga će uvek biti, vi morate pronaći način da sve te priče i reči odbacite i da se ne obazirete na iste već da grabite ka svom cilju.

Nikada se ne treba osvrtati iza sebe, već treba ići napred. Treba svako biti svestan sebe i svojih želja, svojih snova. Čvrsto treba grabiti ka vrhu i zvezdama.

Na vrhu uvek ima mesta za sve. Rečenica svakoga od nas jeste:,,BAŠ meni će se ovo ostvariti jer to želim!” I ne osvrćite se, kada krenete stepenicama ka vrhu ne zaboravite da neko mora i kamenje da baca na vas da bi vam izgradio put ka istom.

Autor: Nina Dotlić

---

---

Pozitivno razmišljanje – duži život

Pozitivan pogled na svet, kako se navodi u medicinskim istraživanjima, može da produži život. Pesimisti će se češće susresti sa bolestima, pokazala je nedavna naučna analiza.

U analizi koja se temelji na postojećim istraživanjima, naučnici su istražili podatke iz 15 studija u koje je bilo uključeno nešto manje od 230.000 ljudi, a praćeni su prosečno 14 godina.

Tokom tog vremena, najoptimističnije osobe imale su 35 odsto manje šanse od najpesimističnijih za srčani ili moždani udar, a 14 odsto manje izgleda da umru iz nekog drugog razloga, objavljeno je u  JAMA Network Open.

„Ti rezultati sugerišu da pozitivno i negativno razmišljanje ne samo da utiču na kvalitet života, nego mogu biti povezani i sa zdravljem“, rekao je Alan Rozanski, vodeći autor studije i naučnik na "Icahn School of Medicine" u Njujorku.

Optimisti imaju pozitivnije zdravstvene navike koje im pomažu da žive duže, rekao je Rozanski.

Oni bolje jedu, više vežbaju i manje puše od pesimista, a imaju i bolje načine nošenja s problemima koji im pomažu da budu proaktivni na polju svog zdravlja i da prolaze kroz teška vremena ne menjajući navike u nezdrave.

Pesimizam, suprotno tome, može podstaknuti češće upale i učiniti ljude podložnijima razvoju metaboličkih poremećaja koji mogu skratiti život, kazao je Rozanski.

Dok su mnoge studije kroz prošlih nekoliko dekada povezale stres i promene raspoloženja s povećanim rizikom od srčanih bolesti, ovi rezultati nude sveže dokaze da gledanje na život može uticati na zdravlje srca.

„Optimizam se dugo povezuje s boljim rezultatima u školi i na poslovima poput prodaje, sporta, politike i u društvenim odnosima, ali on je i važno zdravstveno pitanje koje dosad nije dovoljno istraženo“, rekao je Rozanski.

Izvor: rts,rs

Čaj od lipe

Lipa sprečava stvaranje ugrušaka

Cvet lipe se skuplja između 10 i 12 sati, pre jakog sunca, kako ne bi isparila esencijalna ulja- objašnjava Danijela Vlahović, holistički terapeut iz centra za zdravu hranu "Hema-Kheya-Neye".

Čaj od lipe je efikasan lek za probleme sa probavom, a lipov med je veoma cenjen. Evo šta još treba da znate o ovoj lekovitoj biljci.

NARODNA MEDICINA

U narodnoj medicini mnogih evropskih naroda lipa se koristila kao lek za razne zdravstvene tegobe. Po legendi, zraci sunca su "uhvaćeni" u cvetu lipe, pa kada neko popije topao lipov čaj, toplota sunca ulazi u telo, uzrokujući znojenje. Znojenjem se organizam hladi i oslobađa groznice. Cvetovi lipe od davnina se koriste za smirivanje i opuštanje nervnog sistema. Čaj od lipe je jedan od onih biljnih čajeva za koji nema ograničenja u konzumiranju. Čaj od lipe mogu da piju i deca. Kada zamenite kafu čajem od lipe, ubrzo ćete osetiti smanjenje nivoa stresa. On je blag relaksant, posebno efikasan kod nervne napetosti. Umesto čaja, možete za opuštanje sebi da priuštite i kupku – u vodu za kupanje dodajte jak čaj od lipe.

SMANJUJE VALUNGE I PMS

Mnoge žene koriste lipu tokom menopauze za smanjivanje nervoze i problema sa snom. Rina Nisim, švajcarski fitoterapeut i stručnjak za zdravlje žena, savetuje čaj od lipe za ublažavanje neprijatnih simptoma PMS.

SNIŽAVA PRITISAK

Opuštajući efekti lipe blagotvorno deluju na kardiovaskularni sistem, posebno u slučajevima ateroskleroze ili hipertenzije (lipa snižava krvni pritisak). Birtanski herbalista Sajmon Mils, autor knjige "Out of the Earth, the Essential Book of Herbal Medicine", ističe da cvet lipe isceljuje i jača zidove krvnih sudova.

LEČI KRVNE SUDOVE

Vodeći francuski stručnjak za fitoterapiju, Anri Leklerk, kaže da lipa čini krv tečnijom, manje gustom, sprečavajući stvaranje ugrušaka. Drugi poznati francuski fitoterapeuti takođe ističu da lipa deluje protiv stvaranja plaka na krvnim sudovima, kao i da blago deluje na koronarnu vazodilataciju, smanjujući tako rizik od srčanog udara. Oprez se savetuje osobama koje već piju lekove za razređivanje krvi, koji se obično daju u terapiji za snižavanje pritiska, kao i druge lekove za srce, jer lipa može da pojača njihovo dejstvo. Stoga, ako već pijete ove lekove, a želite redovno da pijete čaj od lipe, prvo se posavetujte sa svojim lekarom

DOBRA I ZA JETRU

Lipa se preporučuje i za probleme sa jetrom, i to ne cvet, već unutrašnji deo kore, jer deluje kao blagi koleretik, što znači da podstiče stvaranje, lučenje i protok žuči kroz jetru, na taj način je čisteći i na prirodan način je obnavljajući. U Francuskoj se kora lipe koristi i u tretmanu virusnog hepatitisa (hepatitisa C).

---

---

SPREMITE ZALIHE ZA ZIMU

Čaj od lipe utiče na znojenje, pa se preporučuje za snižavanje temperature u slučajevima gripa ili prehlade. Zato je dobro sada pripremiti zalihu lipovog čaja za zimu. Jedno američko istraživanje je pokazalo da cvet lipe pomaže deci u ranim fazama respiratornih bolesti, kao prevencija upale unutrašnjeg uha koja često prati ove infekcije.

Kako se pravi čaj od lipove kore

Inače, od kore lipe se pravi čaj na sledeći način: 30-40g sitno iseckane kore se kuva u otvorenom loncu, u 1 litar vode, dok se količina vode ne smanji za pola, što je dovoljno za 1-2 dana korišćenja, iako poznati francuski fitoterapeuti Durafor i Lapraz preporučuju da se prvih nekoliko dana pije i do 3 litra ovog čaja, a zatim da se nastavi sa po 1-2 čaše dnevno do izlečenja.

Izvor: http://zena.blic.rs

Aleksa Šantić - I opet mi duša sve o tebi sanja ...

​I opet mi duša sve o tebi sanja,
i kida se srce i za tobom gine,
a nevjera tvoja daleko se sklanja,
kao tavni oblak kad sa neba mine.

I opet si meni čista, sjajna, vedra,
iz prizraka tvoga blaženstva me griju,
pa bih opet tebi panuo na njedra
i gledô ti oči što se slatko smiju.

​Tako vita jela koju munja zgodi
još u nebo gleda i života čeka,
i ne misli: nebo da oblake vodi
iz kojih će nova zagrmiti jeka...

---

---

Vasko Popa - Očiju tvojih da nije

Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo

"Svi ljudi bivaju u svojim nadama razočarani, u svojim iščekivanjima prevareni."

Čaj od kamilice

Kamilica, samonikla biljka 

Kamilica (botanički naziv Matricaria chamomilla) potiče iz istočne Evrope i Bliskog istoka a sada je ova lekovita biljka dobro poznata i rasprostranjena širom Evrope. Kamilica se danas i uzgaja ali u velikoj meri raste kao samonikla biljka na neobradjenim poljima.

Pošto nam je svima lako dostupna i nije skupa lekovita svojstva kamilice se često potcenjuju što je velika greška, zato podsećamo da je za Anglo Saksonce kamilica bila jedna od sedam svetih biljaka.

Stari Egipčani kamilicu su koristili kao lek protiv groznice, reume, sunčanice, nesanice, lošeg varenja. Danas se ova lekovita biljka najčešće preporučuje za lečenje stomačnih tegoba, upala, protiv stresa i alergija. 

Naziv Matricaria chamomilla potiče od latinskog naziva "majka" kao asocijacija na to se upotrebljava protiv bolesti koje pogadjaju zene.

Sada za one koji možda ne znaju da kažemo da je lekoviti deo biljke cvet i to da se kamilica bere u vreme cvetanja tokom aprila i maja meseca. Narodna medicina kamilicu rado preporučuje za širok spektar bolesti i tegoba kao što su: bolovi u stomaku, loše varenje, razne upale organa za varenje, gastritis, grčeve, bolne menstruacije. Poznata po svom blagom delovanju kamilica se često primenjuje kod dece i protiv grčeva u stomaku kod beba.

Čaj od kamilice ima umirujuće dejstvo pa je koristan za ublažavanje stresa, protiv nervne uznemirenosti, razdražljivosti, psihičke iscrpljenosti, nesanice. Posebno se preporučuje za ublažavanje nesanice kod dece. Čaj od kamilice priprema se jednostavno tako što se jedna mala kašikica čaja prelije sa 2 dl ključale vode, ostavi 5 minuta da odstoji zatim procedi i pije, najbolje bez šecera.

Kamilica je dobrodošla i za lecenje kožnih oboljenja jer pospešuje zarastanje rana, umiruje upalu i iritaciju. Često se primenjuije za ginekološka ispiranja i ispiranja očiju.

Čaj od kamilice takodje je koristan za inhalaciju disajnih organa protiv prehlade, alergijskog rinitisa i slično.

Kamilicu svakako treba upotrebljavati i kao prirodno sredstvo za negu lepote. Ukoliko se samo jednom nedeljno umivamo čajem od kamilice imaćemo lepšu i negovaniju kožu lica.

Ispiranje kose nakon pranja čajem od kamilice neguje kosu a plavoj kosi daje zlatnu boju i lepši sjaj.

Kamilica i mleko preporučuju se kao lek protiv bolnih menstruacija i to u vidu obloga koji se priprema tako sto se jedna velika kašika cvetova kamilice prelije sa 2 dl vrelog mleka. Nakon nekoliko minuta procediti, dok je još toplo nakvasiti gazu ili drugu odgovarajuću tkaninu pa drzati oblog preko stomaka.

Izvor; priroda-leci-sve.com

Radolfcel, bavarski gradić na obalama jezera Bodenze

Radolfcel je malo mestašce na jezeru Bodenze u Bavarskom delu Nemačke. Ukoliko putujete ovim delom Nemačke, Radolfcel je idealno mesto za kraći odmor uz pogodnost hotelskog smeštaja po cenama koje su najjeftinije na celom jezeru.

Na malom prostoru izbor turističkih objekata je izuzetno bogat i raznovstan. Restorana i kafea ima dosta,  a uređeni su u različitim stilovima iz prošlosti, u savremenom ambijentu i futuristički.

Šaljiva skulptura - Kappedäschle Brunnen

Kada se umorite od šetnje i ako volite ribu onda je za Vas pravi izbor španski restoran "Zur Alten Mosterei Cosimo", koji je jedan od najboljih restorana u Radolfcelu. Usluga je veoma profesionalna, hrana ukusna, ambijent u starom rustičnom stilu ali su cene malo "više" ...

Ručak u restoranu Zur Alten Mosterei Cosimo...

Grad Radolfcel ima biciklističku i pešačku stazu uz jezero, sa neobičnim stablima drveća koja rastu svuda uz jezero. Ceo grad je prepun zelenila i prava je oaza za sve ljubitelje prirode. 

Stari grad je u duhu bavarske arhikteture sa ukrasnim cvetnim fasadama.

Münster Unserer Lieben Frau

Za one koji ne mogu da prođu bez šopinga, tu je moderni Outlet Center "Seemaxx" koji radi svakog dana sem nedelje od 10 do 19 časova, kao i većina prodavnica u celoj Nemačkoj.

Na samo 7 kilometara od samog centra grada nalazi se park koji se prostire na 75 hektara sa divljim životinjama "Wildlife and Leisure Park Allensbach". Park je za posetioce otvoren svakoga dana od 10 do 19 časova. 

Pogled na jezero je fantastičan sa interesantnim prizorima zalaska sunca.

Radolfzell, Germany

Tekst i fotografije: Nataša V.

Vreme je za tople jesenje promene u vašem domu

Moramo priznati da, barem kada je home dekor u pitanju više volimo coasy ušuškan kutak, kada se tokom svežih dana, umorni vratimo kući, zato je vreme da polako preuredimo naš dom i pripremimo se za nešto hladnije dane koji su tek pred nama. Jesen je vreme za uživanje u malim stvarima u udobnosti svog doma, za dobru knjigu, filmski maraton, toplu čokoladu i kuvano vino, a sve to još je lepše, kada se ušuškate i uživate u sitnim detaljima vašeg doma.

Kada jesenje preuređenje doma u pitanju, bitno je da bude toplo, udobno, puno detalja, a sve to ne košta gotovo ništa, jer većinu toga već imamo.

Dnevni boravak je idealno mesto za sitne investicije

Obogatite svoj prostor za odmor, jastučićima umirujućih boja i toplim, mekanim ćebencetom, u koje ćete se umotati, dok ispijate šolju omiljenog čaja. Uz to, mirišljave sveće su potpuno u duhu jeseni, jer podstiču toplu atmosferu doma, kao i vaze pune jesenje dekoracije, a sve te sitnice zahtevaju vrlo malo novca i mnogo više kreativnosti pri uređenju sopstvenog prostora.

Kada su boje u pitanju, ove jeseni su najpopularnije zagasito plava, oker žuta, bakarna i bež, pa se odlučite da svoj dom uredite upravo u ovim tonovima.  

Sve je u detaljima

Odaberite omiljenu jesenju šolju iz koje ćete ispijati omiljene tople napitke.

Kada su biljke u pitanju, tokom jeseni, kaktus je savršen izbor.

Poređajte omiljene knjige na police, dom ukrasite mirišljavim svećama, koje mirišu na jabuke, cimet i bundevu i stvorite za sebe topao jesenji ambijent u koji ćete odmah poželeti da se vratite!

Izvor: lepotaizdravlje.rs

Foto: @searchhome

Kako sačuvati dobar vid

NA očima i vidu često se ispoljavaju tegobe koje nisu posledica nekog ozbiljnog poremećaja ili oboljenja. Da biste ih očuvali zaštitite ih pre svega od prašine, dima, jakog sunca i vetra.

Ako možete izbegavajte duži boravak u takvim uslovima, a ako to nije izvodljivo češće trepćite i nežno masirajte zatvorene oči dlanovima. Važno je i da redovno praznite creva, jer opstipacija remeti normalno funkcionisanje organizma, pa samim tim, negativno utiče i na vid. Previše stresa, teskobe, tuge ili ljutnje takođe šteti očima.

Pokretanje očiju gore-dole i okretanje očnih jabučica u smeru kazaljke na satu, pa u suprotnom smeru, takođe pomaže očuvanju dobrog vida. Što se ishrane tiče, stručnjaci savetuju da u jelovnik obavezno uvrstite kupus i šargarepu, a kod zamora očiju skuvajte čaj od kamilice, pa ohlađene vrećice stavljajte na kapke, makar nekoliko minuta.

---

---

Izvor: http://www.intermagazin.rs

Aleksandar Puškin - Cvetak

Uveli cvetak bezmirisni

pušten u knjizi gledam ja.

I gle, već mnoštvom čudnih misli

duša se moja puni sva.

Kog proleća je cvao cvatom

i čijom rukom skršen bi?

Da l’ poznatom il’ nepoznatom?

Zašto ga ovde ostavi?

Možda za spomen na poznanstvo

il’ na rastanak možda dug?

Na kakvu šetnju kroz prostranstvo,

kroz tiho polje, tamni lug?

Živi li on il’ ona živi,

gde li je njihov kutak sad?

A možda su i uvenuli

ko ovaj ovde cvetić mlad?

Aleksandar Puškin - Cvetak