Od učenja se ne sme odustati

Niste li primetili da svaki sledeći zadatak na poslu čini da se osećate sve više izgubljeno? Većina ljudi se sve češće suočava s ovakvim okolnostima, ali nema razloga za brigu! To je danas sasvim normalno. Živimo u veoma dinamičnom okruženju, dnevno primimo mnogo informacija, a pošto se sve menja tako brzo, teško je ići ukorak sa svim promenama. 

Iz pomenutog proizilazi i jedna, nekima možda pomalo teška, istina, a to je da ukoliko želite da napredujete u poslu, ali i uopšte u životu, ne smete prestati da se usavršavate.

Konstantno učenje će vas dovesti do dobrih rezultata

Možete biti uspešni u onome što radite samo ako za to imate ogdovarajuće znanje. Danas je procenat visokoobrazovanih ljudi veliki, što znači da morate biti izuzetni ukoliko želite da se izdvojite iz mase. Ukoliko niste među najboljima, znajte da će se ubrzo pojaviti neko ko je mnogo spremniji za posao od vas i pritom je voljan da ga obavlja. Prosečnost nije na ceni, zato naučite da budete najbolji.

Konstantno učenje će vam pomoći da se oslobodite i napustite svoju zonu komfora

Praksa pokazuje da su najuspešniji upravo oni pojedinci koji su uvek spremni da izađu iz svoje sigurne i komforne zone. Oni idu u susret novim izazovima, preuzimaju rizike i neprekidno otkrivaju nove stvari. Ovakav stav i način života je njihova svakodnevica. Drugim rečima, ljudi postaju uspešni onda kada uspeju da pomere sopstvene granice. Otkrivanje novog predstavlja jedini način da se prevaziđe ustaljena, komforna zona. Korak u nepoznato često ume da uplaši, ali zato je tu učenje. Učenje, odnosno znanje, svakoga može pripremiti za promenu i podstaći na prve korake ka uspehu.

Stalno učenje doprinosi dužem i zdravijem životu

Širom sveta su sprovedena brojna demografska istraživanja koja su pokazala da, verovali ili ne, konstantna mentalna aktivnost predstavlja ključni faktor za duži i bolji život. Dokazano je da se zdravstveni problemi, poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti ili stanja praćena gubitkom pamćenja, manje javljaju kod ljudi koji su negovali svoju mentalnu aktivnost. Imajte na umu da se pretraga različitih pojmova na internetu ne smatra izazovnom mentalnom aktivnošću, iako je možda zabavna. Odličan primer mentalno zahtevne aktivnosti bilo bi učenje novog stranog jezika.

Stalno učenje doprinosi kvalitetnijim vezama

Ova činjenica ne zahteva previše objašnjavanja. Logično je da kad ste načitani i poznajete mnogo tema, biće vam lakše da se povežete sa drugim ljudima. Znanje i interesovanja vas spajaju. Samim tim, vaši odnosi sa drugima su bogatiji. Zamislite na momenat da ste pohađali kurs o ličnoj motivaciji. Takođe, zamislite da su vašim brojnim prijateljima potrebni saveti iz te oblasti. Nije li logično da će se vaši odnosi produbiti zahvaljujući tome što ste vi u mogućnosti da podelite sa njima svoje novostečeno znanje i da im pomognete da ostanu motivisani?

Znanje će učiniti da se osećate dobro

Nema boljeg osećaja od onog kada shvatite da znate mnogo toga interesantnog. Na primer, zamislite da ste otputovali na destinaciju koju nikada pre niste posetili, a bez obzira na to, prepoznajete mesta koja srećete. I ne samo što ih prepoznajete, vi ih zapravo poznajete: znate njihovu istoriju, znamenite lokalne ljude, tumačite kulturno nasleđe i sl. Priznajte, to je dobar osećaj.

Jasno je da učenje nudi brojne prednosti i garantuje sreću i lični razvoj. Zato, ne odustajte od učenja i nove prilike će vam se brzo ukazati. I ne brinite, nije to tako teško kao što se čini. Kada jednom krenete putem znanja i usavršavanja, više nećete moći da prestanete.

Izvor: http://edukacija.rs

Mir Božji, Hristos se rodi!

Božić 7. januara slave pravoslavne crkve koje se drže starog, julijanskog kalendara. Osim Srpske pravoslavne crkve, Božić se po ovom kalendaru slavi i u ruskoj, gruzijskoj i makedonskoj crkvi, Jerusalimskoj patrijaršiji, a obeležavaju ga i Kopti.

Kod Srba Božić je praznik sa dosta običaja i njegova proslava počinje odlaskom na jutarnju liturgiju, na kojoj vernici koji su postili Božićni post pristupaju Svetoj tajni pričešća.

Nakon liturgije, ukućani se okupe oko božićne trpeze, pomole se Gospodu, a zatim okreću i lome česnicu – pogaču u koju je stavljen novčić.

Veruje se da će onome u čijem delu česnice bude novčić naredna godina biti posebno srećna.

Božić je porodični praznik, taj dan se ne ide u posete, sa izuzetkom položajnika – muške osobe, obično je to kum, komšija ili porodični prijatelj, koji dolazi u kuću slavljenika i prvi čestita Božić.

Položajnik pozdravi sve Božićnim pozdravom, i odlazi kod šporeta ili peći i džara vatru govoreći zdravicu:

„Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica toliko parica, koliko varnica toliko u toru ovaca, koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj.“

Božić se slavi tri dana, a vernici se pozdravljaju sa „Mir Božiji – Hristos se rodi!“, uz otpozdrav „Vaistinu se rodi!„

---

---

2026: ANDRIĆEVA MOLITVA

"Bože, ne dopusti da srce naše ostane prazno, nego daj – pošto od tvoje volje sve zavisi – da uvijek želimo i da se nadamo, i da to što želimo bude dobro i stvarno i da naša nada ne bude isprazna.

Daj da predmet naših želja bude viši i ljepši od našeg života i da se dobroj nadi nikad ne iznevjerimo zbog kratkih i varljivih ostvarenja koja zaklanjaju vidik i lažno obećavaju odmor. Daj nam prav put, sa prolaznim posrtanjima, a sa mirom i slavom na kraju. I daj nam mudrosti i hrabrosti, kad nam daješ iskušenja.

I ma kuda išli i lutali, ne daj da na kraju ostanemo izvan tvoje sveobimne harmonije, jer to svake sekunde, na svakom mjestu, svakim djelićem bića želimo."

Ivo Andrić

Srećna Vam Nova 2026. Godina !

Po Gregorijanskom kalendaru danas je Badnji dan

Rimokatolička crkva i sve hrišćanske crkve koje vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru proslavljaju danas Badnji dan i Badnje veče, uoči Božića, praznika rođenja Isusa Hrista.

Badnje veče, a od ponoći i Božić, obeležavaju istovremeno i pravoslavne crkve koje su prihvatile novo računanje vremena, dok Ruska i Srpska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija i Sveta Gora taj praznik proslavljaju prema Julijanskom kalendaru, 7. januara.

Vernici koji vreme računaju po gregorijanskom kalendaru sutra slave Božić, jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Katolička crkva u ponoć između Badnjeg dana 24. decembra i Božića 25. decembra služi svetu misu koja se zove Ponoćka. To je služba koju upražnjava samo Rimokatolička crkva, jer se smatra da baš tada dolazi iz mraka Božje svetlo. Tokom mise pevaju se božićne pesme.

Jaslama, u kojima je simbolično predstavljena scena rođenja sa Bogomladencom, Marijom i Josifom, klanjaju se na Božić vernici u katoličkim crkvama i drugim crkvama zapadnog obreda.  

Ovaj običaj je sećanje na poklonjenje tri mudraca sa Istoka koji su, prema predanju, stigli u Vitlajem pateći najsjajniju zvezdu koja se zaustavila tačno iznad pećine Rođenja.

U raznim krajevima, poštuju se i različiti običaji za Badnji dan i Badnje veče. Između ostalog, vreme slavljenja Božića počinje adventom ili došašćem, koji počinje četvrte nedelje pre Božića. Najpoznatiji simbol adventa je adventski venčić, koji čine krug ili prsten od zimzelenog granja i četiri sveće. Zimzeleno granje upućuje na večni život.

U katoličkim domovima u ranim jutarnjim satima Badnji dan počinje priganicama, a na trpezama je danas riba i posna hrana. Na Badnji dan se uređuje kuća za Božić, kiti se božićno drvo i peku se kolači. Tradicionalno se posti i ne jede meso.

Stari običaj je bio uneti na Badnje veče tri panja, koja simbolizuju Sveto Trojsvo i postaviti ih pored ognjišta. Iz njihove vatre palile su se sveće, a vatra bi trebalo da donese mir i dobro ukućanima. Badnjak je najčešće jedna velika grana koja se postavlja na zid kuće. Onaj ko unosi badnjak pozdravlja ukućane, a oni mu otpozdravljaju. Slama se rasprostire po podu i ona simbolizuje Isusovo rođenje.

Na prvi dan Božića, obično se ostaje kod kuće, a drugi dan se ide u posetu rođacima i komšijama. Čestitanje ide uz božićne pesme. Mladići su devojkama često kao tradicionalni božićni dar darivali tzv. božićnicu, ukrašenu jabuku.

---

---

Izvor: http://www.bktvnews.com

Ovu analizu sigurno niste uradili, a u njoj se krije puno odgovor vezanog za Vaše zdravlje

Predstavljamo vam rezultate istraživanja do kojih je došao tim lekara sa klinike iz Arizone koja se bavi naturopatijom. Naturopatija je medicinska grana koja spaja klasičnu i tradicionalnu medicinu i neguje holistički pristup lečenja. Vođa istraživanja sprovedenih o vitaminu D na ovoj klinici je Alen Kristensen, koji je za „Hafington post“ rekao sledeće:

1. Skoro svi imaju manjak vitamina D u krvi.

2. I skoro svi se iznenade kad saznaju za to.

Potom je objasnio zašto je vitamin D važan i kako da ga steknemo u količinama koje mogu da ojačaju naše zdravlje.

Zato što su mnogobrojne studije i istraživanja pokazali da je nedostatak vitamina D povezan sa višom stopom smrtnosti s jedne strane, a sa druge povećava rizik od:

• Visokog krvnog pritiska

• Virusnih i bakterijskih infekcija

• Osteoporoze

• Alergija i astme

• Malignih oboljenja

• Dijabestesa

• Infarkta

• Multiplaskleroze

• Mentalnih bolesti

• Hroničnog bola

KOLIKO NAM VITAMINA D TREBA?

Apsorpcija vitamina D je individualna. Zbog toga neki ljudi nemaju dovoljno ovog vitamina u krvi iako uzimaju preporučenu dozu dnevno. „Vitamin D Council“ smatra da u krvi treba da imamo 40-80 ng/ml kako bi se smanjio rizik od gorenavedenih bolesti.

Međutim, istraživanje sprovedeno na 18.883 ljudi u periodu od 2001. do 2004. pokazalo je da ljudi imaju u proseku 30 ng/ml. Taj nivo je nizak i može se smatrati nedostatkom vitamina D.

ZAŠTO GA NEMAMO DOVOLJNO

1. Suplementi su slabi

Većina multivitaminskih suplemenata, pa čak i suplemenata koji su čist vitamin D, sadrži 400 internacionalnih jedinica ovog vitamina (400 IU). Ta doza podiže nivo vitamina D u krvi za 4 ng/ml, što je apsolutno nedovoljno da bismo imali ikakve koristi.

2. Hrana je siromašna

Učesnici pomenutog istraživanja hranom unose u proseku od 144 do 288 IU vitamina D dnevno. Ta količina podiže nivo vitamina D u krvi za 2 ng/ml, što je takođe nedovoljno da bi se bilo kako odrazilo na zdravlje. Ljudi koji piju mnogo punomasnog mleka obogaćenog sintetičkim vitaminom D mogu da unesu dovoljno ovog vitamina tim putem, ali onda nastaju drugi problemu poput gojaznosti, lošeg varenja i hroničnog zatvora.

3. Sunce je opasno, a nedovoljno

Uvreženo je mišljenje da je 15 minuta na suncu dnevno dovoljno da bi organizam proizveo dovoljno vitamina D. Ipak, dokazano je da nije, jer je kod surfera koji nedeljno na suncu provedu 15 sati takođe identifikovan nedostatak vitamina D u krvi. Osim toga, kreme za zaštitu od sunca sprečavaju proizvodnju vitamina D, dok, s druge strane, boravak na suncu bez zaštite povećava rizik od melanoma.

4. Salo nam krade vitamin D

Uz sve ove prepreke na koje naš organizam nailazi u pokušaju da se snabde vitaminom D, tu je i salo! Ono bikvalno krade rezerve vitamina D iz krvi. Što više sala imamo na stomaku, to ćemo manje vitamina D moći da iskoristimo. Vitamin D ostaje „zarobljen“ u salu, ne odlazi u krv i samim tim ga imamo manje nego što bismo ga imali da nismo debeli.

KOLIKO VITAMINA D TREBA DA UNESEMO DNEVNO?

Odrasle osobe koje unose 2.000 IU vitamina D dnevno, podići će njegov nivo u krvi za 20 ng/ml.

Dakle, većini treba 5.000 IU dnevno da bi nivo ovog vitamina u krvi bio 50 ng/ml.

KOJA VRSTA VITAMINA D JE NAJBOLJA?

Vitamin D3 treba uzimati kao suplement, ali u dovoljno velikim dozama, i to obavezno uz hranu. Najbolje je da to budu male porcije orašastih plodova, butera, ulja, mesa ili masne ribe. Hrana pomaže apsorpciju vitamina D3.

MOŽEMO LI DA PRETERAMO S VITAMINOM D?

Možemo, ali on nije toksičan. Studija iz 2006. Pokazala je da ljudi koji su dnevno unosili 100.000 IU vitamina u periodu od četiri do šest meseci nisu pokazivali znake akutnog trovanja. Nivo od 150 ng/ml vitamina D u krvi smatra se toksičnim, ali čak i ako imate malo iznad 80 ng/ml, ništa vam se loše neće dogoditi.

ŠTA TREBA DA RADIMO?

1. Uradite analizu vitamina D u krvi. Najbolji test se zove 25 (OH) vitamin D. 

Radi se u svim laboratorijama.

2. Uzimajte dovoljne količine sintetičkog vitamina D kako biste dostigli nivo od 40-80 ng/ml u krvi. Za većinu ljudi to je od 4.000 IU do 10.000 IU dnevno. Nekima je potrebno i više. Podrazumeva se da sve ovo treba da radite u dogovoru sa svojim lekarom.

---

---

Izvor: zena.blic.rs

Kako nas marketing industrija ubeđuje da imamo problem

Uđite u prodavnicu kozmetike: sve te varijacije tečnosti i krema, sve je to posledica sto godina marketinških kampanja, koje su polako izmišljale jedan po jedan problem i ubeđivale ljude da ga imaju ...

Jeste li nekada čuli za halitozu? To je medicinski naziv za neprijatan zadah iz usta, reč je latinskog porekla.

Logično, svako bi pomislio da je ovu reč smislio neki tim lekara i naučnika, kao i druge medicinske pojmove, ali nije. Reč „halitoza” smislili su pre 100 godina marketinški stručnjaci kompanije „Listerin”. Ova kompanija je došla na genijalnu ideju da napravi tečnost za ispiranje usta sa aromom mentola, koja bi trebalo da neutrališe neprijatan zadah.

Problem je bio što je u to vreme prosečan čovek smatrao da njegov dah miriše OK, i ovu tečnost niko nije hteo da kupuje. Tako su marketinški stručnjaci došli na genijalnu ideju: da ubede ljude da imaju problem.

Narednih godina, novine su bile preplavljene reklamama za ovu tečnost koje su se svodile na ovakve poruke: Možda imate neprijatan zadah, a da to i ne znate. Možda vas ljudi na poslu potajno ne podnose i pričaju o vašem zadahu vama iza leđa, a vi to i ne znate. Možda je taj momak s kojim ste izašli na sastanak prestao da vam se javlja zbog vašeg neprijatnog daha, a vi se pitate šta je problem. I tako dalje.

Nakon ove kampanje prodaja je skočila za 4.000 odsto! Ovaj legendarni primer iz dvadesetih godina prošlog veka dao je novu genijalnu ideju kompanijama širom sveta: umesto da pokušavaju da naprave rešenje za postojeće probleme, zašto ne bi prvo napravili problem, a onda prodali rešenje? Od tada je krenuo niz kampanja koje su se zasnivale na tome da vi imate neki problem, obično s vašim telom, ali su ljudi isuviše učtivi da vam to kažu u lice.

Verovali ili ne, i sapun je proizvod jedne takve kampanje. Većina ljudi danas smatra da je kupanje potrebno svaki dan, tako što celo telo istrljamo sapunom. Međutim, ovo je posledica dugogodišnje kampanje proizvođača sapuna. Mišljenje lekara je da je kupanje potrebno na svaka 2–3 dana, a što se tiče sapuna, osim ako ne radimo u rudniku, sapun ima smisla samo na zavučenim delovima tela (ispod pazuha i slično). No, ako bi ljudi trošili sapun toliko retko, prodaje bi bile deset puta manje nego danas.

S obzirom na to da je neprihvatanje u društvu jedan od najvećih ljudskih strahova, sve ove kampanje su bile veoma uspešne, i odatle se izrodio čitav spektar proizvoda za higijenu i kozmetiku. Uđite u bilo koju prodavnicu kozmetike: sve te hiljade varijacija i specifičnih tečnosti i krema, sve je to posledica sto godina marketinških kampanja, koje su polako ali sigurno izmišljale jedan po jedan problem i ubeđivale ljude da ga imaju.

Kao marketinški stručnjak, mogu vam reći da se i dan-danas veliki broj stvari prodaje na ovakav način. Postoji jedan, vrlo aktuelan primer: glutenska intolerancija.

Hrana bez glutena je poslednji modni hit. Svuda oko nas je pecivo bez glutena, keks bez glutena, a ljudi masovno kupuju ove stvari živeći u iluziji da im je to potrebno.

U realnosti, medicinska istraživanja su pokazala da svega jedan odsto ljudi na svetu ima zaista neki problem sa glutenom. Glavni krivac su, kao i obično, mediji. Ne mislim na medije poput „Politike”, oni su nažalost u manjini. Senzacionalistički mediji objavljuju da „možda imate problem sa glutenom a da to i ne znate”. Kada na to još dodaju informaciju da ljudi sa ovim problemom ne mogu da smršaju, tu je kraj svakog razuma. Naime, glutenska intolerancija se izuzetno teško dokazuje, ali je sada ljudima dovoljno da pročitaju nekoliko simptoma u časopisu da bi bili sigurni da oni to imaju („uvek se nadujem kad pojedem hleb, sto posto je od tog glutena”). Tako, milioni ljudi odjednom uobražavaju da imaju probleme s glutenom, i prodaja bezglutenskih proizvoda skače u nebesa. Dakle, principi „halitoza marketinga” odlično rade i u 2019. godini.

Neko bih rekao da je ovo opšta zavera proizvođača, ali oni samo prate zahteve tržišta. Recimo da imate deset proizvođača keksa. Jedan od njih vidi da je ceo svet poludeo za glutenom, i predlaže da izbace „novo, prvi u Srbiji – keks bez glutena”. Odjednom im prodaja skoči. Sada, preostalih devet fabrika keksa vide ovaj efekat i, koliko god znaju da je to besmisleno, moraju da se priključe opštem ludilu i da izbace i oni svoj keks bez glutena. Ovakav isti efekat se dešava u svim drugim oblastima, i tako na sve strane imamo ove proizvode bez glutena koji se odlično prodaju.

Piter Gibson, kanadski naučnik koji je otkrio glutensku intoleranciju, uradio je nedavno novu studiju u kojoj je pokazao da većina ljudi koji misle da im smeta gluten zapravo to uobražava. No, sada nema povratka.

Poenta priče je – nikada ne verujte šarmantnim „Džordž Kluni” lekarima u reklamama i tekstovima iz lepršavih časopisa. Danas uz pomoć ,,Gugla” možete lako saznati istinu – dovoljno je, recimo, da ukucate „glutenska intolerancija” na engleskom, u kombinaciji s terminom „hoaks” (hoax – obmana), i dobićete niz rezultata. Od tih rezultata uzmite u obzir isključivo one koji potiču od proverenih medicinskih institucija, ili od renomiranih medija (na primer, „Njujork tajms” ili „Gardijan”). Istina je uvek tu, za one koji znaju i žele da je nađu.

Fakultet za medije i komunikacije

Autor: Istok Pavlović

http://www.politika.rs

Čuvaj svoje snove, nikad ne znaš kada će ti ponovo zatrebati…

Često u životu zamišljamo stvari koje bismo voleli da ostvarimo, ali se uvek nekako povučemo zbog straha i uverenja da to nema šanse da se BAŠ nama dogodi. Ali, da li je zaista to tako? Da li se samo nekim ljudima snovi ostvaruju ili se mogu ostvariti svima? Moje razmišljanje i mišljenje o tome pročitajte u današnjem tekstu.

Susrela sam se dosta puta u životu s ljudima koji su mišljenja:,,Ma, pusti to, nema šanse da će se BAŠ meni ostvariti i desiti!” Da. Zbog ove rečenice ljudi gube svoje snove ali gube i sebe. Da ih pitate zbog čega tako misle, ne bi znali da vam odgovore na to pitanje, rekli bi vam da se snovi ostvaruju samo velikim ljudima, ma šta god to značilo.

Ali, svi ti ,,veliki” ljudi su nekada bili mali. Uspeli su samo zato što nisu imali strah od snova i što su imali hrabrosti da ih slede.

Nije bitno o čemu sanjate, bitno je da sve što sanjate možete realizovati. Kada i o ovoj temi pričamo, isto smatram da je samopouzdanje i ta sigurnost koju imamo u sebe nešto što je siguran put ka uspehu. Osvrnuću se na temu o kojoj sam prvo pisala, a to su hejteri, toga će uvek biti, vi morate pronaći način da sve te priče i reči odbacite i da se ne obazirete na iste već da grabite ka svom cilju.

Nikada se ne treba osvrtati iza sebe, već treba ići napred. Treba svako biti svestan sebe i svojih želja, svojih snova. Čvrsto treba grabiti ka vrhu i zvezdama.

Na vrhu uvek ima mesta za sve. Rečenica svakoga od nas jeste:,,BAŠ meni će se ovo ostvariti jer to želim!” I ne osvrćite se, kada krenete stepenicama ka vrhu ne zaboravite da neko mora i kamenje da baca na vas da bi vam izgradio put ka istom.

Autor: Nina Dotlić

---

---

Znamo li dovoljno o klimatskim promenama na Balkanu?

Čekaju li nas zaista apokaliptične posledice kakve viđamo u holivudskim filmovima? Ko je kriv za promene koje su nastale?

Da li je ova borba unapred izgubljena? Šta pojedinac može da uradi kako bi spasao planetu? Pogledajte odgovore stručnjaka na ova i druga važna pitanja.

Izvor: http://www.nationalgeographic.rs/

Srećan 8. mart - Međunarodni dan žena!

Širom sveta današnji dan se obeležava kao Međunarodni dan žena. 8. mart je simboličan dan na koji se obeležava borba žena za svoja ljudska prava i ravnopravnost među polovima. 

Dan žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferencija žena socijalista 8. marta 1910. godine u Kopenhagenu u Danskoj, na inicijativu Klare Cetkin, vođe nemačkih socijalista i ženskog radničkog pokreta.

Ovaj dan se obeležava i u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909.godine kao i Njujorški marš više od 15.000 žena, koje su tražile kraće radno vreme, pravo glasa i bolje plate.

Autor: InfoNet Magazin

Da li verujete u pesnički ideal - platonsku ljubav?

Svi manje ili više veruju u neku vrstu ljubavi – bilo da je to romantična, prijateljska, ljubav na prvi pogled, ljubav za sva vremena ili neka druga forma ljubavi. Ali koliko danas, u vreme brzog života i još bržih komunikacija, izumiranja romantike, nedostatka vremena, avantura za jednu noć i prolaznih, usputnih veza i vezica, ima onih koji veruju u postojanje platonske ljubavi?

Platonska ljubav naziv je dobila po antičkom filozofu Platonu, koji je prvi upotrebio taj termin, kao sinonm za bestelesnu ljubav. Tek kasnije, u doba humanizma i renesanse ova vrsta ljubavi počela se nazivati platonskom.

Platonskom ljubavi se, dakle, smatra ona lišena fizičkog kontakta, bazirana na duhovnoj i emotivnoj povezanosti. Ona može biti različitog intenziteta od privlačnosti, preko zrele ljubavi, do emotivne povezanosti koja može trajati celog života. 

Nazivaju je nesebčnom ljubavlju, jedni je upoređuju sa prijateljskom privrženošću, dok drugi smatraju da je ona ravnoteža i jedinstvo prijateljske i sentimentalne ljubavi. Može biti uzvraćena, ali i jednostrana, zbog čega je mnogi, naročito u današnje vreme smatraju besmislenom, nemogućom, ludom, iako je pitanja srca teško, pa gotovo i nemoguće racionalno objasniti. Ono što je svakako činjenica, jeste da su upravo zahvaljujući njoj nastala brojna umetnička, naročito pesnička dela i da je bila ali i ostala umetničko nadahnuće i inspiracija inspiracija.

Setite se Danteove Beatriče, Kostićeva Lenke Dunđerski, Petrarkine Laure, Edgara Alana Poa i njegove Anabel Li… „…Blažene bile patnje koje vežu u slatkom spoju sa ljubavlju mene…“ piše Petrarka u jednoj od 366 pesama posvećenih Lauri, dok Desanka Maksimović u „Strepnji“ dobrovoljno traži da sve ostane na nivou idealizovane ljubavi „jer sreća je lepa samo dok se čeka“…

Ali, da li je tako nešto moguće u XXI veku? Romantici, oni koji veruju u savršenstvo i idealisti reći će vam da postoji i da je prelepa, uzvišena, jača od svih drugih. Saglasiće se sa Platonom koji je tvrdio da je u pitanju „ljubav koja pruža najmoćnije užitke“, podsetiće na Poa koji je u pesmi „Anabel Li“ naziva „ljubavlju jačom od ljubavi mnogih“…

Sa druge strane realisti će je nazvati nemogućom, negirati njeno postojanje, reći da je fraza, iluzija, nešto nerealno i nestvarno, osećanje koje se meša sa zaljubljenošću i privlačnošću… Mnogo je onih koji tvrde da je češća nego što se misli. Oni koji su je doživeli tvrde da je to najlepše i najintenzivnije osećanje, često jače i od onog koje su iskusili u vezama. Kada pogled, osmeh, susret, misao, reč ulepšaju dan, donesu sreću, postanu pokretačka energija… Ljudi koji su iskusili ovako nešto, verovatno znaju i razumeju o čemu se radi. Reči i tako nemaju preveliku moć kada je opisivanje osećanja u pitanju.

A kojoj kategoriji vi pripadate? Romanticima i(li) idealistima koji veruju u postojanje platonske ljubavi, realistima koji je negiraju ili nekoj trećoj grupi mišljenja…? Možda nemate stav o tome, a možda će jednom emocije presuditi da li ćete i u kom pravcu razmišljati o (ne)mogućnosti postojanja i doživljaja platonske ljubavi…

---

---

Autor: Danijela Pejatović

Izvor: www.stazenezele.rs