NEWS
latest

728x90

header-ad

Slider

zanimljivosti

Slider Right

Italija

INTERVJU

intervju/block-3/#d138ed

SRBIJA

srbija/block-7/#00bfff

OBRAZOVANJE

obrazovanje/block-5/#5499C7

ISHRANA

ishrana/block-6/#f3d6ff

ZANIMLJIVOSTI

zdravlje/block-6/#707B7C

VEČNA TEMA - LJUBAV

ljubav/block-9/#2874A6

ŽIVOT

život/block-8/#f2320c

PUTOVANJA

planeta

NASLOVI

Opšta kultura

Komunikacija je satavni deo svakog kontakta medju ljudima, ona je uslov zajedničke akcije, bez koje se interakcija ne bi mogla ostvariti. Komunikacije se mogu razlikovati prema različitim merilima, počevši od one kod koje se koriste znakovi kojima se svesno i smišljeno saopštava odredjeni sadržaj do komunikacija koje nastaju spontano bez svesne namere upotrebljenim znacima.

Jedna od najvažnijih podela komunikacije je na verbalnu i neverbalnu. Verbalna komunikacija i korišćenje govora i jezika su specifična ljudska odlika prožima sve ljudske aktivnosti i celokupno ljudsko ponašanje. Zato na jezik neizbezno utiču mnogi socijalni činioci i on uvek odražava socijalnu situaciju i odnose unutar zajednice. To izmedju ostaloga pokazuje i zavisnost reči i njihovog značenja od kulture tj. od načina života, potreba i shvatanja članova odredjene zajednice.

Jezik korišćen u uzajamnoj komunikaciji odražava odnose medju sagovornicima, ali govori i mnogo više od toga. U jeziku osim iznetog sadržaja se može pre svega na osnovu rabljenih reči, čak i najobičnijeg oslovljavanja saznati mnogo o samom govorniku. Sama formulacija rečenica nam nepogrešivo ukazuje na socijalni i kulturni milje u kome data persona živi. U svakoj diskusiji se vrlo lako može uočiti da li uopšte postoji komunikacioni kanal ili su osobe sa različitim kapacitetom kodiranja komunikacionih znakova pa jedan od sagovornika nije u stanju da jasno i tačno formuliše poruku, izražava se konfuzno i neprecizno, koristi fraze bez pravog značenja, iznosi pogrešne konstatacije kao argumenet, kada ne razlikuje bitno od nebitnog i uopšte kada ne misli jasno ili nije u stanju da misao jednostavno, tačno i razumljivo formuliše.

Svakako, do smetnji u komunikaciji dolazi i kada drugi učesnik – komunikator ne vodi računa o mogućnostima prihvatanja poruke od strane onih kojima je ona namenjena; kada koristi suviše stručnu terminologiju, ili apstraktno i komplikovano izlaže saopšteni sadržaj. Izvor svakako može biti i nedovoljno poznavanje tematike razgovora, nedovoljna obrazovanost ili slaba inteligencija sagovornika što onemogućava shvatanje saopštenog sadrzaja. Krutost u shvatanjima, predrasude bilo u vezi sa temom ili prema sagovorniku, neprijateljstvo i nenaklonost dovode do iskrivljenog tumačenja poruke. Svakako nedovoljna pažnja usled raznih uzroka, nezainteresovanost i zanemarivanje konteksta u kome su pojedine reči ili konstatacije date su siguran vodič u nesporazum pri komunikaciji.

Uz reči u našoj komunikaciji s drugim ljudima, svesno ili nesvesno upražnjavamo i neverbalnu komunikaciju: stil drzanja tela, modulacije glasa, mimiku, gestove prostornu i vremensku situaciju u kojoj nešto saopštavamo drugome. Svaka komunikacija da bi bila skladna i svrsishodna mora biti dopunjujuća. Koliko brižljivo biramo reči koje upućujemo sagovorniku jasno pokazujemo naš odnos prema njegovom biću. Ako se obratite učtivo a on vam u odgovor ubrizga ulični žargon zasigurno neće biti skladne komunikacije i odnosa.

Način oblikovanja, plasiranja onoga što saopštavamo jasno nosi poruku ko smo, odakle smo i u kakvoj obitelji smo rasli. Da bi smo vodili smislenu komunikaciju učesnici se nužno moraju pridržavati određenih normi ponašanja. Postoje dve stvari koje svako možete uraditi da bi unapredio komunikaciju sa drugim licem. Prvo razvijajte veštinu i naviku postavljanja pravilnih, otvorenih pitanja u svakom razgovoru, opustite se i dopustite drugoj osobi da završi svoje izlaganje, slušajte i čujte i vaše i tudje reči. Bonton nije samo poželjan već nužan u komunikaciji koja pretenduje da iznedri konstruktivan civilizovan odnos medju ljudima.

Pravila ponašanja postoje za svesne ljude, oni ih svojim svakodnevnim življenjem promovišu kroz sve svoje akcije ne kao glaziranu varijantu bontona već kao stil života. Merite reči i zbog sebe i zbog drugih. Bonton je jedan od kalupa samopomoći i obrazovanja, stoga za razliku od drugih tema, ovu shvatite i gradite kao podsetnik za kulturno ponašanje. Otvaram ga sa kardinalnim rečima iz bontona: oprostite, hvala, izvolite, molim.

Oprostite - uvodna reč ako se obraćate nekoj nepoznatoj osobi; ako nekoga slučajno fizički ili verbalno povredite

Hvala - odgovor ako vam neko nešto pokloni, posudi, da vam neku informaciju ili učini neku uslugu.

Izvolite - ako nekome nešto dajete ili se nekome odazivate.

Molim - odgovor u svim prilikama, kad vam se neko obraća s oprostite, izvolite ili vam se zahvaljuje.









Izvor: inter-caffe.com

Kralj valcera

Austrijski kompozitor, dirigent i violinista Johan Štraus mlađi (Johann Strauss II) rođen 25. oktobra 1825. godine. Bio je sin čuvenog Johana Štrausa (starijeg) i brat Jozefa i Edvarda Štrausa.

Njegov otac nije se slagao sa željom malog Johana da postane muzičar. Ne toliko zbog mogućeg rivalstva, već zato što je znao koliko je bio težak život muzičara. Zato je i predlagao Johanu da postane bankar. Srećom, Johan je krišom od svog oca (a uz podršku majke) išao na časove violine. Tek kada ih je otac napustio zbog druge žene, 17-togodišnji Johan mogao je potpuno da se posveti svojoj muzičkoj karijeri.

Posle puno učenja i priznanja od najboljih muzičara tog doba, Johan je podneo zahtev za licencu izvođača bečkim vlastima. Takođe je osnovao i mali orkestar. Međutim, veliki ugled i uticaj koji je Štraus stariji imao u muzičkim krugovima Beča, stvarao je njegovom sinu probleme pri zakazivanju koncerata. Naime, iz straha da ne naljute Johana starijeg, organizatori koncerata su odbijali njegovog sina. Rezultat svega toga bili su naslovi u štampi „Štraus protiv Štrausa“, u kojima je izveštavano o rivalstvu između oca i sina. Štraus mlađi je tada počeo da prihvata angažmane u oskolnim gradovima, gde je ostavljao dobar utisak i dobijao odlične kritike. Njegova popularnost polako je rasla.

Posle smrti Štrausa starijeg, 1849. godine, Štraus mlađi je ujedinio svoj orkestar sa orkestrom svoga oca. Usledile su turneje po Austriji, Poljskoj, Nemačkoj, Rusiji, Engleskoj, Francuskoj, Italiji, pa čak i Americi. U Bostonu je Štraus mlađi imao prilike da diriguje orkestrom u kome je sviralo više od 1000 muzičara! Između ostalog, svirali su i njegov čuveni valcer „Na lepom plavom Dunavu“ (An der schönen blauen Donau).


Osim ovog valcera, treba pomenuti i valcer „Priče iz Bečke šume“ (Geschichten aus dem Wienerwald), „Trič-trač-polku“ (Tritsch-Tratsch-Polka), kao i operetu „Slepi miš“ (Die Fledermaus).

Štraus mlađi napisao je preko 168 valcera, 117 polki, kao i veliki broj marševa, mazurki i galopa. sttuaU svoje vreme bio je poznat kao „Kralj valcera“. Zahvaljujući njemu, valcer je postao veoma popularan u Beču, i to ne samo među nižim staležima, već i na Habzburškom dvoru.


Johan Štraus mlađi umro je u 73-oj godini, od upale pluća. Njegova muzika se redovno izvodi na Novogodišnjim koncertima u Beču (a i u Novom Sadu). Njegova statua može se videti u Štadparku (Stadtpark) u Beču.


Izvor: http://www.zanimljivamuzika.com

Meteoropatija: Kako vremenske prilike utiču na naše zdravlje i raspoloženje

Da li i vas boli glava kada napolju pada kiša? Da li ste umorni i  razdražljivi kada se iznenada promeni vreme? Opšte je poznata činjenica da nagle promene temperature, vlažnosti vazduha, brzine vetra i atmosferskog pritiska mogu uticati kako na naše raspoloženje, tako i na već postojeće probleme sa kostima, srcem, krvnim sudovima, plućima i nervnim sistemom. Istraživanja pokazuju da meteoropatija pogađa trećinu stanovništva, muškarce i žene svih uzrasta, a najizraženija je kod žena srednjih godina.


Proverite da li ste meteoropata

Meteoropatija ne predstavlja neku vrstu bolesti, već reakciju našeg organizma na promene vremena i različite simptome koji se ispoljavaju usled toga. Vreme se može menjati od boljeg ka lošijem ili od lošeg ka boljem, a problemi nastaju kada naše telo ne stigne na vreme da se adaptira na novonastale promene.

Postoji niz fizičkih i psihičkih simptoma koji ukazaju na to da je neka osoba meteoropata, a ispoljavaju se uglavnom dvadeset četiri do četrdeset osam sati pre nego što će nastupiti promena vremena. Fizički simptomi najčešće uključuju glavobolju, migrenu, mučninu, vrtoglavicu, fizičku slabost, bolove u mišićima i zglobovima. Takođe se može ispoljiti ubrzan rad srca i porast krvnog pritiska. Sa druge strane, promene vremenskih prilika utiču i na naše psihičko stanje, uzrokujući nagle promene raspoloženja, konstantan osećaj umora i iscrpljenosti, razdražljivot, nedostatak koncentracije i nesanicu.

Meteoropatija se može ispoljiti u dva vida – kod relativno zdravih osoba se javljaju promene raspoloženja ,osećaj slabosti ili kratkotrajni bolovi, dok se kod osoba sa već prisutnim bolestima (reumatske, srčane, plućne bolesti, visok krvni pritisak i slično) postojeći simptomi zbog vremena još više pogoršavaju.

Meteoropatski simptomi uglavnom ne traju dugo, već dan ili dva, dok se telo ne adaptira na vremenske prilike, vraćajući se u prvobitno stanje.


Prevencija

Iako za meteoropatiju nema pravog leka jer ne možemo uticati na vremenske prilike, postoje ipak neke stvari koje možemo učiniti kako bismo preventivno reagovali i ublažili simptome.

Ukoliko se promena vremena predoseti, potrebno je izbegavati sve vrste alkohola, kao i čokoladne proizvode koji mogu podstaći razdražljivost. Zdrava ishrana i dovoljan unos vitamina preko povrća i voća predstavljaju najbolji vid prevencije. Takođe, potrebna je dovoljna količina tečnosti, sna, ali i redovno kretanje i fizička aktivnost.
Kako bi se smanjili simptomi, preporučuje se da se, ukoliko ste u mogućnosti, manje umarate u ovom periodu, odlažući teže i stresne poslove za kasnije. S obzirom na to da su bolovi česta posledica reakcije na vreme, najčešće se kao prva pomoć uzimaju različiti analgetici za ublažavanje bolova u glavi i drugim delovima tela. Ipak, lekari upozoravaju da prekomerno korišćenje lekova može doneti više štete nego koristi, tako da bi, pre posezanja za tabletama, trebalo pokušati sa čajevima na bazi kamilice, lipe, lincure gloga, matičnjaka.

Provodite više vremena napolju, na otvorenom a ukoliko ste primorani da budete unutra, trudite se da to bude u provetrenim, osvetljenim prostorijama.


Autor: Katarina Femić
Fotografija: Alexander Novikov
Izvor: jollymagazine.com


Između dve neispričane priče...

Čekam te.
Tamo na mestu koje mnogi u žurbi nemaju vremena da vide, pa ni ne svrate.


Tamo, gde oni koji uspore i vide- zastanu... pristižući sa najrazličitijih putovanja, malih i velikih, tražeći predah...

Izmedju dve neispričane priče plavim sumrakom pisane ...

Na onom polju, gde nastaju sonate zlatnih maslačaka pod dirigentskom palicom starog hrasta.... Gde duga pritajeno i strpljivo sanja nove melodije koje samo ona može da čuje pre nego što napravi novi skok galaktičkom gipkošću i premosti nepremostive distance, tek tako ... I to sve izmedju dva otkucaja srca.

Čekam, dok putujem...
Sanjam, dok ludujem...

U ljubičastoj magli D-mola posustanem....

Mesec mi namigne i šapne zvezdom da odustanem...

Ali, ipak ne stajem .

Možda i prodjem tvojom ulicom čekajući.
Možda mi dodirneš obraz sanjajući...
A, možda te nikada ni ne sretnem lutajući.
Znaš da znam da osluškuješ moje korake u ritmu vetra ...
Znam da znaš da moraš da kreneš od onog mesta gde duga sanja svoja nova putovanja ...

Čekam te. Na početku ....




Upoznajte Bazel



Posle Ženeve i Ciriha, Bazel je treći po veličini grad u Švajcarskoj. S obzirom na svoj geografski položaj, Bazel se smatra jednim od najznačajnijih kulturnih centara u Evropi. Preko francuske romantike i mode, nemačkog baleta i muzike do švajcarske aristokratije, Bazel nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Grad je sazdan od muzeja, kulture, sporta, muzike, slikarstva, pozorišta i još od mnogo čega.

Više nego fudbalski klub koji nosi ime ovog grada, Bazel je pre svega poznat po svojoj hemijskoj i farmaceutskoj industriji. Obe kompanije, i "Hofman la Roš" i "Novartis" su iz ovog grada. Inače poslovnost i vladavina zakona su zaštitni znak Švajcaraca. Zato ne čudi što je, po legendi, još daleke 1471. godine jedna kokoška u Bazelu bila osuđena i spaljena zato što je snela jedno obojeno jaje koje je odudaralo od zvanično dozvoljene bele boje. Takođe, strogo je zabranjeno lupati vratima od kola, jer se smatra izuzetno nepristojnim.

Reka Rajna, najduža Evropska reka, pruža izvrstne mogućnosti za krstarenje i turistički obilazak grada. U Gradskom muzeju umetnosti nalaze se neka od najvećih dela Pikasa i Van Goga. Bazel je dom jednog od najvećih i najstarijih muzeja igračaka "Puppehaus" u kome se čuvaju igračke starije od 200 godina.

Zoološki vrt, koji se prostire na više od 25 hektara, udomljava više od 4.500 životinjskih vrsta. Ako je neko ljubitelj praistorije, dinosaurusa, reptila ili pterodaktila, njih može videti (preparirane i restaurisane ) u muzeju "Naturhistorisches". Istorijski muzej, muzej karikature i crtanog filma, Rimski muzej, crkve , katedrale i još mnogo toga možete videti i posetiti u ovom fantastičnom gradu.









Autor: Violeta Tamindžić
Fotografije: Cridhe Mhor, frozenwords, Jean Robert Thibault, jjmusgrove, Jorbasa Fotografie,
m.a.r.c., Matheus Swanson, Michelle Kinsey Bruns, Rosmarie Voegtll, VV Nincic


Helsinki, grad na obali Baltičkog mora

Na jugu Finske , na poluostrvu, na obali Baltičkog mora, leži grad Helsinki. Grad su naselili Šveđani 1550. godine, na čelu sa kraljem Gustavom. Originalno ime Helsinkija je Helsingfors (Swedish ), što znači Švedski (švedski je oficijalni jezik u Finskoj ).
Sa populacijom od blizu 600.000 stanovnika Helsinki je kulturni i poslovni centar Finske, u kome postoji osam univerziteta i šest naučnih i tehnoloških parkova. Sedamdeset procenata stranih kompanija koje svoj kapital ulažu u Finsku imaju svoja predstavništva u ovom gradu.

Zvanično, područje na kome se nalazi grad prostire se svojim većim delom uz Baltičko more, a samo je 1/3 na kopnu. Morska oblast čini naseljenih 315 ostrva. Inače Helsinki je jedini grad u Finskoj koji u saobraćaju koristi tramvaj i podzemnu železnicu. Podzemna železnica je duga 73 km, i ima 4 linije sa sve ukupno 17 stanica. 

Simbol grada je drvo javor, ali i šumska veverica, koja se odomaćila ovde i zajedno sa ogromnom populacijom zečeva predstavlja ozbiljan problem u funkcionisanju gradskih službi.


Redakcija Web Magazina InfoNet

Fotografije: Giuseppe Milo, Jukka, Liam Lysaght, Matt Kieffer,
Rob Hurson, Sami C, Timo Newton-Syms, xiquinhosilva

Ovako izgleda bicikl koji se kreće po talasima

Nakon što je postao poznat po dizajniranju automobila za Volkswagen i BMW, Josep Rubau je postavio sebi novi izazov – da kreira bicikl! Španski izumitelj osnovao je kompaniju RedShark Bikes i počeo da se bavi dizajniranjem i prodajom bicikala koji se kreću po vodi. 

Ovo jedinstveno vozilo omogućilo je sportskim entuzijastima da sa drumova i planinskih staza krenu i u osvajanje vodenih površina. Bazu neobičnog bicikla čini trimaran, odnosno čamac koji se sastoji od glavnog i dva pomoćna trupa, a po vodi se kreće tako što se rotacija pedala koristi da pokrene propelere.  

Dostupna su tri modela: "Fun" – za one koji su željni rekreacije i zabave, "Adventure" – namenjen za avanturiste koji vole da otkrivaju nova mesta i "Sport" – sportski model visokih performansi.

Modeli su kreirani od različitih materijala shodno njihovim namenama, pa su "Fun" i "Adventure" načinjeni od polietilena visoke gustine (HDPE), dok je sportski model izrađen najvećim delom od laganih karbonskih vlakana koji mu omogućavaju veću brzinu kretanja.  

Sva tri modela je moguće lako sklopiti i prevoziti automobilom. Iako deluje glomazno, vozač može samostalno preneti svoj vodeni bicikl od kola do vode pomoću para točkića koji su pričvršćeni za zadnji deo trupa.

 Za uživanje na talasima, ljubitelji biciklizma moraće da izdvoje između 5 i 10 hiljada evra, u zavisnosti od modela vodenog bicikla.





Izvor: http://www.kucastil.rs