NEWS
latest

728x90

header-ad

Slider

latest

Slider Right

psihologija

INTERVJU

intervju/block-3/#d138ed

DESTINACIJE

NV/block-7/#00bfff

VEČNA TEMA - LJUBAV

ljubav/block-5/#f2320c

ISHRANA

ishrana/block-6/#CDB38B

PSIHOLOGIJA

psihologija/block-6/#707B7C

OBRAZOVANJE

obrazovanje/block-9/#2874A6

SAVETI

saveti/block-8/#f2320c

HRONIKA

Hronika

NASLOVI

Neka Vam dan počne sa osmehom ...




Izvor: youtube.com

Šta je potrebno za sreću?

Svi u životu stremimo sreći, ali jedni su srećniji od drugih. Kako im to polazi za rukom? Ako je sudeći prema novom istraživanju, ljudi koji se prijatno ponašaju prema drugima su srećniji.

Stručnjaci Kondrad Bresin i Majkl Robinson, obojica predavači na američkim koledžima, objašnjavaju da se pod "prijatnim ponašanjem podrazumeva koliko je osobi stalo do tuđih osećanja i do toga da se svidi drugima".

"Osobe koje su prijatne prema drugima, ljudi doživljavaju kao osobe od poverenja, one koje su saosećajne", kažu stručnjaci i dodaju da oni koji nisu prijatni su "hladni, sumnjičavi prema drugima i nisu skloni saradnji".

U eksperimentu koji su sproveli dvojica stručnjaka, učesnicima studije su date slike pozitivnih i negativnih situacija. Većina ljudi je pogled vremenski više zadržala na negativnim prizorima, osim prijatnih ljudi - oni su duže gledali pozitivne slike.

Dakle, prijatni ljudi vole pozitivne stvari.

Međutim, stručnjai ističu i da prijatnost, koja je svakako dobra osobina u privatnom životu, ne koristi baš toliko u poslovnom svetu - kao primer navode to što mnoge uspešne ljude, direktore kompanija na primer, ne zanima šta njihovi zaposleni misle o njima, već se fokusiraju na posao.

Mislite li da je ova osobina važna za sreću?






Izvor: mondo.rs

Oprez: Šest izazivača raka u našim domovima

Za mnoge je kuća utočište gde se osećamo najsigurnije. Međutim, nedavne studije pokazale su da moderni domovi ipak nisu toliko bezbedni i da kriju supstance koje ugrožavaju zdravlje.

Brojni proizvodi koji se nalaze u našem domu sadrže sastojke koji mogu uzrokovati alergiju, astmu, ali i kancer. 

Oslobodite se ovih kancerogenih proizvoda i obezbedite sebi i svojoj porodici zdravo okruženje: 


Osveživači prostora
Stručnjaci su utvrdili da mnogi osveživači pogoršavaju astmu i utiču na reproduktivni razvoj, ali i da su prepuni toksičnih i opasnih materija, koje su kancerogene. Korišćenjem osveživača koncentracija štetnih materija u unutrašnjosti našeg doma je 100 puta veća nego u spoljašnjem prostoru. Umesto toga, najbolje je da koristite eterična ulja, jer imaju isti efekat, a ne štete našem zdravlju.


Sveće
Studija Komisije za bezbednost potrošačkih proizvoda u Americi pokazala je da 40 odsto sveća, koje se mogu naći u slobodnoj prodaji, sadrži olovne žice unutar fitilja. Obično se ovakvi fitilji mogu naći na mirisnim svećama. Naime, mirisna ulja omekšavaju vosak, a proizvođači dodaju olovo kako bi napravili čvrst fitilj.

Izloženost velikim količinama olova posebno je štetno za mališane, može dovesti do poremećaja hormona, problema u ponašanju, teškoćama u učenju i drugim zdravstvenim problemima.


Boje i lakovi
Boje i lakovi sadrže isparljiva jedinjenja koja dovode do pojave raka, ali i brojnih drugih oboljenja. Deca su posebno osetljiva na ove toksine, jer je njihov imuni sistem nedovoljno razvijen. Budite oprezni u rukovanju sa takvim proizvodima i umesto njih koristite boje na bazi biljaka. Takođe, koristite lepak, boje i markere na bazi vode, a izbegavajte one koji sadrže aceton, heksan, heptan ili toluen.


Šamponi
Možda ste iznenađeni, ali treba da znate da su obični šamponi prepuni otrova. Međutim, uticaj ovih toksina se još uvek testira, pa naučnici nisu sigurni da li izazivaju rak ili ipak ne. Kako god, ne treba rizikovati, pa je preporučljivo da umesto kupovnih šampona napravite sami prirodan šampon. (Na primer, ogulite limun i zajedno sa oguljenim krastavcem ga ubacite u blender).


Antiperspiranti
Obični dezodoransi i antiperspiranti uglavnom sadrže sastojke koji mogu da izazovu rak. Ovi proizvodi su napravljeni tako da ostaju na našem telu dugo nakon našenja, što povećava apsorpciju hemikalija kroz kožu. Izbegavajte opasne proizvode i koristite prirodne alternative.


Tuš zavese
Platične zavese za kadu i tuš kabinu oslobađaju otrovne hemikalije. One emituju opasne supstance iliti isparljiva organska jedinjenja.


Smanjite upotrebu ovih proizvoda i vaš dom će sigurno biti bolje mesto za život!






Izvor: yumama.com

Evo šta znače sve skraćenice i koje su ALARMANTNE! DETALJNO TUMAČENJE KRVNE SLIKE


Cilj laboratorijske analize krvne slike jeste dobijanje tačnog i pouzdanog nalaza koji će pokazati da li ima bilo kakvih fizioloških promena u organizmu. 

Kada je reč o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza: one koje su usmerene na ispitivanje vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi (krvna slika, hematološki parametri) i druge, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.

Bez obzira na to da li se bojite igle ili vađenja krvi, odlazak u laboratorij ipak je neophodan pri gotovo svakoj dijagnostici bolesti. Analize krvi jasno ukazuju na to da li je organizam zdrav, da li postoje upalni procesi, neka bolest, anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama i slično.

Kompletna krvna slika uključuje broj eritrocita, leukocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit.

Da se ne biste pitali šta predstavljaju nerazumljive skraćenice pored brojki na papiru koji vam je dao laborant, savetujemo vas da pažljivo pročitate ovaj tekst i naučite koje su referentne vrednosti kompletne krvne slike.

Značenje skraćenica


RBC- eritrociti (crvena krvna zrnca) prenose kiseonik iz pluća do ostalih delova tela;

WBC- leukociti (bela krvna zrnca) služe za obranu organizma od bakterija, virusa i gljivica;

PLT- trombociti (krvne pločice) učestvuju u stvaranju ugrušaka i zaustavljanja krvarenja;

Hb - koncentracija hemoglobina;

Hct - udeo krvnih stanica ili hematokrit u ukupnom volumenu krvi; 

MCV - srednji volumen eritrocita; 

MCHC - srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitima; 

RDW - širina distribucije eritrocita,sortiranje eritrocita po veličini; 

MTV - prosečni srednji volumen trombocita.


Eritrociti 


Eritrociti ili crvena krvna zrnca su krvne ćelije koje sadrže hemoglobin i učestvuju u prenosu kiseonika vezanog za hemoglobin iz pluća do drugih tkiva.

Normalne vrednosti: 

- 3,86 x 1012/ l do 5,08 x 1012/l za ženu 
- 4,34 x 1012/l do 5,72 x 1012/l za muškarce.

Snižene vrednosti su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja. Povišene vrednosti mogu biti uzrokovane stanjima hemokoncentracije organizma, kod policitemija, ali i kod zdravih ljudi.


Leukociti

Leukociti ili bela krvna zrnca, stvaraju se ukoštanoj sržii štite organizam od infekcija. Učestvuju u imunom odgovoru. Postoji pet različitih vrsta belih krvnih zrnaca i sve one su deo odbrane organizma protiv najezde infektivnih i drugih štetnih materija.  

Normalne vrednosti - 3.9 - 10x109/l

Povećan broj leukocita u organizmu znači neku bakterijsku infekciju. Smanjen broj leukocita označava virusno oboljenje, kod primene nekih lekova, kemoterapije, leukocitoza, u stresnim situacijama...

Neutrofili predstavljaju poseban tip belih krvnih ćelija koje se nalaze u krvi. Njihova funkcija je u izgradnji adekvatnog ćelijskog imuniteta i u odbrani organizma od infekcija. Neutropenija se može javiti kao izolovana, pri čemu su sniženi samo neutrofili, ili kao granulocitopenija, pri čemu postoji smanjenje broja i ostalih krvnih ćelija bele loze.

Limfociti su najmanje stanice u krvi koje imaju obrambenu ulogu. Proizvode antitela i deo su leukocita.

- Povišeni limfociti

Postoji mnogo uzroka za preveliku količinu limfocita. Nivo limfocita iznad 40% je abnormalno visoka.
  • Tuberkuloza je tip infekcije koja obično zahvata pluća. 
  • Veliki kašalj je infekcija koja uzrokuje kašalj pri disanju.
  • Akutna limfoblastična leukemija (ALL) i hronična limfocitna leukemija uzrokuju rast broja limfocita.
  • Rak je grupa bolesti kod kojih se simptomi pojavljuju zbog abnormalnog i prekomernog rasta ćelija u jednom od organa ili tkiva tela.

Druga stanja koja mogu da prouzrokuju preveliku količinu limfocita su mononukleoza, hepatitis i toksoplazmoza.

Mononukleoza je virusna infekcija koja se pojavljuje iznenada i koja je karakteristična po velikom porastu broja belih krvnih zrnaca.

Hepatitis je infekcija jetre koja uzrokuje upalu. Funkcija jetre je da ukloni štetne materije iz tela.

Toksoplazmoza je tip infekcije od ptica, reptila i drugih životinja.


- Sniženi limfociti

Postoji mnogo uzroka za smenjenu količinu (manje od 15%) limfocita. Pošto se limfociti proizvode u koštanoj srži manjak limfocita može da se dogoditi ako se ne proizvede dovoljno koštane srži ili ako se njena aktivnost smanji.

Neki poremećaji koji zahvataju nerve takođe mogu da izazovu smanjen nivo limfocita. Primeri su multipla skleroza, miastenija gravis i Guillain-Bareov sindrom.
  • Multipla skleroza je stanje kod kojeg organizam stvara više skleroza, u mozgu ili leđnoj moždini (zavisno od stepena razvijenosti bolesti).
  • Miastenija gravis je tip poremećaja kod kojeg mišići slabe i vrlo brzo se umore. 
  • Guillain-Bareov sindrom je redak poremećaj koji uzrokuje slabost u rukama i nogama zbog oštećenja nerava.


Monociti

Monocitoza je rezultat povišenog broja monocita. To znači da se usled prisutne infekcije u organizmu  njihov broj povećao i tada telo šalje jasnu poruku da mu treba pomoć. Evo sa kojim bolestima se povezuje ova pojava:
  • Infekcije (tuberkuloza, malarija, sifilis), 
  • Virusne infekcije (zauške, boginje, mononukleoza),
  • Kancer 
  • Srčani udar, 
  • HIV

Hemoglobin

Hemoglobin predstavlja sastojak crvenih krvnih zrnaca. On prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u pluća. Svakim udahom krv u plućima dobija kiseonik i zahvaljujući upravo hemoglobinu distribuira ga do svih tkiva i organa.

Normalna koncentracija - 115-180 g/I

Snižena koncentracija ukazuje na anemiju. Povećana koncentracija je u stanjima hemokoncentracije organizma i kod policitemija.


Hematokrit


Hematokrit predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi.

Normalne vrednosti
- za žene 0.356 - 0.470 L/l
- kod muškaraca 0.41 - 0.53 L/l

Povećane vrednosti hematokrita se viđaju kod dehidratacije i šoka. Hematokrit je smanjen u trudnoći, a smanjuje se i sa godinama života. Takođe je smanjen kod anemija, leukemija, povećane funkcije štitaste žlezde(hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija.


Trombociti


Trombociti su ćelije koje učestvuju u koagulaciji (zgrušavanju) krvi.

Normalne vrednosti - 140-450 x 109/l

Višak trombocita izaziva pojačano zgrušavanje krvi i može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu. Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju, trombociti su sniženi kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa i slično.


Eritrocitne konstante


Eritrocitne konstante se izračunavaju iz broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i hematokrita i daju informaciju o kvalitetu eritrocita.

MCV (mean cell volume) - veličina eritrocita - normalne vrednosti su od 83 - 99 fl;

MCH (mean cell hemoglobin) - prosečna količina hemoglobina u eritrocitu - normalne vrendosti su od 29-32.9 pg;

MCHC (mean cell hemoglobin concentration) - prosečna koncentracija hemoglobina u eritrocitu - normalne vrednosti su od 310 - 350 g/l;

RDW (red cell distribution width) - raspodela eritrocita po volumenu - normalne vrednosti su od 11,5-16,5 %

Sedimentacija eritrocita

Sedimentacija ne ulazi direktno u kontrolu krvne slike, ali se preporučuje i uglavnom obavlja pri hematološkim analizama jer ukazuje na moguće postojanje bolesti i prati se pri svim oboljenjima. Ova vrednost predstavlja brzinu kojom se eritrociti talože na dno uspravno postavljene epruvete.

Normalna brzina sedimentacije eritrocita isključuje postojanje bolesti, dok je ubrzana indikator za dalja ispitivanja.

Normalne vrednosti - 2-12 mm/h

Sedimentacija je ubrzana kod upala, razaranja ćelija, trovanja, u trudnoći i posle porođaja, kod TBC, reumatskih bolesti... Usporena je kod novorođenčadi, policitemije, kongestivne srčane insuficijencije, alergijskih stanja, pojedinih vrsta anemija...

Biohemijski parametri krvi


Izgled seruma - normalan: bistar i svetložut;

Može biti slabolipemičan (slabozamućen), lipemičan (zamućen) i mlečno lipemičan (jako zamućen), što ukazuje na povećanu masnoću u krvi. Često do ovakvih rezultata dolazi jer se pacijent ne pridržava pravila da 12 sati pre davanja krvi ne uzima hranu. Serum može biti i crven zbog hemolize i ikteričan usled povećanih vrednosti bilirubina.


Glukoza - normalne vrednosti od 3,5-6,1 mmol/l

Povišene vrednosti se javljaju kod dijabetičara, a snižene kod hipoglikemije različitih uzroka.





Stanje bubrega


Urea - normalne vrednosti od 1,7-8,3 mmol/l

Kreatinin - normalne vrednosti za muškarce od 62-106; a za žene od 44-80 umol/l

Povišene vrednosti se javljaju kod bubrežnih oboljenja. Povećana urea, a normalan kreatinin može da bude i rezultat ishrane bogate proteinima.

Povišene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica veće fizičke aktivnosti ili uzimanja steroida. Smanjene vrednosti se javljaju kod trudnica i žena uopšte.

Elektroliti


Natrijum - normalan: 139-154 mmol/l
Snižene vrednosti kod bubrežnih bolesnika

Kalijum - normalan: 3,8-5,3 mmol/l
Povišene vrednosti kod bubrežnih bolesnika.

Stanje zglobova

Mokraćna kiselina - normalne vrednosti 
- za muškarce od 200-420;
-  za žene 140-340 umol/L

Povišene vrednosti se javljaju kod gihta (taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima);
Snižena koncentracija nema dijagnostički značaj.

Masnoće u krvi

Holesterol - Preporučen < 5,2; Visok > 6,2 mmol/l
HDL holesterol (dobar) - Preporučen > 1,54; Nizak < 1,0 mmol/l

Dijagnostički značaj imaju snižene vrednosti HDL holesterola. U tom slučaju postoji povećan rizik nastanka kardiovaskularnih oboljenja. Što su veće vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol "čisti" krvne sudove.

LDL holesterol (loš) - Preporučen < 2,6; Visok > 4,1 mmol/l
Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze.

Trigliceridi- Preporučen < 1,7; Visok > 2,3 mmol/l
Povišene vrednosti najčešće su znak nepoštovanja pravila da se ne uzima hrana 12 sati pre vađenja krvi. Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

Stanje jetre

ALT - normalna vrednost od 8-41 IJ/I
Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića i slično

AST - normalna vrednost od 7-38 IJ/I
Povišene vrednosti ukazuju na značajno oštećenje jetre ili neka druga oboljenja (na primer neka mišićna oboljenja);

Gama GT - normalna vrednost za muškarce od 8-40; a za žene od 5-35IJ/I
Povišene vrednosti se najčešće javljaju kod alkoholičara i znak suoštećenja jetre.

Bilirubin ukupni - Normalane vrednosti od 1,1-18,8 umol/l
Povišene vrednosti se javljaju kod oštećenja jetre i opstrukcije žučnih kanala. Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

Kosti

Alkalna fosfataza -normalna vrednost za odrasle 0-270; deca do 810 IJ/I
Jedan od oblika alkalne fosfataze učestvuje u izgradnji kostiju.
Povišene vrednosti mogu da ukazuju na povećanu razgradnju kostiju i na mogući razvoj osteoporoze. Kod dece u razvoju vrednost ovog parametra je povišena.

Pankreas

S-alfa amilaza -normalna: 28-100 IJ/I

U-alfa amilaza - normalna: - 0-450 IJ/I

Povišen nivo ukazuje na poremećaj u funkciji pankreasa.

Koštana srž

Gvožđe - normalno za muškarce od 10,6-28,3; za žene 6,6-26,0 umol/l

Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikakvog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.

Ostali parametri krvi

Fibrinogen - normalan: 2-4 g/l
To je nespecifičan parametar. Povećan je kod aktunih i hroničnih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala itd. Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

Proteini - normalni: 66-87 g/l

Snižene vrednosti su znak oštećena sintetske funkcije jetre, osim u trudnoći kada se snižene vrednosti često javljaju. Povišene vrednosti mogu da ukazuju na probleme s didfunkcijom bubrega.

(PT) - Protombinsko vreme - normalna: < 1,3 INR
PT se određuje pacijentima pre operacije kao i kod pacijenata koji su na antikoagulantnoj terapiji kada su očekivane vrednosti od 2,0-4,5 INR.






Izvor: Kurir.rs/sport-pokret.com

Koliko je buđ opasna: da li smete da jedete namirnice sa kojih ste očistili buđ

Dolazite li u iskušenje da pojedete neku namirnicu koja se ubuđala, nakon što izvadite njen deo koji je promenio boju? Evo šta stručnjaci misle o tome... 
Najpre treba imati na umu da su raznobojne površine na ubuđaloj hrani – poput zelenkastiih krupnih tačaka na hlebu ili smeđih površina na starom voću – spore vidljive golim okom. Ostatak buđi, njegove „grane“ i korenje, teško je videti jer su uglavnom dublje u hrani.   
 Dakle, uklanjanje dela koji je promenio boju neće vas poštedeti unošenja gljivice u organizam.„Veći broj vrsta buđi je bezazlen, ali ima i opasnih vrsta“, ističe Nadin Šo, specijalista američkog Departmana za agrikulturu.Neke vrste sadrže mikotoksine, otrovne supstance koje izazivaju alergijske reakcije i respiratorne probleme. Posebno je opasan aflatoksin, za koji je utvrđeno da izaziva rak, objašnjava Šoova.
Mikotoksini se mogu naći pre svega u buđi koja raste na žitaricama i koštunjavom voću, ali se javlja i u soku od grožđa, celeru, jabukama... Najviše ga ima u kukuruzu i usevima kikirikija, navode u američkoj Administraciji za hranu i lekove.

Kako biste sprečili pojavu buđi, Šoova savetuje da prekrijete hranu kako ne bi došla u kontakt sa sporama iz vazduha, pravilno je odlažete u frižider i ostatke obroka iskoristite najkasnije do trećeg, četvrtog dana otkad je on napravljen.



Izvor:http://www.lisa.rs

Osam osobina kulturnog čoveka

“Život ima svoje uslove. Kako bi čovek bio prihvaćen među obrazovanim ljudima, mora biti kulturan”, poručuje u jednom pismu ruski pisac Anton Pavlovič Čehov svom mlađem bratu, sastavljajući spisak uslova koji ispunjavaju kulturni ljudi: 

  1. Oni poštuju ljudsku ličnost i zato su uvek ljubazni, pažljivi, učtivi i spremni da čine za druge. 
  2. Saosećajni su prema svima, ne samo prema prosjacima i mačkama. Brinu i o onome što se ne vidi, i u spremni su da se žrtvuju kako bi pomogli drugima. 
  3. Poštuju tuđe vlasništvo, i zato vraćaju svoje dugove. 
  4. Iskreni su i preziru laž. Ne lažu čak ni kad su sitnice u pitanju. Laž vređa slušaoca i unižava ga u očima govornika. Ne poziraju, ponašaju se isto i na ulici i u svom domu, ne prave se važni pred svojim skromnijim prijateljima. Nisu skloni blebetanju niti opterećuju druge svojim ničim izazvanim ispovestima. Iz poštovanja prema tuđim ušima više ćute nego što pričaju. 
  5. Ne unižavaju sebe kako bi izazvali sažaljenje. Ne igraju na kartu tuđe osetljivosti da bi osvojili pažnju. Ne govore „Mene niko ne razume“ ili „Niko ne mari za mene,“ zato što su to jeftini i vulgarni trikovi. 
  6. Ne pate od plitke taštine. Ne mare za lažne vrednosti, poznanstva sa poznatim ličnostima ili za to da sami budu poznati. Ako su učinili nešto značajno, ne prave od toga najvažniju stvar na svetu, i ne hvale se time da imaju pristup tamo gde ga drugi nemaju. Zaista talentovani ljudi se uvek klone svetine i reklamiranja. 
  7. Ako imaju neki dar, poštuju ga. Zarad njega žrtvuju odmor, romanse, provod, sujetu. Ponosni su na svoj dar ali su mu i veoma posvećeni. 
  8. Imaju razvijen osećaj za lepo, estetsko. Ne idu na spavanje u odeći, održavaju čistoću životnog prostora. Veoma vode računa da kontrolišu svoje nagone i da suprotnom polu ne vide samo seksualni objekat. Teže originalnosti, otmenosti, čovečnosti, dive se majčinskim osećajima. Ne opijaju se već piju alkohol samo u posebnim prilikama, jer smatraju da nisu svinje. Drže se načela mens sana in corpore sano – u zdravom telu zdrav duh.
Tako izgledaju kulturni ljudi. Da bi čovek bio kultran nije dovoljno da čita popuparne romane i posećuje pozorište. On mora neprestano, danonoćno da radi na sebi, da čita, uči, trudi se… i da odmah odbaci sujetu, jer se svaki izgubljeni sat računa, završava svoje pismo Čehov.





Prevele i priredila: Jovana Papan
Izvor: Brain Pickings - http://www.detinjarije.com 

Kako da steknete samopouzdanje i ostvarite svoj san

Pročitajte korisne savete psihologa koji će vam pomoći da izgradite samopouzdanje i ostvarite zacrtane ciljeve... 

Ljudi s niskim stepenom samopouzdanja ne prekidaju nezdrave odnose, nezadovoljni su na poslu, a ipak ga ne menjaju, imaju problema sa zdravljem, večne su žrtve.

Nedostatak samopouzdanja u korenu je mnogih životnih problema. Verovatno ste i sami svesni mnogih posledica. Varijante su beskonačne. Ima i onih koji se naoko prikazuju zadovoljnima i samouverenima, pa čak i presamouverenima, ali kad ostanu sami, skidaju masku i tada su sasvim drukčiji.

Promena unutrašnje slike o sebi i zadržavanje zdravog pogleda na sebe i svet oko sebe zahteva rad na sebi. Potrebno je prvo pronaći izvore rušenja samopouzdanja (ili njegovog nepostojanja). Nisko samopouzdanje, strahovi i svaka negativna misao uzrok su nezadovoljstva i negativnih događaja u vašem životu.

Stručnjaci savetuju da pronađete uobičajene obrasce koji podupiru tu vašu „lošu” sliku o sebi. Odlučite da to promenite. Donošenje odluke o tome da ćemo promeniti loše navike, negativno ponašanje i uverenja koja ograničavaju važan je korak u ličnoj promeni. Ona nam potvrđuje spremnost da istrajemo u ostvarenju cilja, bez obzira na prepreke. A njih će biti! Omogućite svojoj kreativnosti i intuiciji da vam služe na tom putu promene. 

Okružite se pozitivnim ljudima i ne dopustite da vas tuđa kritika zaustavi ili omete u ostvarivanju ciljeva. Kritikovanje nas ometa u postizanju boljih rezultata u životu. Takve ćete situacije lako prepoznati, a pogotovo ljude koji vas kritikuju. Omiljena im je reč 'ali'. „Lepa si, ali malo si se udebljala, zar ne?"

Budite otvoreni za ideje koje bi vam mogle pomoći i radite na svome samopouzdanju. Korak po korak, steći ćete samokontrolu menjajući tako „naučene" reakcije koje sabotiraju vašu sreću. Ali, najvažnije od svega: upoznajte sebe. Zavolite se i prihvatite svoje male nedostatke. Otkrićete da je svet predivno mesto, a vi njegov neizostavni deo.
Kada budete sami sa sobom, preispitajte se da li činite rado za sebe one stvari koje ste spremni da uradite za osobu koju volite?

Nagradite se za svaki, pa i za najmanji uspeh i ostvarenje zadataka koje ste sebi zadali. Upravo je u samonagrađivanju i samomotivaciji ključ podizanja vlastitog samopouzdanja.

Nagradite se za svaki, pa i za najmanji uspeh i ostvarenje zadataka koje ste sebi zadali. Upravo je u samonagrađivanju i samomotivaciji ključ podizanja vlastitog samopouzdanja.
  

Volite sebe

Samopouzdanje je povezano sa samospoznajom. Da bi se čovek uzdao u sebe, mora da zna svoje mogućnosti i ograničenja, svoje vrline i mane, prednosti i nedostatke. Dobra vest je da se na sticanju samopouzdanja može raditi, ali je potrebno mnogo vere, upornosti i strpljenja. Najbitnije je da pronađete šta to utiče na pad samopouzdanja.

Kad to pronađete, odlučite da sve negativne stvari polako menjate. Naravno, ne očekujte uspeh preko noći, samo donošenje odluke o tome da ćete promeniti loše navike i negativno ponašanje veliki je korak.

Počnite da volite i cenite sebe, jer samo tada će vas i drugi ljudi ceniti. Nagradite se za svaki, pa i za najmanji uspeh i ostvarenje zadataka koje ste sebi zadali. Upravo je u samonagrađivanju i samomotivaciji ključ podizanja samopouzdanja. Stručnjaci tvrde da pravo samopouzdanje čine četiri komponente: ljubav prema sebi, poznavanje sebe, osećaj smera kojim ide život i optimizam.

Sigurnost osobe uključuje sposobnost za dobru komunikaciju i sposobnost kontrole emocija. Jedan od glavnih rušitelja samopouzdanja jeste stres. Dokle god ste pod stresom, ne možete se osećati sigurno.

Ljudi niskog samopoštovanja često su skloni da se upoređuju s drugima, ali na sopstvenu štetu. Sopstvene mane i neuspehe uvek veličaju, dok im se tuđe mane i neuspesi čine manjim. Ljudi koji imaju unutrašnju sigurnost ne podležu bezglavo modnim trendovima, ne zavise od tuđeg mišljenja i ne padaju u depresiju kada čuju kritiku na svoj račun.

Upoređivanje je pozitivno samo ako vas stimuliše da učinite nešto u okviru svojih granica. Ako ne možete da učite ili da spremite kuću, podsetite se na neki dobar sistem učenja ili na način spremanja koji ima vaša prijateljica. Tada sebi zaista možete reći - ako može ona, mogu i ja, jer je tada upoređivanje u funkciji podsticaja. Izaberite neku svoju osobinu kojom ste zadovoljni, recimo: brzo trčite, lepo pevate, fantastično kuvate, pišete, i probajte da još više razvijete svoj potencijal. To će vam dati osećaj unutrašnje sigurnosti i veru da možete biti bolji kad odlučite da radite na sebi.

Ne dopustite da vas tuđa kritika zaustavi ili omete u ostvarivanju ciljeva. Ako sami ne možete krenuti napred, obratite se stručnjaku koji vam može pomoći. Korak po korak, steći ćete samokontrolu i rešiti se stvari koji sabotiraju vašu sreću. Bićete bolji kolega, partner, roditelj, prijatelj. Odobravanje drugih, posebno onih do kojih vam je stalo, pomoći će vam da o sebi imate sve bolje i bolje mišljenje. Ali, najvažnije od svega: upoznajte sebe. Zavolite se i prihvatite svoje male nedostatke.


Tekst: Žaklina Milenković
Izvor: Lisa.rs