NEWS
latest

HRONIKA

Hronika/block-2

INTERVJU

intervju/block-2

ISHRANA

ishrana/block-5

VEČNA TEMA - LJUBAV

ljubav/block-4

ZANIMLJIVOSTI

zanimljivosti/block-3

NASLOVI

Ječam, hrana za sportiste

Od slada se dobija brašno visoke hranljive vrednosti, bogato vitaminom B12, koji gotovo da ne postoji u namirnicama biljnog porekla
Ječam je najstarija kultivisana žitarica i nezaobilazni deo ishrane naroda istočne Evrope, Bliskog i Dalekog istoka. Potiče iz Etiopije i jugoistočne Azije, gde se se uzgajao još pre deset Milenijuma. U antičkoj Grčkoj bio je osnovni sastojak u pripremi hleba i važna namirnica u ishrani vojnika i tadašnjih sportista. Izuzetno je cenjen i u starom Rimu, a snažne gladijatore su zvali "hordeari", što je značilo "oni koji jedu ječam". Drevni Kinezi su ga smatrali simbolom muške zrelosti.

Danas se, istina, najviše koristi kao sirovina u proizvodnji piva, mada se od slada dobija i brašno visoke hranljive vrednosti, bogato vitaminom B12, koji je redak u namirnicama biljnog porekla. Poseduje i zavidnu količinu vitamina E, kao i enzime koji podstiču lučenje želudačnih sokova, zbog čega se preporučuje i rekonvalescentima, deci i starijima.

Od vitamina, posebno je važna pantotenska kiselina, koja ulazi u strukturu koenzima A, zaduženog za oslobađanje energije iz ugljenih hidrata. Ova kiselina je neophodna i za metabolisanje masti i belančevina. Zahvaljujući njoj, ječam ima dobro poznati efekat "zagrevanja". Poseduje i vlakna, poput beta-glukana, koja pospešuju varenje i održavaju ravnotežu crevne mikroflore, snižavaju i holesterol u krvi, pa tako smanjuju rizik od srčanih obolenja.

Kliničke studije su potvrdile da konzumiranje celovitog ječma ili ječmenih proizvoda u vidu prekrupe, pahuljica ili brašna, efikasno snižava holesterol, naročito loš (LDL). Osim toga umanjuje i apsorpciju šećera čime smanjuju rizik od pojave dijabetesa tip 2. Da bi se postigao taj cilj, trebalo bi da se unese minimum 3 grama beta-glukan vlakana. U praktičnom smislu to izgleda ovako: četvrtina šolje nekuvane ječmene prekrupe ili jedna čaša kuvanog ječma sadrži 2,5 g ovog vlakna, a polovina šolje nekuvanih pahuljica oko 2 g. Na smanjenje holesterola deluju i nezasićene masne kiseline, kojih je u ječmu čak 35 odsto, po čemu je jedinstvena među žitaricama.
Druge vrste vlakana povećavaju i produžavaju osećaj sitosti, što je važno za održavanje telesne težine i sprečavanje gojaznosti. Istovremeno, podstiču redovno pražnjenje creva.

Celo zrno ječma, prženo i samleveno, uz dodatak cikorije, može da zameni kafu. Pomešana sa mlekom (kao bela kafa) predstavlja izvrstan napitak za decu i starije osobe, jer ne sadrži kofein.

Zbog bogatstva hranljivim sastojcima i povoljnog delovanja na zdravlje, ječam bi trebalo jesti što češće, od njega možete da napravite ukusne čorbe, supe, napitke, kaše...




Intervju: Zoran Simjanović

Zoran Simjanović, profesor i kompozitor, rođen je 1946. u Beogradu, gde je završio Muzičku akademiju. Tokom šezdesetih svirao je u muzičkim sastavima „Siluete” i „Elipse”. Karijeru komponovanja muzike za film započeo je 1975. godine. On je kompozitor koji, kako ističe, svojim notama daje dušu filmovima, pozorišnim predstavama, dramama...
Sarađivao je sa Srđanom Karanovićem, Goranom Markovićem, Brankom Baletićem, Goranom Paskaljevićem, Emirom Kusturicom, Slobodanom Šijanom, Dejanom Karaklajićem... Komponovao je muziku i za TV serije. Posebno se pamti njegova muzika iz TV serije „Grlom u jagode”. Do odlaska u penziju bio je redovni profesor primenjene muzike na fakultetima dramske i muzičke umetnosti u Beogradu, Banjaluci i Cetinju.

Povod za ovaj razgovor je izdavanje 13 ce-dea televizijske muzike pod nazivom „Radio i TV trezor Zorana Simjanovića”. Uspeo je da 300 sati svoje muzike na televiziji i radiju svede na koncentrat od 13 sati nezaboravne muzike iz TV serija, crtanih filmova, televizijskih i radio drama, festivalskih pesama, pa i reklama. Sve to je, praktično, svedeno na neko muzičko i životno vreme koje je prošlo, ali koga se, ipak, njegova generacija, pa i mlađi ljubitelji muzike rado sećaju. Simjanović je odlučio da sve to i proslavi, na originalan način:

– Evo, ja ću 11. maja, za svoj 70. rođendan, u Domu omladine, u Beogradu, da organizujem veliko slavlje na kome ćemo proslaviti sve muzičke jubileje koji su dobili pravo na život pre pedesetak godina. To znači 70 godina od mog rođenja, 65 godina Kino kluba Beograd, 60 godina skijanja, 55 godina „Silueta”, 50 godina Gitarijade, 50 godina Dansing i Velike sale Doma omladine, 50 godina od početka snimanja filma „Nemirni”, 45 godina špice Studija B, 40 godina serije „ Grlom u jagode”, 40 godina od početka snimanja filma „Specijalno vaspitanje”... Ovih događaja ima više od 40. Ulazak na tu žurku biće besplatan za sve pozvane – kaže kompozitor u razgovoru za naš list.


Šta su vam, muzički, dali Fats Domino, Litl Ričard, Klif Ričard...

Za mene je u tom životnom dobu, pre pedesetak godina, bio najznačajniji Rej Čarls. On mi je bio muzička baza svega što se tih godina događalo u muzičkom svetu, a pokrenuo je i sve ostale mlade muzičare širom sveta. Od grupa to su bili „Šedouzi” po kojima je kršten i naš prvi sastav „Siluete”. Tada je i Klif, sa „Šedouzima”, bio uzor Zoranu Miščeviću i svima ostalima. Fats nas je povukao na ritam i bluz, pa su zato „Elipse” krenule u taj stil već 1967. godine.


Da li ste nekoga od njih uživo videli i slušali?

Malo. Iskoristio sam prvu priliku da slušam i gledam Reja Čarlsa kad je došao u Beograd. Ali, baš sam se razočarao. Ja sam tada, od najave da će nam u goste doći moj muzički bog, nestrpljivo brojao dane do njegovog ulaska u Dom sindikata, ali došao je čovek koga su izveli na scenu i koji nam je mahao skakućući. Znao sam da je slep, ali nisam mogao ni da pretpostavim kako izgleda njegov izlazak na scenu. Naravno, pevao je savršeno, ali ta njegova pojava delovala mi je šokantno.


Ko i kad vas je „gurnuo” u muziku...

Slučajno. Rođen sam neposredno posle Drugog svetskog rata. Ta generacija je najbrojnija. Kad se rat završio ljudi su se vratili ženama. Zbog velike gužve pri upisu u školu stigao sam do prvog razreda tek sa sedam i po godina. Pošto sam, kažu, već tada bio zreo, moji su me, u šestoj godini, poslali kod naše porodične prijateljice, profesorke klavira Jelene Kršić. I taj instrument je bio moj bukvar.


... kako ste postali roker?

Isto slučajno. Svi smo pri upisu u gimnaziju imali mnogo slobodnog vremena, pa smo se sakupljali kod našeg druga Ljube Đorđevića. On, slikar, svirao je harmoniku... A potom su tu došli Zoran Miščević i Ilija Stanić. I 1961. godine smo osnovali grupu „Siluete”, prvi rok sastav u Srbiji. Pre 55 godina smo svirali na igranci u Ekonomskoj školi, u Cetinjskoj ulici, ispod „Politike”.


... a kad ste otišli sa rok scene?

Krajem šezdesetih. Tada smo došli do prelomne granice, do pitanja: „Kako dalje u život? Kao muzičari ili nekim drugim putem? U Jugoslaviji nismo mogli da postignemo više. Osvojili smo sve scene, pa i televiziju. A Kornelije Kovač je oformio „Korni grupu” i odveo nam bubnjara Vladimira Furduja i basistu Bojana Hreljca. Pred nama su bile obaveze na fakultetima. Zoran Hristić me je naterao da se upišem na muzičku akademiju. I tako smo se kao grupa raspali...


Kao kompozitor filmske muzike, čija muzička dela u filmovima smatrate besmrtnim?

To priznanje, pre svih, po mom mišljenju, zaslužuje Italijan Nino Rota. Komponovao je muziku za filmove Felinija i Viskontea: „Amarkord”, „Osam i po”, „Sladak život”... A radio je i s Frensisom Fordom Kopolom na filmu „Kum”. Muzička tema iz tog filma je bila „Poslednja ljubav”... Rota je u svakom filmu, uslovno rečeno, igrao jednu od „glavnih uloga”. To nije samo moj stav. To su govorili i oni s kojima je radio: Felini, Viskonte, Kopola...

„Rasne” songove su pevali Cune, Arsen…

Šta je sad za vas „Radio i TV trezor”?

To je za mene nešto najznačajnije što smo izdali uz pomoć SOKOJ-a poslednjih godina. To je 13 sati muzike sa špica, iz serija, dokumentarnih i crtanih filmova, jer se oni emituju samo na TV, songova sa festivala iz istih razloga, reklama... Najveći deo od ovih muzika je i jedino što je ostalo od tih serija i emisija. Većina je obrisana i ovo je jedini trag da su postojale. Ko bude slušao uživaće u „rasnim” songovima koje su pevali Cune, Arsen i još veliki broj najeminentnijih pevača i glumaca.







Intervju: Klavir je bio moj bukvar
Autor: Slavko Trošelj
Izvor: http://www.politika.rs

Izvini, ali danas zaista nemam vremena

Svedoci smo i učesnici u borbi sa vremenom, u borbi sa obavezama na koje to vreme trošimo. Životi su nam se pretvorili u brze vozove i dani su nam uglavnom prekratki, kao da večito traje zimska kratkodnevnica.
Nismo postali roboti, mada sve više ličimo na njih, jer sve manje komuniciramo, dok se sve više posvećujemo automatskim radnjama. Uskočili smo u rutinu kao u udobnu pidžamu iz koje više ne umemo da izađemo. Ali, umemo da se žalimo. Umemo da uperimo prst u druge. Umemo da se setimo poznanice koja nam se dugo vremena nije javila. Ali, retko kada umemo da se zapitamo zašto se neka nama draga osoba udaljila od nas.

Krivac je često rečenica “Izvini, ali ja danas zaista nemam vremena”, koja se, ako je ponovimo više puta istoj osobi pretvara u neizgovorenu rečenicu “Tvoje društvo mi više ne prija. Imam ja pametnija posla.” Ako ne znate, potrebno je da znate da konstantno odbijanje dovodi do pucanja i čvrstih prijateljskih lanaca, na koje su već nanizane godine i godine bliskosti.

Da li zaista nikada nemamo vremena ili surfanje po internetu i gledanje serija smatramo životnim prioritetima?! Da li nam je glumica iz serije ujedno postala i najbolja drugarica, pa smo zaboravili na mnoge kojima smo potrebni, a kojih se setimo samo kada naša kolica krenu nizbrdo?! Da li smo zaboravili da šetamo i razgovaramo, ili jedva čekamo da zalegnemo i piljimo u ekran?!

Izvini, ali ja danas zaista nemam vremena. Često se dešava da je to gorka činjenica. Mada, ako ga nemam danas, imaću ga bar za vikend i setiću se da pored obaveza i kompjutera postoje i meni dragi ljudi i aktivnosti. Iskočiću iz svoje pidžame satkane od rutine i naučiću da sve ređe izgovaram tu opasnu rečenicu. Uostalom “ko želi, nađe vremena, ko ne želi, nađe izgovor”. Ja želim da budem u timu “naći ću vremena”. Lepše je imati malo slobodnog vremena i pametno ga trošiti, nego puno slobodnog vremena i još više dečijih izgovora o tome kako smo prezauzeti…Nije li tako…?!





Izvor: http://www.lifeconnect.info

Fredikstad, spoj šarma i lepote

Na istoku Norveške leži Fredikstad, grad dubokih istorijskih korena. Poznat je pre svega po toplini i gostoljubivosti svojih sugrađana. Ovaj šarmantni grad je ujedno I vodeći po broju sunčanih dana u godini. Za one koji traže opuštajući odmor Fredikstad je pravi grad. Neke od najbolje očuvanih tvrđava u Skandinaviji nalaze se upravo ovde. Tu su i predeli koji ostavljaju bez daha, izvrstan izbor hrane, pre svega lokalnih specijaliteta, i još mnogo toga.
Duh grada najbolje se upoznaje vožnjom trajektom.  Norvežani inače vole i uživaju u aktivnostima na otvorenom. Za sve posetioce vožnja trajektom je besplatna i dostupna je svakodnevno.

Ostrvo Hanko, nekada poznato kao lovno područje, danas je svetski priznato kao super lokacija  za jedrenje. Unazad tokom godina održano je nekoliko svetskih prvenstava u jedrenju, i to u različitim klasama.

Redakcija Magazina InfoNet
Fotografije:  Denis Simonet, Visit Oslofjord, Elin B, betoinorge




YouTube uveo nova pravila! Evo šta će tjuberi morati da imaju da bi mogli da naplaćuju reklame!

Video blogovi, ili vlogovi, postaju sve popularniji, pogotovo u mlađoj generaciji koja odrasta s pametnim telefonima, kompjuterima i tabletima.
YouTube se odavno nametnuo kao vodeća platforma za video sadržaje, a zarada od monetizacije je dostupna svakome ko napravi svoj kanal i na njega aplouduje originalni video-sadržaj. 

Ipak, Google, koji je vlasnik YouTube-a, pooštrio je kriterijume, pa monetizacija nije više dostupna baš svakome ko na ovu platformu postavi neki video-klip. 

Već je postojalo ograničenje da je monetizacija dozvoljena samo kanalima koji imaju minimum 10.000 pregleda, međutim, sada je taj kriterijum mnogo oštriji. 

Da biste mogli da zaradite novac od YouTube-a, morate imati minimum 1.000 sabskrajbera i 4.000 sati pregledanog materijala (watch time) u toku jedne godine. Na primer, ako imate jedan klip koji traje jedan minut, potrebno je da bude u celosti pregledan 240.000 puta, da bi kanal stekao mogućnost da monetizuje sadržaj. 

Ovo neće predstavljati problem nijednom ozbiljnom tjuberu, ali jeste ozbiljna prepreka za one koji tek počinju da razvijaju svoje kanale.






Izvor: http://idjworld.rs

Bogojavljenje, verovanja i običaji

Prema verovanju u noći između 18. i 19. januara nebo se otvara i "Bog se javlja" što označava Bogojavljenje, jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika. 
Zato prema predanju tada treba zamisliti želju, pa u ponoć pogledati u nebo kako bi se ona ostvarila. U našem narodu na ovaj dan se osvećuje voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna.

Inače, Bogojavljenje je svetkovano veoma živopisno, a od nekoliko običaja za ovaj praznik koji se slavi 19. januara, danas se najviše upražnjava onaj da se izjutra, pre sunca, obavi ritualno kupanje u reci. Običaj nalaže da se u vodu baci Časni krst, a mladići se takmiče da do njega doplivaju i da ga uhvati prvi.

Krst treba da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje Bogojavljenske vodice, a onom ko prvi dopliva do njega, doneće sreću tokom cele godine. 

Verovanje je bio i da neudate devojke stave ogledalce pod jastuk 18. januara uveče, jer se verovalo da će sanjati muškarca za koga će se udati. Nekada su mlade devojke na Bogojavljensko jutro odlazile na netaknuti izvor gde su bacale zrna pšenice i kukuruza u njega i govorile: „Kako ide voda, tako da ide i blagodat u naše njive“. Zatim bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga gde su ih čekali ostali ukućani.

U nekim delovima Srbije je postojao običaj da se ovako zahvaćena Bogojavljenska voda daje ukućanima da piju preko sekire, kako bi se izbegle svađe među njima tokom naredne godine.

Takođe, u pojedinim krajevima mlade devojke umese četiri loptice od testa. U tri stave papirić sa imenima svojih simpatija, a jedan ostave prazan. Loptice zatim ubace u ključalu vodu koja prva izbije na površinu, ona nosi papirić sa imenom ljubavi te devojke. Ukoliko je isplivala prazna loptica, znači da devojka još nije upoznala onog koji joj je suđen.

Nekada je bilo rasprostranjeno i da svi ukućani, okrenuti istoku, preskoče preko sekire i vatre sa žarom, a zatim otpiju po gutljaj vode, izgovarajući: "Prođoh sablju - ne posekoh se, prođoh vatru - ne izgoreh se, prođoh vodu - ne udavih se!”. 
Ako za Bogojavljenje bude jak mraz ili pada sneg, prema verovanju, godina će biti rodna, a ako bude vedro, godina će biti sušna. Običaj je bio da se na Bogojavljenje izađe na neku vetrometinu, iznese malo pepela i pušta po malo iz ruku, kako bi se odredio koji se vetar zakrstio, odnosno pobedio na Krstovdan. Ako duva istočni vetar, značilo je da će godina biti sušna, ako duva jugo biće kišna i bolešljiva, dok je zapadni vetar predskazivao rodnu godinu.

Bogojavljenje se slavi 19. januara jer je tog dana u 30. godini Isusa Hrista u reci Jordan krstio Jovan Preteča. Po krštenju, koje je obavljeno trostrukim uranjanjem u vodu, otvorilo se nebo iz kog se začuo glas Boga Oca koji je obznanio da je Isus sin njegov, a na Isusa je u vidu goluba sleteo Sveti Duh.

Zbog toga se na Bogojavljenje pravoslavni vernici pozdravljaju sa „Bog se javi - Vaistinu se Bog javi”.

Ovom prazniku prethodi Krstovdan, prvi dan posta posle božićnih praznika, a odmah za njim, 20. januara, slavi se i Sv. Jovan Krstitelj koji je Isusa krstio na reci Jordan.






Autor: Neven Džodan

Dejanu Atanackoviću NIN-ova nagrada

Dobitnik NIN-ove nagrade za 2017. godinu je Dejan Atanacković za roman "Luzitanija" u izdanju "Besne kobile". 

U najužem izboru za NIN-ovu nagradu, pored Atanackovića, bili su romani "Srodnici" Jovice Aćina ("Laguna"), "Gorgone" Mire Otašević ("Geopoetika"), "Danas je sreda" Davida Albaharija ("Čarobna knjiga") i "Srebrna magla pada" Srđana Srdića ("Partizanska knjiga"). 

Dejan Atanacković je konkurisao svojim prvim romanom u izdanju "Besne kobile".

Atanacković je dobio tri glasa žirija, Mira Otašević jedan i Srđan Srdić jedan.

Žiri je radio u sastavu Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik).

Za Atanackovićev roman glasali su Krstićeva, Pantić i Paunović. Jasmina Vrbavac je glasala za roman "Srebrna magla pada" Srđana Srdića ("Partizanska knjiga"), a Koprivica za "Gorgone" Mire Otašević (Geopoetika).

U obrazloženju je navedeno da se u romanu "Luzitanija" pripoveda fantazmagorijsko-alegorijska povest iz vremena Prvog svetskog rata, viđenog iz višestruko pomerene, višeslojne perspektive.

"Ukrštajući erudiciju i snažnu imaginaciju, Atanacković stvara kompleksnu sliku sveta u kojoj se ludilo doživljava kao ostrvo razuma u sveopštoj sumanutosti ratne stvarnosti", naveo je žiri.

Članovi žirija su primetili da "delom oslonjen na tradiciju fantastičnog realizma, delom nastajući na transponovanju i očuđenju dokumentarne građe, a delom na saznanjima iz prirodnih nauka i psihologije, roman 'Luzitanija' sklopljen je od niza dinamičnih, vizuelno i retorički upečatljivih poglavlja".

"Preispitujući temu ludila kao utočišta i kao načina suprotstavljanja haosu, Atanacković ispisuje priču koja sugestivno nadilazi sopstvene vremenske i prostorne koordinate i izrasta u univerzalnu priču o temeljnim egzistencijalnim i društvenim pitanjima savremenog sveta", stoji u obrazloženju.

Atanacković, koji živi i radi u Firenci, obratio se novinarima putem Skajpa izrazivši uzbuđenje i zahvalnost za "veliku čast", dodajući da je bio oduševljen samim ulaskom u prvi krug čime se, kako je rekao, našao okružen značajnim imenima srpske književnosti.

"Zahvalan sam što je nagrada dodeljena delu, a ne imenu, što je delo našlo svoj put do čitalaca i stručne javnosti. Fascinira me činjenica da knjiga, otkako se pojavila u knjižarama, funkcioniše kao živo biće i stiče svoj put i vidljivost mimo autora", rekao je Atanacković.  

Na pitanje novinara koliko je bavljenje vizuelnom umetnošću uticalo na kreiranje slika i likova u romanu, Atanacković je rekao da činjenica da dolazi iz sveta vizuelnih umetnosti nije isključila njegovo bavljenje tekstom, koji se pojavljivao u njegovim radovima i na izložbama i dodao da je kreiranje slika u romanu slično radu na izložbi. 

Na molbu da prokomentariše rečenicu u romanu da je Luzitanija najmanja država na svetu sa najdubljim sukobom između progresa i ludila, Atanacković je podsetio na viševekovnu stigmu u vezi sa ludilom i da je kroz istoriju ovladavanje ludilom značilo vrstu progresa.

Skrenuo je pažnju na obespravljenost mnogih grupa u današnjem društvu, poput osoba sa invaliditetom, na ugroženost osnovnih ljudskih prava.

"Mislio sam da je neophodno da zamislimo državu koja će biti primer dobrog projekta, a da bude sačinjena i zamišljena od strane marginalizovane populacije", objasnio je Atanacković.

Laureatu će nagrada biti uručena 22. januara u Jugoslovenskoj kinoteci.

Žiri o nagrađenom romanu

Predsednik žirija za NIN-ovu nagradu Božo Koprivica rekao je da je Dejan Atanacković jako dobro kontrolisao sudbine velikog broja junaka u dugom periodu od Prvog svetskog rata do ovih dana.

"Jezik je jako bogat, jer autor koristi različite discipline od slikarstva do botanike. Njegova posebna država je smeštena 1916. tamo gde je ležao jedan od najvećih srpskih pisaca Petar Kočić. Bila bi sreća da ova naša Srbija danas ima takvu vladu sa doktorom Stojimirovićem na čelu", ocenio je Koprivica, koji je više govorio o romanu "Gorgone" Mire Otašević, koji vidi kao poziv na "otpor zlu, na borbu protiv ravnodušnosti i zla koje nam je pred nosom".

Članica žirija Jasmina Vrbavac navela je da su svih pet romana zalužili da uđu u najuži izbor i da su u svakoj knjizi videli potencijal i razloge zašto bi mogla da ponese NIN-ovu nagradu, što je objašnjenje i dugog većanja članova žirija.

Prokomentarisala je svaki od pet romana u najužem izboru. "Luzitanija" je, prema njenom mišljenju, zanimljiv roman prvenac u kome autor, zahvaljujući tome što dolazi iz sveta vizuelnih umetnosti, izuzetno dobro pretvara jezik u slike.

"Gorgone", kako je rekla Jasmina Vrbavac, jeste podsetnik za sve nas na zlo koje se neprekidno dešava, Jovica Aćin ("Srodnici") i David Albahari ("Danas je sreda"), već dokazani pisci, tragali su za večnim pitanjima, onim iza zavese svesti i realnosti, dok Srdić svojim romanom pomera granice doživljaja proze i kao pisac mnogo očekuje i od sebe i od čitaoca.

Mihajlo Pantić, kome ove godine ističe četvorogodišnji mandat u žiriju NIN-ove nagrade, rekao da su u protekle četiri godine pročitali oko 800 knjiga, da se bližimo trenutku kada će se u Srbiji dnevno objavljivati po jedan roman i da je ključno pitanje šta je danas književnost i šta može njome uopšte da se postigne.

Primetio je "trajnu aktuelnost" Atanackovićevog romana i da se i danas svet bavi ludilom koje u velikoj meri oblikuje ljudske sudbine.

Tamara Krstić je primetila da se svih pet romana mogu podvesti pod jednu temu – temu bolesti (od Parkinsonove kod Albaharija, preko ludila kod Atanckovića do fašizma i zla kao bolesti 20. veka kod Otaševićeve), ali i da svi autori progovaraju o smislu književnosti, njenom identitetu.

"Svaka istorija bolesti je jedan vid književnosti", citirala je Krstićeva Atanackovića.

Zoran Paunović se nadovezao da romani Otaševićeve i Atanackovića ukazuju koliko književnost može biti važna u savremenom svetu.

Naglasio je da ludilo u nagrađenom romanu nije suprotnost razumu, već vid otpora haosu, jedini smislen odgovor na sumanutost sveta u kome živimo i "Luzitanija" poziva na suprotstavljanje gluposti. 





Izvor: rts.rs

DRAMA U CENTRU BEOGRADA: Policija upala u Metropol, uhapšeno nekoliko osoba!

BEOGRAD - U hotelu Metropol danas je u policijskoj akciji uhapšeno nekoliko lica.
Kako saznajemo, hotel su nešto pre 13 časova napustili pripadnici Žandarmerije naoružani dugim cevima. 

U Metropolu sve funkcioniše kao da se ništa nije dogodilo. 

Kako je ranije javio izveštač Tanjuga sa lica mesta, viđeno je jedno lice sa lisicama na rukama u holu, a prethodno je grupa policijaca ušla u hotel, posetioci i gosti su legli na pod, a nakon toga je usledilo i hapšenje, prema prvim informacijama, nekoliko osoba. 

Sve vreme trajanja akcije dešavanja u Hotelu, konferencije i sastranci su se odvijali normalno, tako da učesnici tih događaja nisu ni znali šta se dešava u drugim delovima hotela.


Očekuje da se o ovim događajima uskoro oglase predstavnici MUP-a Srbije.


Izvor: Tanjug.rs
Foto: Kurir.rs




Smrznuti limun je puno moćniji od hemoterapije

Prema najnovijim rezultatima istraživanja obavljenim na Univerzitetu Stenford u Kaliforniji, konzumiranje smrznutog limuna je moćnije sredstvo od hemoterapije u borbi protiv raka. Studija je pokazala da nutrijenti u kori limuna mogu uništiti ćelije kod svih vrsta tumora, cista i raka, uključujući i neke od najsmrtonosnijih – raka prostate, debelog creva, pankreasa (gušterače) i pluća. 

Pogledajte detaljnije u video klipu ...





Za zaljubljene: 5 savršenih pesama uz pomoć kojih ćeš voleti više i jače!

Želiš ljubavni savet? Možda je vreme da upališ muziku na svom plejeru!

S obzirom da ljubav i razum retko idu zajedno, neki saveti iz ljubavnih pesama vam omogućiti da vidite ono što već imate u svojoj vezi - ali i ono što nemate! Dakle, kada vam treba ljubavni savet, upalite radio ili YouTube. To je jedna pristupačna alternativna terapija koja vam može pomoći da vidite da li vaš odnos vredi i šta treba da menjate kako biste ga unapredili!

Baš zato ti predstavljamo 5 savršenih pesama koje su idealne za zaljubljene:


1. "Say" John Mayer
Ponekad je teško reći šta ti je na umu i šta ti stoji na srcu. Razmislite dobro šta osećate i izgovorite to….



2. "Breakeven"  The Script
Neverovatan opis tuge, pravi vrtlog emocija i pomešanih osećanja zbog raskida, savršeno je opisan u pesmi Breakeven. Neki od nas se veoma brzo oporave, dok neki ostaju slomljenog srca duži vremenski period...



3. "I Can't Make You Love Me" Bonnie Raitt 
On je hladan… On je udaljen… On se javlja samo kada mu treba osoba za deljenje kreveta… On vas voli i ostavlja. Svesni ste toga, ali u intimnim zagrljajima, zaboravljate na tužnu činjenicu? Ne zavravajte se- to nije ljubav. 



4. "Halo" Beyonce
Kao što pesma kaže, uvek se sećate onog koji dođe i sruši zidove koje ste godinama gradili… 



5. "For The First Time" The Script
Ova pesma je dokaz da treba uvek da ostanemo posvećeni svom partneru. Sa njim treba da delimo strahove, pobede, želje i neuspehe, a sve kako bi se kretali napred...








Izvor: http://www.cosmopolitan.rs