NEWS
latest

728x90

header-ad

Slider

zanimljivosti

Slider Right

Italija

HRONIKA

Hronika/block-3/#72347d

SRBIJA

srbija/block-7/#00bfff

OBRAZOVANJE

obrazovanje/block-5/#5499C7

ISHRANA

ishrana/block-6/#34495E

ZANIMLJIVOSTI

zanimljivosti/block-6/#707B7C

VEČNA TEMA - LJUBAV

ljubav/block-9/#2874A6

ŽIVOT

život/block-8/#E74C3C

PUTOVANJA

NV

NASLOVI

Ljudske rase su samo mit

S obzirom na to da je savremeni čovek potekao iz Afrike i da današnji Afrikanci imaju tamnu kožu, veruje se da je tamna boja kože starija. Međutim, novo istraživanje pokazalo je da je mnogo toga drugačije.

Biološki govoreći, rasa ne postoji. Reč je o društvenom konstruktu, sa svim predrasudama koje ide sa njim. Razlika u boji kože je rezultat različitih nasleđenih izloženosti sunčevoj svetlosti, piše Indendent.

Nova studija samo je unela još veću pometnju. Čovek je potekao iz Afrike, ali je iznenađujuće koliko malo znamo o različitim tonovima boje kože koji se kod ljudi na ovom kontinentu mogu naći. 

"Kada ljudi razmišljaju ili govore o Afrikancima, većini na pamet pada tamnija boja kože. Zapravo širom Afrike postoji ogromna varijacija nijansi, kada je boja kože u pitanju, od svetle, poput Azijata, do najtamnije“, objašnjava genetičar sa Univerziteta Pensilvanija Sara Tiškof. 

Rezultati istraživanja, koje je Tiškof sa svojim timom sprovela, pokazali su da genetska povezanost u slučaju tamnije, ali i svetlije boje kože, potiče iz Afrike. 

Oni su proučavali 1.570 dobrovoljaca iz 10 etničkih grupa u Etiopiji, Tanzanii i Bocvani izmerivši količinu tamnog pigmenta melanina u njihovoj koži. 

Uspeli su da otkriju osam delova genoma povezanih sa pigmentacijom, koji objašnjavaju oko 30 odsto varijacija. U svakom od osam delova postojala je po jedna varijanta odgovorna za svetliju, odnosno tamniju kožu.

Ono što je bilo iznenađujuće za sve, jeste to što je jedan gen Evropljana uobičajen i kod Afrikanaca. Iako poseduju ovaj gen, Afrikanci nemaju belu kožu, a kao objašnjenje navodi se postojanje nekoliko gena koji oblikuju njihovu boju kože. 

Najstarije otkrivene varijante odgovorne su za svetlu boju kože. 

"Mnoge varijante gena koje stvaraju svetlu kožu u Evropi vode poreklo iz Afrike“, ističe Tiškof. 

"Kada biste obrijali šimpanzu, shvatili biste da ona ispod krzna ima svetlu kožu. Tako da je logično da je boja kože naših predaka bila relativno svetla. Moguće da je našim precima, kada su izgubili krzno koje je prekrivalo njihovo telo i emigrirali iz šuma, bila potrebna i korisna tamnija boja. Mutacije koje utiču na boju kože nastavile su da se razvijaju čak i u poslednjih nekoliko hiljada godina.”






Izvor: B92,rs

Ljubav u doba SMS-a i vibera


Šta smo dobili, a šta izgubili (pre)brzom komunikacijom. Istraživanja pokazuju da su se mnogi parovi rastali zbog SMS poruka punih oštrih, ishitrenih reči ...

PISAO je Onore de Balzak Evelini Hanskoj da se budi srećan što je voli, a da srećan leže jer je voljen. I Vuk Stefanović Karadžić je u pismu priznao svojoj Ani sa kakvom čežnjom očekuje dan kada će se predati njenom zagrljaju. Žan Pol Sartr se udvarao Simon de Bovoar rečima da sve ono što piše ne postoji dok ne dobije njenu presudu. 

Ljubav je nekada živela u pismima od papira i slova. Tajnim, romantičnim, nežnim, strasnim, dugoputujućim, mirišljavim, požutelim, zapečaćenim poljupcima i suzama.

A onda je život koverte sa markom i poštanskim pečatom otišao u istoriju. Reči i srca sada putuju brzinom svetlosti. Nismo ni trepnuli, a već smo dobili odgovor od partnera koji u ovom trenutku osvaja drugi kontinent i pije jutarnju kafu, dok je kod nas dan odavno "odjurio".

To je ta moć savremenih "pisama", jer imejlovi, sms ili vajber poruke, preleću okeane, savladavaju vremenske zone, ne čekaju poštara. Emocije više ne moraju da se odlažu, nego ih šaljemo istog trenutka kada poželimo da ih podelimo sa voljenom osobom. Šta smo to još dobili, a šta izgubili sa naslednicima onih klasičnih pisama? Sociolog Tijana Jevrić tvrdi da smo naizgled samo na dobitku.

- Možemo da budemo udaljeni miljama od nekog, a da opet budemo sa njim - kaže sagovornica "Života plus". - Savremeni oblici komunikacije su nam omogućili da ljubavne poruke kucamo kada, gde i koliko često želimo, znajući da ćemo odgovor dobiti istog trenutka. Ne moramo više da kupujemo koverte i da se plašimo da li će stići na pravu adresu, hoće li ih pročitati neko kome nisu namenjene, da li će baš na rođendan dospeti u ruke partnera ili će zakasniti. Sve je sada olakšano i ubrzano. Ali je u isti mah i banalizovano.

Jevrićeva kaže da je sa pohranjivanjem klasičnih pisama, umrla i romantika u onom punom smislu. Elektronska razmena emocija je ugušila potrebu da se oko poruka potrudimo, jer je preko njih teže doći do duše. Ne unosimo se kao nekada u sadržaj, ne ostavljamo lične pečate, ne iščekujemo odgovore kao dok smo čekali da ih nam uruči poštar, pa da ih natenane pročitamo u osami. 

- Sada je najvažnije da se poruka napiše i da na nju stigne odgovor. Imamo sms ili vajber da se dogovorimo kada ćemo se videti ili kažemo šta planiramo da radimo, a imejlove ako želimo da budemo opširniji. Suština je, međutim, zamagljena. Nju smo izgubili - kaže sociolog.

Nekada su se ideje krale od Čehova, citirala su se Tatjanova pisma Onjeginu, iščitavali se Betovenovi nakloni besmrtnoj ljubavi... Bilo je važno da se emocije nežno "spuste" na papir. I pažljivo se biralo "oruđe". Ako to nije bilo naliv-pero koje je ispisanom tekstu davalo na finoći i težini, onda su se kupovale hemijske u boji, ili bar one što tanko pišu i ne mrljaju slova. I ruka je morala da bude oprezna, da sluša i ne drhti. Nekada je rukopis i presuđivao. Na osnovu njega smo mogli da analiziramo profil autora, zaključimo u kom trenutku ga je pisao, da li je bio tužan ili uzbuđen, koliko se potrudio. Danas svi možemo da se krijemo iza bezličnih elektronskih slova, koje ostavljaju malo tragova za "skeniranje".

- Čini se da svi pišemo isto. Kada dobijemo poruku ili imejl, dok ne pročitamo sadržaj, svaki red deluje isto, hladno i daleko. Nekada smo, čim vidimo poleđinu koverte, prepoznavali pošiljaoca, čak i ako se ne potpiše. Danas svako može da piše umesto svakog - tvrdi sagovornica.

Dok kucamo po tastaturi često imamo osećaj da to radi neko drugi. Kao da ta slova što se ređaju nisu naša, jer u njima ne vidimo svoj trag, svoj "krasnopis" i sopstvene emocije. Zato se i manje dajemo, ali i manje dobijamo. I bivamo uskraćeni za onaj osećaj da poruke spajaju duše bolje od poljubaca, kako je govorio engleski pesnik Džon Don.

Ali, s druge strane, dok pisma traže posebne uslove za pisanje, ravnu podlogu, dobro svetlo, neretko tišinu ili finu muziku, za imejl ili sms nema prostornih i ambijentalnih prepreka. Putovanje autobusom uvek možemo da prekratimo dopisivanjem, pauzu na poslu da pretvorimo u minute rezervisane za romantične imejlove, čekanje na šalterima u slanje ljubavnih stikera. Sa rađanjem elektronskih pisama ceo kosmos je "podijum" za pisanje. I zato više nema izgovora da nismo imali kada da odgovorimo, jer nam za dve otkucane reči ne treba ni dve sekunde. Loša strana te brzine je to što reči mogu da budu mnogo razornije, pošto afekat nema onoliko brana koliko ih imaju pisma od papira.

- Čim se naljutimo ili rastužimo, odmah uzimamo telefon i tako impulsivno pišemo sve što nam je tog trena na umu. Ako smo se ubrzo i predomislili, kasno je. Tekst je već stigao na adresu - kaže sagovornica.

A, nekada smo na pretek imali vremena da odmerimo reči pre nego što ih "obelodanimo". Čak i ako krenemo da šaljemo otrovne strelice, dok ih ne spakujemo u kovertu i ne zalepimo markicu, možemo da se smirimo, staloženo razmislimo i tako bolje uvidimo stvari. Pa da, umesto da pismo ubacimo u poštansko sanduče, bacimo ga u korpu za smeće. 

- Ovo je dokaz da brzina nije uvek prednost, da ono što je brzo zaista može da bude kuso. Istraživanja pokazuju da su se mnogi parovi rastali upravo zbog poruka, pošto su one postale prave arene. Kad jednom krenu da se raspravljaju i vređaju sms-ovima, mlade je teško obuzdati. A, kada se smire, đavo je već odneo šalu - objašnjava Tijana.

Johan Volfgang fon Gete je smatrao da su pisma najvrednija stvar, jer ostaju da žive i kada čovek umre. Ti papiri na kojima su se nekada ucrtavali nečiji snovi, želje i vapaji, obično su se čuvali na posebnom mestu. U nekoj lepoj kutiji ili skrivenom mestu, sakrivenom od znatiželjnih očiju koje nisu pozvane da svedoče. Ostajala su kao spomenik nečijoj ljubavi. I imejlovi i sms-ovi mogu da se čuvaju u elektronskoj arhivi, ali je problem to što je ona kraćeg daha. Sagovornica podseća da telefoni i kompjuteri nisu toliko pametni da bi večno radili, pa se samo preko noći večno ugase i sve one poruke ljubavi nestanu u sekundi.

- A to je obično protiv naše volje, dok su papirnata pisma nestajala uglavnom na našu inicijativu, iz želje da nas više ne sećaju na nekog ili da bismo uklonili tragove zabranjene ljubavi. Za taj poduhvat je trebalo vreme - da ih sitno iscepamo, pa onda zapalimo.


Dok ne izgore...






Autor: Tatjana Loš 
Izvor: novosti.rs

Najbolji saveti za dobar sufle od čokolade

Sufle je veoma  kompleksno, a opet veoma jednostavno jelo.  Predstavlja najveći izazov kod kuvara amatera. Ali na kraju vredi svaki uloženi trenutak. Evo deset saveta kako da pripremite Vaš sufle. Probajte, u svakom slučaju se neće baciti!

1. Prvo i osnovno pravilo kod svakog recepta je da pre početka dobro pročitate recept i nabavite potrebne namirnice. Ovo pravilo pogotovo važi za sufle jer kada krenete sa pripremom nemate slobodno vreme da biste tražili namirnice koje nedostaju.
2. Spremite u blizini svu opremu koja vam je potrebna, i naravno postarajte se da ista bude čista. Nemojte štedeti na kašikama i viljuškama jer i najmanji ostatak masnoće, žumanca... može uticati na to da sufle spadne. 
3. Izmerite dobro sve namirnice.
4. Sve namirnice, a posebno jaja, izvadite sat vremena ranije iz frižidera da budu na sobnoj temperaturi. 
5. Obzirom da se jaja lakše razdvajaju dok su hladna, prvo razdvojite jaja pa ih onda ostavite pokrivene oko sat vremena na sobnoj temperaturi. 
6. Pazite da ne premutite belanca. Kada dobiju na volumenu i postanu  paperasta, vreme je da stanete. 
7. Pripremite i namastite posude za sufle. 
8. Ugrejte rernu na 220 stepeni.
9.  Nemojte nikako otvarati rernu za vreme pečenja. 
10. Pripremite za služenje suflea. Upamtite da sufle mora pravo iz rerene da se servira pa zato nemojte da ga pripremate ako niste sigurni da li možete odmah da ga služite.  



Sastojci

     4 jaja
  80 g šećera
100 g mekog brašna
  80 g putera
180 g čokolade








Izvor: www.stvarukusa.rs

Gent, grad zdrave ishrane


Gent je lučki grad na severo-zapadu Belgije, podignut na ušću reka Šelde i Leje. Sam centar grada zabranjen je za saobraćaj tako da pešaci mogu nesmetano da uživaju u jednom od najboljih prikaza srednjevekovne arhitekture.

Jedna od najimpozantnijih građevina je svakako Gravenstin zamak, izgrađen u 12 veku za grofa Flandrije Filipa. Utvrđenje je podignuto kao prikaz moći sa ciljem da odvrati potencijalne neprijatelje od napada. Danas je restaurirano i otvoreno za turiste.

Gent je univerzitetski grad i prepun je studenata ( više od 25% populacije su studenti). Najbolji način za upoznavanje samog grada i njegove burne istorije je krstarenje njegovim mnogobrojnim kanalima. Osveženje možete potražiti u preko 650 restorana ili 620 kafića u kojima se konzumira preko 250 vrsti različitog piva.

Inače Gent je poznat kao najveći promoter vegetarijanske ishrane, pa shodno tome ima i veliki broj vegetarijanskih restorana. Svakog četvrtka u nedelji je dan bez mesa, a zdrava hrana se služi gratis svima koji su zainteresovani, po školama i drugim javnim mestima.



Izvor: tripadvisor.com
Prevod: Redakcija InfoNet Magazina

Fotografije: Dimitris Kamaras, Ed Webster, Lex Kravetski, Pedro, OliBac






Da li imaš stav?


Maj, sasvim obično jutro u sasvim običnoj državi.
Običnoj?
Da, običnoj.

Danas su svi obični i jednolični, a i oni koji se razlikuju najčešće se ne razlikuju zbog svoje lične potrebe, nego zato što im je neko “pametniji od njih” rekao da tako treba.

Oni koji se bune ne znaju protiv koga, čega se bune. Jednostavno, došao je taj neki “obrazovani čovek u lepom odelu” i ubedio ih da je to ispravno.

Ipak ja ne osuđujem tog u odelu, on je samo iskoristio priliku, jer svako ima priliku i bira svoj put.
Elem.

DA LI TI IMAŠ SVOJ STAV?
DA LI IMAŠ MIŠLJENJE?

Da li si plen ili zver, igrač ili igračka? Poenta je nazivati stvari pravim imenom. Nema potrebe za lažnim moralom i osudama.

Nije niko kriv što je Vama loše, već Vi sami.

Zašto?

Zato što ste naivni, neobrazovani, bezlični, utapate se u masu.

Sistem Vas jede sve više i više iz dana u dan.

Zašto se ne probudite, dignete glavu i borite se?

Svi potenciraju to neko srpsko junaštvo, ali kad dođe do toga svi junaci nikom ponikoše. Jurite taj neki sitniš, ali koliko vam se samo ego smanjuje?

Zar ste zaboravili svoje ambicije?

Ljudi su leteli u svemir i Vi možete malo stisnuti petlju i pojuriti za snovima.

MISLITE SVOJOM GLAVOM!

Hvala na pažnji.






Autor: Ksenija Stojijković

Margarin je otrov, štetan, plastika i kancerogen


VAŽNO! Evo zašto je MARGARIN izuzetno ŠTETAN za zdravlje

Nalazi u skoro svakom frižideru i gotovo je nemoguće pronaći hranu koja ga u sebi ne sadrži.

Nalazi se u raznim pecivima, pitama, kolačima, grickalicama, čokoladama i skoro svim slatkišima. Uprkos tome, sve veći broj istraživanja govori o tome kako je margarin potpuno neprirodan proizvod prepun opasnih sastojaka koji mogu biti višestruko štetni po ljudsko zdravlje.

Margarin je nastao početkom dvadesetog veka kao jeftina zamena za maslac, a sam proces pravljenja obuhvata nekoliko faza počev od štetnih sastojaka preko jednako štetnih hemijskih procesa. Biljne masti iz margarina dobijaju se iz soje, palme, kukuruza, repice, semenki pamuka i veruje se da neka od ovih ulja uopšte ne pogoduju ljudskom organizmu, a ona se procesom hidrogenizacije pretvaraju u margarin. U procesu hidrogenizacije, procesu menjanja ulja u čvrst oblik, nastaju trans-masti za koje je dokazano da su štetne po zdravlje i koje povećavaju rizik od raka, dijabetesa, insulinske rezistencije i neplodnosti.
Takođe, ostaci opasnih hemikalija poput acetona, metanola, PHA poliaromatičnih ugljovodonika i fosforne kiseline mogu se naći u margarinu i loše uticati na održavanje zdravstvenog balansa. Pored toga, margarin se sastoji od biljnih ulja u kojima prevladava omega-6, što doprinosi prekomernom unosu omege-6 u odnosu na omegu-3 i ova neravnoteža može izazvati upalne procese u telu tako da je uzrok i mnogih hroničnih bolesti.






Izvor: https://www.srbijadanas.com

Frederik Šopen i Žorž Sand – ljubav između čuvenog kompozitora i angažovanog ženskog pisca

Žorž Sand (George Sand 1804-1876) bila je velika ljubav Frederika Šopena (Fryderyk Franciszek Chopin). Ovoj francuskoj spisateljici pravo ime je bilo Aurore Dudevant (Aurore Dudevant). Bila je šest godina starija od Šopena, razvedena i sa dvoje dece. Nezadovoljna zbog lošeg položaja žene u francuskom društvu toga vremena, napušta muža i seli se u Pariz.

Smatrala je da žena treba da ima bolji položaj u društvu i da ima pravo na svoju nezavisnost i slobodu.

Žorž Sand bila je izuzetna ličnost toga vremena. Osim sto se bavila pisanjem, bila je i novinar i slikar a kasnije, u vreme revolucije, angažovala se i politički.


Bila je slobodnog duha, imala mnoge poznate ljubavnike umetnike, nosila pantalone i insistirala na muškobanjastom izgledu izražavajući time slobodu duha.

Divili su joj se mnogi umetnici toga vremena – Prust je odrastao čitajući njene knjige, slikar Delakroa je imao atelje u njenoj kući, sa Balzakom je bila bliska prijateljica, Flober ju je nazivao “dragom učiteljicom”, Hajne i Turgenjev bili su njeni česti gosti a Viktor Igo je gajio veliko poštovanje prema njoj.

Za sebe je govorila: “Ja jesam to što jesam, oduševljena sam za lepo, željna istine, veoma osetljivog srca, veoma slabog rasudjivanja, često nerazložna, uvek dobronamerna, nikad sitna i osvetoljubiva, prilično plahovita i, hvala Bogu, savršeno zaboravna u odnosu na ružne stvari i na rđave ljude.






Njena najveća ljubav bio je Frederik Šopen. Zajedno su proveli deset godina. Prilikom prvog susreta, Sandova se uopšte nije dopala Šopenu jer je bila muškobanjastog ponašanja, oslovljavala ljude sa “ti“, pušila, oblačila se kao muškarac.

Šopen je bio sušta suprotnost – introvertan, sanjalačke prirode, bolešljiv, mušičav. Čini se da je ona prepoznala njegovu muzičku genijalnost i “privila” ga k sebi. Voleli su se bez mnogo strasti, ali sa mnogo naklonosti. Ona je poštovala njegov muzički genij, a on nju kao pisca i kao brižnu ženu. Sandova je bila svim srcem uz bolešljivog Šopena, bodrila ga i verovala u njega.

Razlaz je došao zbog toga sto je u porodičnoj svađi Šopen stao na stranu njene ćerke koja je bila poznata kao prilično neodgovorna osoba. Tako se završilo deset godina njihovog zajedničkog života. Otišao je iz njene kuće bez pozdrava. Ali vrlo brzo nakon raskida razboleo se i preminuo od tuberkuloze.  

Frederik Fransoa Šopen (fr. Frédéric François Chopin, polj. Fryderyk Franciszek Szopen; 1. marta 1810, Želazova Vola, Poljska – 17. oktobra 1849, Pariz, Francuska) je bio poljski kompozitor i pijanista romantizma.

Najistaknutiji predstavnik poljske muzičke kulture i jedan od najznačajnijih pijanista i kompozitora svih vremena. U svojoj dvadesetoj godini Frederik Šopen se seli u Pariz sa ciljem da se usavrši. Do tada je već komponovao svoja dva klavirska koncerta. Bio je prvi zapadni kompozitor koji je u klasičnu muziku uneo elemente slovenske muzike. Njegove mazurke i poloneze još danas predstavljaju temelj poljske narodne klasične muzike.

Šopen je često imao problema sa zdravljem i umro je sa 39 godina posle dužeg bolovanja od tuberkuloze.






Autor: Aleksandra Popović
Izvor: http://wonderstrings.com/