NEWS
latest

728x90

header-ad

Slider

latest

Slider Right

psihologija

INTERVJU

intervju/block-3/#d138ed

DESTINACIJE

NV/block-7/#00bfff

VEČNA TEMA - LJUBAV

ljubav/block-5/#f2320c

ISHRANA

ishrana/block-6/#CDB38B

PSIHOLOGIJA

psihologija/block-6/#707B7C

OBRAZOVANJE

obrazovanje/block-9/#2874A6

SAVETI

saveti/block-8/#f2320c

HRONIKA

Hronika

NASLOVI

Kako pravilno voditi računa o ličnoj higijeni



Higijena je nauka o zdravlju čije su osnovne vrednosti očuvanje i zaštita zdravlja ljudi, a sam naziv potiče od imena grčke boginje zdravlja, Higije. Zadaci higijene kao savremene nauke, grupisani su u nekoliko specijalizovanih oblasti, te jednu od njihi čini upravo lična higijena. 

Održavanje lične higijene je osnova kulture svakog čoveka, ali i najbolja prevencija od pojave raznih bolesti (prehlade, gripa, infektivne dijareje, zarazne žutice, različitih vrsta kožnih bolesti, gljivične infekcije, svraba).

Pod ličnom higijenom podrazumeva se održavanje čistoće ruku i tela, oralna higijena, urednost kose i noktiju kao i čistoća odeće i obuće pojedinca.

Čistoća je pola ZDRAVLJA!

Pranje ruku

Ruke predstavljaju deo tela najizloženiji prljanju a istovemeno i deo tela koji dolazi u kontakt sa hranom, te je njihova čistoća jako važna kada govorimo o održavanju lične higijene. Kako se na prljavim rukama mogu naći zarazne klice, uzročnici mnogih zaraznih bolesti, zbog prljavih ruku vrlo često dovodimo u opasnost ne samo svoje zdravlje već i zdravlje i život ljudi iz svoje najbliže okoline. Bolesti poput tifusa, paratifus, a specijalno dizenterije najčešće se prenose prljavim rukama, pa se ove bolesti često u žargonu nazivaju „bolesti prljavih ruku". Kako bi se ove bolesti izbegle, redovno pranje ruku je imperativ.

Ruke treba prati više puta dnevno uvek pre pripremanja hrane, pre i posle jela, pre i posle korišćenja toaleta, posle kašljanja, kijanja, brisanja nosa, kontakta sa životinjama, kao i posle korištenja javnog prevoza ili dodira nekog prljavog predmeta. Pored toga što je bitno prati ruke redovno, neophodno je to raditi na ispravan način. Veliki broj ljudi prilikom pranja ruku koristi hladnu vodu koja ne može efikasno da skine nečistoću sa kože. Ruke se pravilno peru isključivo toplom vodom uz upotrebu sapuna ili deterdženta za pranje ruku. Ukoliko niste u mogućnosti da svoje ruke očistite na ovakav način, dobro je da uz sebe uvek imate vlažne maramice ili antibakterijski gel za dezinfekciju ruku koji možete nabaviti u bilo kojoj apoteci.


Kupanje

Prašina i nečistoća iz okoline, kao i vlastiti znoj, dovode do prljanja, pa je redovno tuširanje i pranje tela neophodno u održavanju lične higijene. Ko god ima mogućnost, trebalo bi da se kupa ili tušira svakodnevno, a najmanje dva do tri puta nedeljno. Sve delove tela treba dobro nasapunjati i isprati čistom vodom, dok kožu nakon kupanja treba dobro obrisati, najbolje frotirskim peškirom. Tuširanje, to jest kupanje pod mlazom vode, pored toga što pere kožu, pomaže i u očuvanju psihičkog zdravlja.

Ono deluje dobro na živce i krvotok i odstranjuje osećaj zamora. Prilikom visokih ili niskih temperatura, tuširanje može pomoći u suzbijanju osećaja vrućine ili hladnoće i pomoći vraćanju normalne telesne temperature.

Nakon kupanja ili banjanja u kadi obavezno se istuširajte čistom vodom. 

Temperatura vode prilikom kupanja

Kako topla voda brže i lakše rastvara masti i nečistoću koja se nalazi na koži, temperatura vode prilikom kupanja trebalo bi da se kreće od 30° do 35° C. Preporučljivo je međutim, kupanje završiti nešto hladnijom vodom kako bi se poboljšala cirkulacija krvi. Ukoliko vam je potrebno dodatno poboljšanje cirkulacije i skidanje nečistoće, trljanje kože četkom za pranje kože može biti dobar izbor.

Higijena nogu

Naročito leti, potrebno je obratiti dodatnu pažnju na higijenu nogu, pa je noge potrebno prati svako veče toplom vodom i sapunom pre spavanja. U toku dana na stopalima se kupi znoj, pa se pored neprijatnog mirisa, često stvaraju ranice, koje mogu i da se zaraze. Ljudi kojima se noge jako znoje, pored toga što je potrebno da ih češće peru i zasipaju praškom protiv znojenja, ne bi trebalo da nose gumenu obuću, jer je u tom slučaju znojenje pojačano usled slabog provetravanja. Patike su udobne ali i idealne za razvoj gljivica na nogama.


Higijena usta

Pod pojmom higijena usta podrazumeva se: 
- Pranje zuba
- Čišćenje zuba
- Pranje jezika
- Održavanje higijene usne duplje

Prva žrtva lošeg održavanja higijene usta su zubi, a najveći uzrok problema mogu biti ostaci hrane. Oni ne bi smeli da se zadržavaju na zubima i uopšte u usnoj duplji, pa je zato posle svakog obroka poželjno oprati zube četkicom i zubnom pastom. Kako je zbog današnjeg načina života skoro nemoguće prati zube nakon svakog obroka, preporuka je da se to uradi barem dva puta dnevno - ujutru i uveče pred spavanje.


Pravilno pranje zuba

Kako biste pravilno prali zube, potrebno je da ovaj “ritual” započnete postavljanjem četkice pod uglom od 45 stepeni u odnosu na vaše zube i na taj način obuhvatite dva do tri zuba i nepce. Pomerajte laganim pokretima četkicu na dole (za zube gornje vilice) ili na gore (za zube donje vilice), a tehniku ponovite oko osam puta. Zube nemojte trljati previše agresivno da ne bi došlo do oštećenja desni. Pređite na sledećih dva do tri zuba, dok ne pređete sve zube sa spoljašnje strane, a zatim isto ponovite za unutrašnju stranu zuba. Morate oprati sve površine na svakom zubu pa na kraju operite i povrsinu zuba kojom žvaćete, potezima od nazad ka napred. Nakon ovoga operite četkicom i gornju stranu jezika. Nakon pranja barem deset minuta ništa ne pijte i ne jedite.

Čišćenje zuba koncem

Istraživanja pokazuju da tek 30 odsto ljudi redovno čisti zube koncem, a retko ko zna da ukoliko se ne  koristi konac, zapravo vise od 1/3 površine zuba ostane neočišćeno. Pomoću konca za zube detaljno se mogu ukloniti svi ostaci hrane do kojih se ne može doći četkicom. Za jedno čišćenje potrebno vam je oko 20 do 40 cm konca za zube. Trljajte koncem gore i dole uz bočne strane zuba tako da pratite obline zuba. Sa čistim delom konca očistite svaki zub pojedinačno, a na kraju isperite usta vodicom za ispiranje usne šupljine.

Higijena usta i bolesti

Loš zadah neretko je i zdravstveno pitanje, te ukoliko on ne prolazi iako redovno i ispravno brinete o higijeni vaši usta, potrebno je da se posavetujete sa lekarom. Loš zadah može da ukazuje na gastritis, pokvarene zube, poremećaj u radu bubrega, gljivice u usnoj duplji, premalo hidratacije ili pak previše proteina u ishrani, pa je dobro uraditi određene analize.

Važno je istaći da zanemarivanje oralne higijene, neće uzrokovati samo neprijatan zadah, već kao posledicu često ima i bolesti zuba kao što su karijes, upala desni i paradontopatija. Pored ovih najčešćih bolesti, mogu se pojaviti i vrlo ozbiljne tegobe, poput kardiovaskularnih, respiratornih, očnih, bubrežnih.

Umivanje

Kao i kod pranja zuba treba se umivati najmanje dva puta dnevno: ujutru i uveče. Prilikom umivanja možete koristiti sredstva za čišćenje i umivanje lica koja odgovaraju vašem tipu kože, ali pazite da ne preterate sa korišćenjem ovih sredstava. Različiti sapuni i gelovi, mogu negativno uticati na prirodne masti koje luči vaša koža i na taj način je isušiti ili dovesti do pojave da vaša koža luči ove masti mnogo intenzivnije nego što bi trebalo.

Ukoliko se šminkate, pre spavanja je obavezno da uklonite šminku i ostale nečistoće sa kože lice i vrata pomoću vate, tupfera ili maramica za skidanje šminke, a nakon toga se umijete.

Brijanje

Još jedan od jutarnjih “rituala” koji se tiču lične higijene predstavlja i brijanje. Važno je napomenuti da se prilikom brijanja se ne uklanjaju samo dlačice, već i površinski sloj kože koji se odstranjuje zajedno sa njima. Pre brijanja kožu treba omekšati toplom vodom, a poželjno je napraviti i blagi piling kako bi se sprečilo urastanje dlačica. Koristite duge i brze poteze umesto kratkih te izbegavajte više puta da prelazite preko istog mesta kako biste sprečili rizik od iritacije. Nakon brijanja, koristite kreme i losione predviđene za umirivanje kože i prijatan miris.

Pranje i čišćenje ušiju

Cerumen ili ušni vosak je sekret ceruminoznih žlezda u koži ušnog kanala koji ima važnu ulogu u zaštiti uha. On je zadužen da spreči prolazak prašine, prljavštine, bakterija, pa čak i buba u ušni kanal. 

Cerumen se širi ušnim kanalom pokretima vilice, a kada stigne do otvora ušiju, obično se sasuši, pretvori u prašinu i sam otpadne. Međutim, ovaj proces nije uvek tako jednostavan, te može doći do začepljenja ušnog kanala prilikom lučenja prevelike količine suve i lepljive ušne masti. Prilikom ovakvog gomilanja u uhu ili potiskivanja ušne masti sa štapićima od vate može doći do bolova, iritacije, svraba, pa čak i delimičnog gubitka sluha.

Čišćenje ušiju pomoću štapića za uši dakle može dovesti do nabijanja sekreta u dnu kanala, te se ova praksa ne preporučuje. Ukoliko želite da očistite suve naslage nastale u ušnom kanalu možete za to koristiti ulja poput maslinovog ili ulja za negu bebine kože. Nakapate nekoliko kapi u uvo, sačekate da sekret omekša, a zatim se okrenete na drugu stranu i pustite ga da sam iscuri. Ukoliko je potrebno, možete ubrizgati malo vode šprcem ili tušem a zatim se ispraviti i pustiti da voda, zajedno sa ušnom masti isteče iz uva. Problem tvrdokornog voska možete rešiti i uz pomoć rastvora od sirćeta i alkohola.

Pranje kose

Kada govorimo o svežem i čisom izgledu, jedan od glavnih kriterijuma, naročito kod žena jeste čistoća kose. Kosu treba prati najmanje jednom do dva puta nedeljno, što zavisi od kvaliteta kose, zanimanja i slično. Pored redovnog pranja sa odgovarajućim šamponom i preporučljivo je i povremeno češljanje u toku dana, kako bi se odstranila nečistoća i ispravile vlasi.

Pravilno pranje kose

Kod većine šampona za kosu dovoljno je da ih nanesete na kožu glave, umasirate i ostavite da deluju dva ili tri minuta. Kada govorimo o medicinskim šamponim, kao što su oni protiv peruti ili opadanja kose, preporučuje se da ih na koži glave ostavite između tri i pet minuta.

Prilikom pranja kose najbitnije je posvetiti dovoljno vremena koži glave i ostaviti šampon u kontaktu sa kožom dovoljno dugo, a sa druge strane bitno je da se u ovome ne preteruje. Nakon detaljnog pranja, jako je važno da kosu i kožu glave temeljno isperete. Znaćete da ste pravilno oprali i isprali kosu ukoliko je ona dovoljno čista da “škripi”.

Kao i kod tuširanja, preporuka je da se na kraju pranja kose ona ispere hladnom vodom. Ovaj potez će stimulisati cirkulaciju kože glave i razbuditi vas, a posebno se preporučuje osobama koje imaju problem sa masnom kožom glave.

Perutanje kože glave

Pojava perutanja kože glave može ostaviti utisak da ne vodite dovoljno računa o ličnoj higijeni, a svakako je neprijatan osećaj koji neretko uključuje i svrab kože glave. Pored redovnog pranja kose sa medicinskim šamponima namenjenih ovom problemu, obratite pažnju i na vašu ishranu. Potrebno je da jedete hranu koja sadrži više vitamina A i B. Uzimajte manje alkohola, šećera i proizvoda od pšenice. Takođe je jako bitno da se dosta krećete (šetate), kako biste pospešili cirkulaciju.

Sečenje noktiju

Nokte treba redovno seći, jer se ispod noktiju zavlači prljavština koju, prilikom češanja, možemo uneti u kožu. Na taj način dolazi do infekcije i ozlede kože. Makazice, grickalice i turpije za nokte, u kombinaciji sa kremama i losionima za negu noktiju, neizbežna su oprema za održavanje lične higijene.

Nemojte zaboraviti na redovno podsecanje noktiju na nogama. Ispravno je nokte podsecati pravolinijski, makazicama ili grickalicom, kako ne bi došlo do urastanja noktiju u kožu prstiju.

Ne zaboravite,
Održavanje lične higijene, kako i naziv sam govori, predstavlja nešto lično i individualno. Tako se stavke koje su obrađene moraju prilagođavati u zavisnosti od toga kojim se poslom bavite, da li ste sportista, da li imate određene zdravstvene tegobe ili ste možda u specifičnom stanju poput trudnoće.

Ono što je bitno jeste da o svojoj ličnoj higijeni brinete redovno, ali i da se o tome obrazujete i da pravilne principe prenosite na svoju decu jer se navike redovnog održavanja lične higijene stiču još u detinjstvu počevši od kućnog vaspitanja i škole.

Nemojte zaboraviti da „održavanje čistoće“ predstavlja samo jedan aspekt higijene. Ona obuhvata i način života, sredinu i sredstva koje obezbeđuju zdravu i bezbednu okolinu i uslove za život pojedinca.







Koliko je sunca dnevno dovoljno?

Svi smo upoznati sa tim da previše izlaganja suncu može da dovede do ozbiljnih problema. Iako je taman ten i osunčana koža jedan od ideala lepote, ne bi bilo dobro po svaku cenu težiti tome.


Negativni uticaji sunca na zdravlje

Sunce može imati izuzetno negativan uticaj na naše zdravlje, pogotovo ako se izlažemo predugo sunčevim zracima. Osim što je dugo izlaganje suncu štetno, posebno je loše predugo biti na suncu tokom leta – jer je tada najviše UVB zraka sunca. Iako mi ne osećamo ovo zračenje ono se može odraziti na naše dugoročno zdravlje.

Zračenje sunca može dovesti do opekotina, zbog čega može doći do raka kože, katarakte… Od opekotina nije zaštićena ni već preplanula koža, dok su oni čija je koža osetljivija – ugroženi i ako provedusamo nekoliko minuta na suncu u toku letnjih dana, pogotovo oko podneva kada sunčevi zraci padaju pod pravim uglom i kada su najjači.

Prema rečima stručnjaka, u periodu od 10 do 16 časova najbolje je da se sklonimo od sunca i ovo vreme provedemo u dubokom hladu ili zatvorenom prostoru. Ukoliko smo i povremeno izloženi suncu u ovom periodu trebalo bi da kožu prekrijemo odećom prijatnog materijala i dugih rukava i dugih nogavica, a tome bi trebalo da dodamo i šešir sa širokim obodom, kao i naočare za sunce. One delove tela koji nisu prekriveni materijalom, trebalo bi namazati nekim preparatima za zaštitu od sunca.


Ispravno sunčanje

Opekotine nisu preduslov za tamnjenje tela. Ukoliko imamo želju da pocrnimo nije bitna količina vremena provedena na suncu nego odgovarajući period u toku dana.

Tako je najbolje sunčati se u ranijim prepodnevnim satima, kada sunce nije jako i kada je temperatura prijatnija. Isto tako, u periodu od 17 časova popodne može se postići željeni rezultat – tamnjenje kože, bez straha od opekotina i preterane izloženosti suncu i visokim temperaturama, koje na više načina mogu negativno uticati na telo.


Pozitivni efekti sunca

Većinu ljudi pokreće sunce. Kada je lep dan mnogo više ljudi je raspoloženo, nego kada je kišni dan. Toplota sunca nas pokreće i popravlja raspoloženje, otklanja depresiju i održava normalnim biološki ritam.

Osim toga, zahvaljujući suncu, stvara se vitamin D koji deluje ozitivno na mnoge organe i funkcije organizma. Utiče na formiranje kostiju i zuba, sprečava pojavljivanje rahitisa kod dece, a kod žena u menopauzi i mučkaraca u andropauzi sprečava osteoporozu i osteomalaciju, jer su u ovom periodu kosti lakše lomljive.

Umereno sunčanje može pozitivno uticati na neke hronične bolesti, kao što su kardiovaskularne, maligne, autoimune i infektivne bolesti. Da bi sunce imalo samo pozitivan efekat na organizam, ne bi trebalo izlagati se suncu duže od 15 minuta dnevno.


Uticaj sunca na fizički izgled

Sunce može biti uzrok preranog stvaranja bora, pega i fleka po licu ili drugim delovima tela.

Iako je sunce najjače u toku leta, ipak se bore najviše pojavljuju u proleće, kada se i najbrže stari. Tada su ljudi željni sunca i čim se pojavi lepše vreme – boravi se u prirodi što je duže moguće. Iako nema vrućina niti rizika od opekotina ili sunčanice, ipak sunce i tada deluje negativno na kožu. UVA zraci, koje ne osećamo, uništavaju vlakna kolagena i elastina, što je glavni uzrok nastanka bora.

Međutim, nije samo leto ili proleće period kada dolazi do nastanka bora. O UVA zracima bi trebalo da razmišljamo tokom cele godine, jer oni deluju gotovo podjednako tokom cele godine.


Najosetljivije grupe

Sunce može najviše štetiti zdravlju dece do dve godine, čija je koža još uvek toliko mlada da nije razvila dovoljne zaštitne mehanizme. Takođe, slabizaštitni mehanizmi kože su česti i kod starijih ljudi. Obe ove grupe bi trebalo da se pridržavaju savetu stručnjaka da se ne izlažu suncu duže od 15 minuta dnevno. 



Izvor:  http://edukacija.rs

Donauešingen, upoznajte grad gde izvire Dunav

Donauešingen (Donaueschingen) se nalazi u Nemačkoj u regiji Baden-Virtemberg.  Grad se nalazi na nadmorskoj visini od 686 metara okružen šumama Švarcvalda. Grad je "rodno mesto" reke Dunav. Dunav protiče kroz 10 zemalja, nekada je delio carstva, a danas kao svojevrsna evropska transferzala povezuje narode. 

Prvi put grad  Donauešingen pominje se 1292. godine. Pored toga što je poznat po izvoru Dunava, grad je poznat i po velikom međunarodnom muzičkom festivalu, zatim, najvećem konjičkom turniru i velikim brojem muzeja.

Odavde kreće najveća biciklistička staza uz Dunav "Danube Cycle Path", koja je pogodna za sve vrste biciklizma. Ako volite šetnju sigurno će vas oduševiti i jedinstveni Dunavski park, kao i mnoštvo uređenih staza za nordijsko pešačenje, sjajni golf tereni, kao i prelepe ski staze.


Leti se možete kupati u jezeru ili jednostavno uživati u lepoti pejzaža svuda oko Vas ....


Tekst i fotografije: Nataša Č.V.


Savremeni krivac za krivu kičmu

Poznato je da tokom razvoja deca moraju da se bave nekim aktivnostima kako bi se njihov telo razvijalo i jačalo. 

Najveći problem kod velikog broja dece, a kasnije i kod odraslih, jeste kriva kičma. Kako bi se oblažio uticaj đačke torbe na kičmu mališana – oni kreću na neki sport kako bi ojačali kičmeni stub.

Međutim, savremeni krivac za krivu kičmu uspeva da utiče držanje našeg tela ne zato što je težak, nego baš suprotno.

Najčešći krivac današnjice za krivu kičmu je mobilni telefon, odnosno bilo koji mobilni uređaj koji koristimo svakodnevno.

Često korišćenje mobilnog telefona može da prouzrokuje mnoge zdravstvene probleme.

Najviše od ovoga “stradaju” mladi od 16 do 24 godine, koji svakog dana provedu oko četiri sata nad telefonom, tako što im je glava nagnuta napred, sa povijenim ramenima i vratom, gledajući u ekran.

Upravo takav položaj tela može da izazove ozbiljna oštećenja na kičmi i vratu, zbog čega stručnjaci upozoravaju, jer se ovaj sindrom, nazvan “text neck” širi velikom brzinom, pogotovo među mladima.

Ovakvo držanje tela predstavlja samo naviku, koja može biti pogubna, jer dovodi ne samo do deformacije kičmenog stuba, nego potencijalno i do drugih zdravstvenih problema, kao što su hormonalni poremećaji, migrena i depresija.


Savet

Kako bi izbegli negativan uticaj koji držanje mobilnog može imati na naše telo, dovoljno je malo promeniti ovu lošu naviku.

Držite mobilni telefon ili tablet ispred sebe ravno, ali se nemojte naginjati napred, nego pokušajte da uređaj držite pod uglom od 30 stepeni.

Na ovaj način štite se zglobovi na ruci, ali i vrat se manje krivi, čime se sprečava oštećenje kičme i vrata.






Izvor: osnovneskole.edukacija.rs

Evo koliko iznosi Vaša idealna težina


Proverite da li imate idealnu težinu za vašu visinu i građu?
U poslednje vreme, kada je težina u pitanju, kod žena postoje dva esktrema - ili su previše gojazne ili previše mršave.

Međutim, najbolja opcija za većinu žena jeste zlatna sredina.

Zato smo odlučili da otkrijemo koliko iznosi idealna težina za najčešće visine žena. Međutim, nisu sve žene iste visine i identične građe i zbog toga njihova kilaža ne može da bude identična.

Većina žena potpada pod jedan od ova dva tipa građe: sitna i krupna.

1.57 cm
46 - 49 kilograma (sitna građa), 48 - 53 kilograma (krupna građa)

1.60 cm
47 - 51 kilogram (sitna građa), 49 - 55 kilograma (krupna građa)

1.62 cm
48 - 52 kilograma (sitna građa), 51 - 57 kilograma (krupna građa)

1.65 cm
50 - 53 kilograma (sitna građa), 52 - 58 kilograma (krupna građa)

1.67 cm
51 - 55 kilograma (sitna građa), 54 - 61 kilogram  (krupna građa)

1.70 cm
53 - 57 kilograma (sitna građa), 56 - 63 kilograma (krupna građa)

1.72 cm
55 - 59 kilograma (sitna građa), 58 - 64 kilograma (krupna građa)

1.75 cm
57 - 61 kilogram (sitna građa), 59 - 66 kilograma (krupna građa)

1.77 cm
58 - 63 kilograma (sitna građa), 61 - 68 kilograma (krupna građa)

1.80 cm
60 - 65 kilograma (sitna građa), 63 - 70 kilograma  (krupna građa)

1.82 cm
62 - 67 kilograma (sitna građa), 65 - 72 kilograma (krupna građa)

Teško mršavite? Tajna se krije u vašoj visini

Mršavljenje zavisi od mnogo faktora, a pored ishrane i fizičke aktivnosti veliki uticaj ima i vaša visina.

Ako vam ne uspeva da izgubite suvišne kilograme bez obzira koliko se trudile, možda će vam santimetar otkriti u čemu je fora.

Greg Primak direktor udruženja Obesity Medicine ističe da niži ljudi imaju sporiji metabolizam i da zbog toga sporo mršave.

Stopa bazalnog metabolizma prosečne žene je oko 1.400 kalorija dnevno. Dakle, ako leži u krevetu izgubiće 1.400 kalorija. Žene koje su visoke oko 152 centimetra gube 1.200 kalorija, a one od 177 centimetra gube 1.750 kalorija, objasnio je on.

Možemo da zaključimo da visina utiče na gubitak kilograma jer niži ljudi imaju manje osnovne mase koja uključuje mišiće, kosti i organe. Što su ti mišići manji to se manje kalorija i troši.

Jedno od istraživanja, otkrilo je da je veličina unutrašnjih organa jedan od glavnih činioca u određivanju stope bazalnog metabolizma. Ako ste niski imate manje organe i ne trebate da trošite mnogo energije kako biste ih održavali.


Izvor: telegraf.rs





Briž, Venecija sa severa

Na severo-zapadu Belgije, nalazi se Briž, glavni grad zapadne Flandrije. Ispresecan kanalima, ovaj srednjevekovni grad je jedno od najposećenijih mesta na svetu. Poznat je po svojim zamkovima (ima ih oko 50 u okolini samog grada), kaldrmisanim ulicama, ali ipak, pre svega, poznat po čokoladi. Današnji Briž dosta pažnje posvećuje obrazovanju, tako da je dom nekoliko koledža i dva međunarodno priznata univerziteta.
Briž je nadimak "Venecija sa severa" dobio zbog nebrojeno mnogo kanala koji okružuju i presecaju grad. Sa preko 80 mostova lako ga je istraživati peške, biciklom ili brodom. U prošlosti je bogatstvo vodenih puteva učinilo da Briž bude jedan od vodećih trgovinskih gradova i, u ono vreme, ujedno i jedan od najbogatijih.

U Brižu ima preko 50 prodavnica specijalizovanih za prodaju čokolade i to uglavnom u centru grada, ali ako želite da osetite nešto zaista posebno treba malo istraživati i naći mesta gde se čokolade prave ručno ili imaju etiketu – domaće.








Tekst: Bethany Salvon
Prevod: Redakcija Magazina InfoNet

Fotografije: Dimitris Kamaras, Carlos Andres Reyes

Današnji trendovi su vratili modu devedesetih godina


Moj savet modnim kreatorima sa naših prostora je da imaju nekoliko svojih stilista, koji će im pomoći u usmeravanju kreacija, da bi njihove revije bile profitabilne
Rada Radonjić, modna kreatorka i stilistkinja

Crnogorska modna kreatorka i stilistkinja Rada Radonjić, koja je autorka kultne modne emisije Styling emitovane na Televiziji Crne Gore, nedavno je svoje kreacije predstavila na Internacionalnoj modnoj manifestaciji u Sloveniji Ljubljana Brands & Signs, a za naš portal govori o modnoj sceni Srbije i Crne Gore, svojim knjigama o modi i savetuje modne dizajnere  kako da budu uspešniji u svom radu.


Kako posmatrate modnu scenu Srbije i Crne Gore?

Sa obzirom na to da sam određeni period boravila kod najpoznatijeg modnog kreatora na svetu Đorđa Armanija, sebi mogu dati za pravo da dam svoje mišljenje o modnoj sceni Srbije i Crne Gore. Smatram da je modna scena Srbije i Crne Gore osnažila i da se polako, ali sigurno razvija, da jača svoju konkurentnost i da ima mogućnost za izlazak na evropsko tržište.

Budući da ste na početku modne karijere bili praktikant kod čuvenog modnog kreatora Đorđa Armanija, koliko se, gledajući iz Vaše profesionalne vizure, u inovativnom smislu promenio rad u dizajnerskoj industriji u odnosu na modni period devedesetih i modni period današnjeg vremena?

U poslednjoj deceniji prošlog veka proizvodnja je bila smanjena zbog političkih i ekonomskih prilika. U današnjem vremenu rad u dizajnerskoj industriji znatno se povećao i godišnji prihodi su veliki. Današnji trendovi su vratili modu devedesetih godina.


U kojoj meri se ovdašnja modna industrija približava svetskim trendovima u proizvodnji odeće?

U budućnosti će se ovdašnja modna industrija u znatno većoj meri približiti svetskim trendovima jer će za proizvodnju otkupljivati odeću i tekstilni otpad koji će reciklirati i vraćati na tržište.


Autorka ste knjige Odijevanje namenjene ženama i muškarcima, a trenutno završavate pisanje knjige Krojenje i šivenje. Šta Vas je inspirisalo da spojite dve profesije-modu i književnost u jednu delatnost, a to je pisanje i objava knjiga?

Inspirisala me je želja da svoje znanje i iskustvo prenesem drugima. Sigurna sam da će se knjige svideti svim čitaocima i da će im biti od velike koristi jer je odeća svakodnevna potreba.  


Koji savet biste uputili svim modnim kreatorima sa naših prostora, koji se susreću sa poteškoćama u poslu?

Moj savet modnim kreatorima sa naših prostora je da imaju nekoliko svojih stilista, koji će im pomoći u usmeravanju kreacija, da bi njihove revije bile profitabilne. Dosadašnji moj rad bio je predstavljanje znanja koje sam stekla tokom školovanja. Zbog velikih pauza u radu koje sam pravila iz privatnih razloga, nisam počela sa realizacijom svojih poslovnih planova i još nisam predstavila znanje koje sam stekla praksom u Milanu. To započinjem sledećom novom kolekcijom.


Izvor: http://www.foto.in.rs