Žičani Ili Bežični: Koji Kompjuterski Miš Je Za Vas?

Bežični miševi su postali pristupačniji korisnicima jer je tehnologija dosta napredovala pa samim tim su i cene sada niže. Imaju nekoliko prednosti u odnosu na klasične žičane miševe, ali ako niste stručni i kupovina miša za računar može biti jednako teška kao i recimo kupovina televizora, grafičke kartice, monitora, štampača… i bilo kog drugog tehničkog uređaja. Ukoliko niste dovoljno stručni za to, nadam se da će vam ovaj tekst pomoći da se odlučite da li da uzmete bežični ili žičani miš. 

Ovo su miševi kakve većina vas zna i veoma su rasprostranjeni. Imaju dosta prednosti u odnosu na bežične, ali isto tako i mana. Pa hajde da vidimo šta je to bolje kod žičanih nego kod bežičnih.

Žičani miševi

1) Jeftiniji su

Iako su bežični postali dosta jeftini, ipak su žičani još jeftiniji. Oni su tu oduvek i njihova cena je sada dosta niska. Ako biste poredili dva identična miša od kojih je jedan žičani a drugi bežični, ovaj prvi će biti makar malo jeftiniji.

2) Baterija

Žičani se napajaju putem USB kabla (ili PS/2 porta koji se danas više ni ne koristi) koji inače i služi za prenos informacija. To je dovoljno napajanje za miša da funkcioniše i još dodatno može napajati LED rasvetom u njemu. Dok kod bežičnih morate paziti na bateriju i ako ste gejmer ne želite da vam se isprazni u sred partije.

3) Nema smetnji

Bežični miševi komuniciraju sa računarom pomoću neke postojaće tehnologije, kao što su Bluetooth i Wireless. Koliko god ove tehnologije danas bile napredne, može se desiti, pod nekim uslovima, da dođe do smetnji i da ometa vaš rad sa mišem na računaru. Pogotovo ako imate dosta bežičnih uređaja u blizini koji rade sa istom tehnologijom. Žičani miševi nemaju taj problem i ne morate brinuti o smetnjama iz okoline.

4) Bolji odziv i senzitivnost

Kada je miš povezan sa računarom pomoću žice, nema kašnjenja tj. poznatog „laga“. Ovo je veoma bitno gejmerima i dizajnerima jer njima treba miš koji je dosta precizan i pouzdan. Veliki DPI sa nula kašnjenja u 100% slučajeva je moguće ostvariti samo sa žičanim mišem.

5) Sve-u-jednom rešenje

Nano prijemnici signala bežičnih miševa mogu da se lako zagube jer su veličine USB priključka. Kod žičanih to ne može da vam se desi jer su i miš i USB priključak vezani žicom. 

Bežični miševi 

1) Veća mobilnost

Ako putujete znate koliku glavobolju zadaje taj kabel od miša kada trebate da ga priključite u laptop. Bežični miševi su mobilniji i možete ih postaviti na bilo koju ravnu površinu oko sebe bez brige da li će kabel negde zapeti. Takođe, kada se pakujete dodatni kabel uvek pravi malo veći nered.

2) Manji otpor

Meni lično najveći problem kod žičanih je bio taj što kabel često zapne negde. Često se dešava da zapne baš kada moram da brzo pomerim miša sa jednog kraja podloge na drugi kako bih izbegao pogodak u igrici. Kada miš nema kabel, slobodan je i samim tim vi imate veću slobodu manipulacije nad njim.

3) Udaljenost

Osim ako nemate miša sa kablom od 5 metara, bežični miševi se mogu koristiti sa veće udaljenosti nego žičani. Recimo, možete se udobno smestiti u krevet i mišem upravljati računarom, ili povezati miša na pametni televizor (engl. Smart TV) i iz fotelje upravljati njime.

4) Ujedinjena tehnologija

Logitech-ova nova „Unifying“ tehnologija ima za cilj da poveže više bežičnih uređaja na jedan USB port. To je svakako velika prednost jer ćete imati manje kablova i manje zauzetih USB portova u računaru. Ovakve tehnologije se razvijaju i verovatno će uskoro sve postati bežično.

5) Tehnologija napreduje

Iako su bežični miševi malo skuplji od žičanih i imaju određenih nedostataka, tehnologija napreduje i biće sve bolji i bolji. Već sada postoje gejmerski bežični miševi koji po specifikacijama nadmašuju žičane i problem sa kašnjenjem je gotovo izostavljen. Bežična tehnologija ima budućnost i treba joj dati šansu.

Saveti

Koji miš je za koga? Ukoliko niste do sad pronašli sebe u ovim stavkama iznad, evo nekoliko smernica u crtama.

Žičani miš:

• Ne želite da brinete o bateriji
• Profesionalni ste gejmer 
• Želite brži odziv i maksimalnu preciznost

Bežični miš:

• Želite veću slobodu
• Nervira vas kada kabel zapinje
• Želite da koristite miša za još neke uređaje (npr. TV, laptop…)
• Često putujete i bitna vam je mobilnost
• Ne volite kablove oko računara

Izvor:  Edukacija / Economy.rs

Deset inspirativnih izreka Alberta Ajnštajna

Pročitajte neke od  najznačajnijih Ajnštanovih citata i pokušajte da u njima pronađite inspiraciju ...

• Trudite se da ne postanete čovek kog odlikuje uspeh, već čovek koji nešto vredi.

• Osoba koja nikad nije pogrešila, nikad nije isprobala nešto novo.

• Život posvećen drugima je život vredan truda.

• Život je kao vožnja bicikla. Da biste održali ravnotežu, morate nastaviti da se krećete.

• Mašta je važnija od znanja.

• Veliki umovi su oduvek nailazili na oštar otpor prosečnih umova.

• Ludost je raditi iznova jednu te istu stvar, i očekivati drugačiji ishod.

• Logika će vas odvesti od tačke A do tačke B. Mašta će vas odvesti svugde.

• Morate naučiti pravila igre. Onda treba da igrate bolje od svih drugih.

• Jedini izvor znanja je iskustvo.

10 najvažnijih otkrića koja nisu dobila Nobelovu nagradu

Iako su njihova dostignuća promenila svet i tok nauke, ovi naučnici nisu imali priliku da se zahvale Nobelovom komitetu na jednoj od najprestižnijih nagrada na svetu. 

Internet

Početkom 60-ih godina istraživači su pronašli način da komuniciraju putem kompjutera, što je kasnije dovelo do otkrića interneta. Ovo je navelo britanskog naučnika Timotija Berners-Lija da 1989. godine predloži ideju o internetu i da 1990. napravi prvi vebsajt.

Danas je Berners-Li poznat kao čelnik konzorcijuma World Wide Web.

Tako je otkriće interneta, koje nikada nije nagrađeno Nobelovom nagradom, omogućilo ljudima značajan protok informacija. 

Prvi genom 

Mnogi su se pitali zašto otkriće ovako važnog dela DNK nije zaslužilo Nobelovu nagradu. Međutim, genom nije ni otkriće ili izum, kako se obično smatra, već je deo projekta – zahtevalo je skaliranje sekvenci DNK kako bi se otkrile prave proporcije. Erik Lander, deo tima koji je radio na ovom projektu, rekao je: „Ne možete dobiti Nobelovu nagradu za okretanje poluge“.

Ipak, ovo ostaje jedan od najvažnijih poduhvata u istoriji čovečanstva.

Smrt crne rupe

Jedne noći 1970. godine, Stiven Hoking je u svom krevetu tonuo u san kada mu je na um pala ideja o crnim rupama. Do tada se za crne rupe smatralo da su, manje ili više, besmrtne, ali on je počeo da razmišlja o tome da se i one mogu nestati u ekploziji gama zraka.

Hoking bi verovatno i dobio Nobelovu nagradu da je ovu teoriju mogao empirijski pokazati, ali problem je u tome što crne rupe žive veoma dugo, te je njihov nestanak veoma teško uočiti. 

Periodni sistem 

Periodni sistem sadrži sve poznate elemente po rastućem atomskom broju. Njegove uredne kolone su predvidele i elemente koji tada nisu bili otkriveni tako precizno da je već unapred istakao njihove vrednosti. Mendeljev je, ipak, 1905. i 1906. godine bio nominovan za Nobelovu nagradu, ali ju je izgubio jer je komisija smatrala da je njegov rad previše star i dobro poznat. Tako je periodni sistem, u neku ruku, postao žrtva soptvenog uspeha. 

Sijalica

Dostignuće Tomasa Edisona – sijalica, koju je prvi patentirao Džozef Svan u Velikoj Britaniji, ali ju je Edison učinio praktičnom, između ostalog je postavilo temelj modernoj ekonomiji jer ljudi širom sveta danas koriste ogromne količine električne energije i sijalica je postala deo svakodnevnice i neophodnost.

Edison je, međutim, umro 1931. godine bez Nobelove nagrade. Alfred Nobel je u svom testamentu nabrojao sve pronalazače i izume koji bi mogli da budu nagrađeni, ali su sudije kasnije nagradu dodeljivale u skladu sa svojim sudom. 

Kvark

Kvark je elementarna čestica od koje su sačinjeni protoni, neutroni i ostale složene čestice poput hadrona, mezona, nukleona itd. Iako je Marej Gel-Man dobio Nobelovu nagradu 1969. za dopronos klasifikaciji elementarnih delova, njegovo najvažnije i najbitnije otkriće je ostalo bez nagrade.

Dokazi o postojanju kvarkova su u to vreme bili još uvek nejasni i nedefinisani, premda su mnogo fizičari govorili da ovaj projekat zavređuje i pažnju i – Nobelovu nagradu. 

Moderna teorija evolucije

Kada je Nobelova nagrada prvi put dodeljena 1901. godine, ovaj veliki biolog je bio samo mladi naučnik. U to vreme, biolozi su malo znali o nastanku života na Plavoj planeti i o tome kako se menjao tokom godina, tako da su mnogi preispitivali osnovne koncepte Darvinove teorije.

U periodu između 1920. i 1950. godine, mnogi naučnici su uvideli kako se mutacije šire, povećavaju i prenose kao redak material evolucije. Ovo je konačno potvrdilo Darvinovu teoriju i doprinelo mnogim kasnijim saznanjima, te se tzv. moderna teorija evolucije razvija upravo na darvinističkim shvatanjima.

Tamna materija

Vera Rubin i Kent Ford su sedamdesetih godina prošlog veka primetili da se zvezde na rubovima galaksija kreću brže od onih koje se nalaze u sredini. Drugim rečima, galaksije bi se okretale tako brzo da bi se rasipale ukoliko ne postoji nešto što ih drži zajedno.

Tako je rođena ideja o crnoj materiji, koja čini čak 90 posto svemira. Ova materija ne propušta svetlo niti dozvoljava bilo kakvu interakciju, te je za sada nepoznata naučnicima. Neodređenost i hipotetičnost koju ova materija nosi sa sobom je razlog zbog čega ova teorija nije dobila Nobelovu nagradu, iako je 2011. ova nagrada u oblasti fizike dodeljena zbog sličnog otkrića. 

Drvo života

U vreme kada su naučnici klasifikovali mikrobe po njihovom obliku, Karl Vouz je našao način da uoči veze među njima tako što je poredio njihove gene. Njegov metod pojasnio je postojanje prethodno nepoznate oblasti života, takozvane mikroskopske Archeae koja se sastoji od 162 gena RNA. Naučnici su iskoristili ovaj metod kako bi razgranali ovu teoriju, definišući kako određeni mikrobi utiču na ljudsko telo. Vouz je preminuo 2012. godine, a kako se Nobelova nagrada ne dodeljuje posthumno, i ovaj naučnik je ostao bez priznanja. 

Renesenasa dinosaurusa 

Džon Ostrom s Univerziteta „Jejl“ je 1969. godine imenovao jednu od najvažnijih vrsta ikada – dinosaurusa starog 110 miliona godina veličine čoveka. Nazvao ga je Deinonychus („užasna kandža“). Ovo otkriće je promenilo dotadašnje stereotipe o dinosaurusima kao o sporim i glupim čudovištima.

Naprotiv, Ostrom je našao dokaze da je ova vrsta mnogo sposobnija, verovatno društvena i pre svega da ima dobre lovačke sposobnosti. Nova vrsta je izazvala dosta zanimanja za ove izumrle životinje, što je nazvano „renesansom dinosaurusa“, ali čak ni tolika popularnost nije donela ovom paleontologu Nobelovu nagradu.

Izvor: http://www.nationalgeographic.rs

U ovom svetu beskraja uvek postoje ljubav i nada

Muzika ima moć da nas pokrene, da izrazi ono što rečima ne možemo, da prenese osećanja koja često ostaju neizgovorena. Kažu da je muzika univerzalni jezik, i u razgovoru sa pijanistom i profesorom klavira Dušanom Markovićem, otkrivamo kako kroz svoje klavirske tonove on dočarava ljubav i nadu, glavne motive projekata u kojima je učestvovao.

Dušan je diplomirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu 2006. godine i nastavio svoje usavršavanje upisom na interdisciplinarne doktorske studije na Univerzitetu umetnosti. Tokom svoje bogate karijere, održao je više solističkih koncerata, a posebno se izdvajaju njegove interpretacije Bahovih klavirskih koncerata u de-molu i E-duru, kao i izvođenje i snimanje „Goldberg varijacija”. Posebno je pokazao umeće u interpretaciji baroknih i neobaroknih formi na resitalima u SKC-u, Kulturnom centru Beograda i Galeriji Kolarčeve zadužbine.

Tokom 2015. godine osnovao je udruženje „Barokni vitraž”, gde radi kao solista i klavirski saradnik. Dušan je takođe imao zapažene nastupe kao solista sa Simfonijskim orkestrom RTS-a pod dirigentskom palicom Stanka Jovanovića, izvodeći kompoziciju za klavir i orkestar Roberta Šumana „Introdukcija i alegro apasionato”, prvi put izvedenu u Srbiji. Pored toga, pisao je muzičke kritike za časopis „Balkanis” (Slovenija) i Radio Beograd 1 i 2, te snimao za RTS1 i RTS2.

Uprkos tome što smo na početku godine, Dušan je već ostvario dve značajne saradnje. Prva je kao recenzent Zbirke kompozicija za klavir „Tračak nade” mladog pijaniste i kompozitora Nikole Vučičevića. Kako je opisuje, zbirka pokriva širok spektar različitih karaktera i tehničko-muzičkih zahteva, sa prevashodno veselim, liričnim i virtuoznim kompozicijama. Njena prisutnost na domaćoj sceni savremene klavirske muzike osvežava i obogaćuje postojeće programe u muzičkim školama, pružajući inspirativan materijal za učenje i izvođenje.

Druga saradnja, koju ostvaruje po prvi put sa kompozitorkom Tatjanom Milošević, fokusirana je na temu ljubavi. Kroz muzički performans „Ka ljubavi”, Dušan će se naći u ulozi izvođača u jednom celovečernjem spektaklu za sopran, klavir, elektroniku i video. Sedam scena ovog performansa se bazira na ljubavnoj lirici savremenih srpskih pesnika, istražujući koncepte prolaznosti i trajanja, kao i tri vremenske dimenzije – prošlost, sadašnjost i budućnost.

Premijerni koncert „Ka ljubavi” održaće se u sredu, 24. aprila, u 20 časova, u Velikoj sali Doma kulture „Studentski grad”. Nakon premijere u Beogradu, koncerti će se održati i u Kragujevcu, Rumi, Pančevu i Smederevu, pružajući publici širom Srbije priliku da uživa u ovoj jedinstvenom muzičkom iskustvu. 

Pozivamo sve ljubitelje umetnosti da prisustvuju premijeri i uživaju u ovom modernom muzičkom spektaklu. Ulaz je slobodan.

Spoljni linkovi: Dom kulture „Studentski grad” / Zbirka „Tračak nade”

Tekst napisala: Marija Bukvić 

Posesivnost

Mnogi ne prave razliku između ljubomore i posesivnosti. Iako naizgled slična, reč je o sasvim različitim osećanjima. Ljubomora predstavlja zabrinutost (strah) osobe da može biti ostavljena zbog postojanja neke treće osobe. 

Osoba koja je ljubomorna kada uvidi da ne postoji realna opasnost da bude ostavljena, prestaje da bude ljubomoran/na, što nije slučaj kod posesivnosti. Dakle, ljubormora je prolazna a posesivnost često nije.

Za razliku od ljubomore, posesivnost je osećanje anksioznosti (koje može dostići i nivo panike) u čijoj su osnovi nerealistične procene pojedinca da može biti ostavljen/na, prevaren/na i odbačen/na. 

Na emotivnom planu osoba jako strepi ne samo da će biti ostavljena, već i da će se osećati povređeno, besno i da neće moći da podnese ta osećanja (užasavenje), ili život bez partnera. Na nivou ponašanja, osoba koja je sklona posesivnosti u svemu vidi znakove potencijalnog ostavljanja ili prevare, aktivno traga i konstruiše (fantazira) realnost tako da pronađe potvrdu i “dokaze” za svoje sumnje. Za razliku od ljubomore, kod posesivnosti, bilo koji događaj (čak i izmišljen, trivijalan) može postati povod (okidač) za stalnu sumnju i strepnju. Mišljenje osoba koje su posesivne je paranoidno. U osnovi može biti mehanizam projekcije (osoba svoj strah od odbacivanja prebacuje u spoljašnju realnost pripisujući ga nekim spoljašnjim uzročnicima).  

Šta je u osnovi posesivnosti?

U osnovi posesivnosti je duboko osećanje nesigurnosti u vlastiti self, loša slika o sebi (slika o sebi kao nekome koje neadekvatan, loš i zbog toga ne može biti voljen i prihvaćen od strane drugih), fragilan identitet (na primer: kod muškaraca osećaj da nije dovoljno dobar, “pravi” muškarac), osećanje praznine, istorija ostavljanja, zlostavljanja ili zanemarivanja u porodici, ili čak neki od poremećaja ličnosti (psihopatija, granični, zavisni, histrionski itd.).

Na posesivnost ne treba gledati kao na fenomen sve ili ništa. Svako od nas se bar malo oseća nesigurno i samim tim svako je sklon izvesnom stepenu posesivnosti u određenim okolonosti (na primer: kada iracionalno procenjujemo da nismo dostojni partnera, da je on/ona bolji/a, atraktivniji/a od nas i sl.). To ne znači automaski da se radi o nekom poremećaju. Većina ljudi je posesivna u podnošljivoj meri, koja ne prelazi granicu patološkog. Posesivnost se može ispoljavati od retkih ili povremenih epizoda nesigurnosti (što može biti slučaj na početku veze, kada smo jako zagrejani za partnera ali nismo sasvim sigurni da je i druga strana isto toliko zainteresovana) pa sve do patološke posesivnosti koja jeste u sklopu ozbiljnijih poremećaja.

Patološka posesivnost je hronična i u potpunosti iracionalna, paranoidna. Osobe koje su patološki posesivne hronično su preplašene od ideje da mogu biti ostavljene ili prevarene, stalno proveraju partnera (proveravaju njegove/njene lične stvari, telefon, raspituju se kod drugih ljudi, prate ih i sl.), skloni su svađanjima i izlivima besa. Jednom rečju zbog straha nastoje da osobu u potpunosti izoluju i kontrolišu. Ove osobe su duboko nesigurne u sebe, sve do mržnje prema sebi. Patološki posesivne osobe su veoma naporne za partnere sa kojima su u vezi. Problem sa njima je u tome što oni nerado priznaju da imaju ovaj problem i retko se samoinicijativno obraćaju za pomoć (imaju odustvo uvida o problemu, što je genralno karakteristika poremećaja ličnosti). Obično je reč o osobama koje pate od ovog problema godinama, problem se prenosi iz veze u vezu (dakle, nema veza sa osobama sa kojima su trenutno u vezi). To su često anksiozne osobe koje su sklone simbiotskim vezama, ali mogu biti i osobe sa teškim poremećajima ličnosti. Ovi drugi su često veoma egocentrični, manipulativni, emotivno prazni a mogu biti i agresivni. Osobe koje su sa njima u vezi, neretko bivaju totalno izmanipulisane (stalnim kritikama, ucenama i omalovažavanjem), zbog patološke kontrole povlače se iz socijalnog života, osećaju se krivim (za nešto što nisu učinili), prestaju da se druže sa prijateljima ili članovima porodice.

Kako se ponašaju patološki posesivne osobe?

Patološki posesivne osobe nastoje da osobu sa kojom su u vezi skroz izoluju da bi on/ona bili samo pod njihovom kontrolom. Često je slučaj da se upravo osobe koje su bile (ili su) u vezi sa osobom koja je patološki posesivna, obraćaju za pomoć psihologu. Neke od tih osoba su toliko izmanipulisane i zastražene da prosto nemaju snage da preseku i završe vezu. Neke su pak ubeđene (obično na početku veze) da je ponašanje njihovog partnera izraz njihove velike ljubavi i odanosti, što je naravno potpuna besmislica. Osobe koje su patološki posesivne imaju veoma ograničen kapacitet za ljubav, to nije zato što su te osobe loše ili zle, već ni one same nisu bile voljene i pate od ozbiljnih psiholoških problema.

Osobe koje su posesivne nikada se ne manjaju samoinicijativno. Ova vrsta problema se teško rešava, jer se radi o veoma ukorenjenim strahovima, poremećajima ličnosti i posebno zbog toga što ove osobe odbijaju da se obrate za pomoć. Ova vrsta problema zahteva psihoterapijski tretman jer se sa godina progoršava. Osoba godinama, postaje sve više anksiozna, agresivna i paranoidna, što je sve više udaljava od realnosti.

Naš savet osobama koje imaju partnera koji je patološki posesivan je da ne polažu mnogo nade u to da će se to promeniti. To je težak problem koji zahvata srž identiteta osobe. Budite oprezni ako zapazite da vas vaš dečko/devojka proverava, gleda vaš telefon, govori vam s kim treba a s kim ne treba da se družite i sl. To na početku može izgledati sasvim bezazleno ali kasnije može posatati pakao. Nemojte misliti da ste psiholog i da ćete pomoći osobama koje su patološki posesivne. Najbolje što možete da uradite jeste da ih pošaljete kod psihologa ili psihijatra a vi da se sklonite i sačuvate sebe.

---

---

Dr Vladimir Mišić

psiholog

Izvor: vaspsiholog.com

6 KRATKIH SAVETA: Radite na RAČUNARU - evo kako da sačuvate VID!

Prinuđeni ste da sedite za kompom po ceo dan? Ipak možete da zaštitite oči. 

Rad za računarom se ne svrstava u teške fizičke poslove, ali i on ima svoje negativne uticaje na naše telo. Između ostalog, svakodnevno i dugo sedenje pred monitorom može oštetiti vaš vid.

 Ovo su saveti koji vam mogu pomoći da sprečite ovakav ishod.

 1. Pravilno postavite radni sto. Postavite ga na mesto na sa kojeg možete videti najudaljeniju tačku prostorije. Takođe je preporučljivo da račuran ne postavite pored prozora jer prejako dnevno svetlo može da uzrokuje stres za oči.

 2. Menjajte fokus. Posle svakih 10 minuta pogledajte udaljeni predmet koji se nalazi na najmanje 3 metra od vas. Držite pogled na tom predmetu najmanje 10 sekundi, pravilno dišući i trepćući. 

3. Nemojte raditi za računarom u mraku. Prostorija uvek mora biti dobro osvetljena. Ako radite za računarom u mraku, to oštećuje vaš periferni vid.

 4. Ne sme biti odsjaja na monitoru. Potrudite se da eliminišete reflektiranu svetlost. U suprotnom, vaše telo će se nesvesno pomicati da izbegne ovaj jak izvor svetlosti, što će dovesti do štetnog nepravilnog držanja.

 5. Pravilno trepćite. Zdravo oko, sa normalnim očnim pritiskom, trepće 10-12 puta u minutu, otprilike svakih 5 sekundi. Kada ne trepće dovoljno, oko se napreže, suši se i brzo zamara. Pokušajte to da izbegavate.

 6. Lagana vežba treptanja. Lagano i brzo trećite 20 puta, bez stiskanja očnih kapaka. Lice treba da vam bude opušteno. Pošto trepnete 20 puta, zatvorite oči i odmorite se nekoliko trenutaka. 

Izvor: http://www.srbijadanas.com

Šta je CV?

CV (lat. Curriculum Vitae, eng. Resume) ili biografija jeste obavezni deo prijave za posao. Njegova svrha je da predstavi Vas i Vaše stručne kvalifikacije potencijalnom poslodavcu. CV je dokument koji ima jasnu namenu i da biste dobro napisali svoj CV to ne smete zanemariti. 

Pisanju CV-a se treba ozbiljno posvetiti. Odvojite vreme samo za to i ne brzajte. Sastavljanje CV-a shvatite kao Vaš glavni posao, prvi veliki korak koji Vas vodi ka željenom zaposlenju. Ne pomišljajte da Vaš CV niko neće čitati i da se on šalje „reda radi". Kada se prijavljujete za posao dokumenti koje ste poslali, a najviše CV, „govore" umesto Vas, zastupaju Vas i ukoliko to ne učine na prihvatljiv način teško da ćete dobiti poziv za intervju i priliku da detaljnije predstavite sebe. Tu nema popravnog i ne očekujte da će Vaše greške naići na razumevanje.

Najveći broj poslodavaca vrši selekciju kandidata najpre na osnovu pristiglih CV-a. To je Vaša prva i jedina šansa da skrenete pažnju potencijalnog poslodavca na sebe i da se on zainteresuje da zaposli baš Vas. Da biste bili prepoznati kao ozbiljan kandidat nije dovoljno da imate samo tražene kvalifikacije, već i da ih u najboljem mogućem svetlu predstavite nekome ko Vas uopšte ne poznaje. Pisanju CV-a, stoga, treba pristupiti veoma ozbiljno pazeći na svaki njegov detalj. 

CV je ulaznica u svet čiji deo želite da postanete. On nije garancija da ćete u njemu i ostati, da ćete se snaći, da ćete biti zadovoljniji, da će Vas svi prihvatiti kako Vi želite. Ali ako je Vaša ulaznica neodgovarajuća, onda ništa od toga ne možete ni saznati. Prvi korak je, jasno Vam je, obezbediti sebi važeću ulaznicu.

Greške u pisanju CV-a

Vrlo često kandidati za razgovor greše u pisanju CV-a. Neke od tih grešaka koje ne treba sebi da dozvolite su:

Previše dug CV. Cela informacija koju želite da saopštite potencijalnom poslodavcu, treba da bude što je moguće kraća i jasna. Ne koristite više reči nego što je potrebno.

Previše korišćenja prvog lica “Ja". Ako u skoro svakoj rečenici koristite “Ja”, unosite veliku dozu arogancije.

Štamparske i gramatičke greške. Mnogo je važno da dobro proverite tekst CV-a, da vam se ne bi potkrala koja greška. Štampane i gramatičke greške potencijalni poslodavac može protumačiti kao nedostatak interesovanja ili kao kompjutersku nepismenost.

Neorganizovanost. Podaci u CV-u treba da budu organizovani u nekoliko delova, i to: lični podaci, obrazovanje, radno iskustvo, strani jezici…

Loše oblikovan tekst. Izaberite lep font za vaš CV. Tekst treba da bude složen po stavkama izmedju kojih ima dovoljno mesta, da potencijalni poslodavac može da skenira informacije bez neotrebnog mučenja dok čita neuredne redove i pasuse.

Izvor: http://www.zenasamja.me

Muzej čokolade u Beču

Čokolada, jedna od omiljenih poslastica širom sveta, poznata je po tome kako podstiče raspoloženje, koristi se kao lek i takođe kao afrodizijak.

Nauka kaže da čokolada sadrži feniletilamin, koji u ljudskom mozgu funkcioniše kao neurotransmiter. Takve supstance su serotonin i endorfin. Nastaju u nervnoj ćeliji i odmah deluju, prenoseći informaciju od jedne do druge ćelije. Smanjeno stvaranje serotonina u nervnom sistemu, uzrokuje lošije raspoloženje i depresiju. Zato je poželjno unosti u organizam umerenu dozu čokolade.

S obzirom da nas sve u narednom periodu čekaju stresne nedelje ispita i seminara, pravo je vreme da povećate nivo endorfina.

OSSI – Beč vas poziva da posetite bečki muzej čokolade (Chocolate Museum Vienna). U kom možete naučiti sve o čokoladi, istorijske, hemijske i ostale zanimljivosti, koje čine ovaj slatkiš tako posebnim. Uz to, postoje i razne radionice u kojima možete naučiti kako da pravite čokoladne poslastice uz nezaobilazno degustiranje istih. Poseta muzeju može biti korisna i praktična. Ponudu muzeja i radno vreme možete pogledati na sajtu.

Ovaj neobični muzej se nalazi na adresi  

Riesenradplatz 5, 1020 Wien.

Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da ukoliko fotografiju iz ove vesti sačuvate na vašem mobilnom uređaju i pokažete pri kupovini karte, ostvarujete 20% popusta na istu.   

Medijski sektor OSSI – Beč

Filip Kostić