NEWS
latest

728x90

header-ad

Slider

latest

Slider Right

psihologija

INTERVJU

intervju/block-3/#d138ed

DESTINACIJE

NV/block-7/#00bfff

VEČNA TEMA - LJUBAV

ljubav/block-5/#f2320c

ISHRANA

ishrana/block-6/#CDB38B

PSIHOLOGIJA

psihologija/block-6/#707B7C

OBRAZOVANJE

obrazovanje/block-9/#2874A6

SAVETI

saveti/block-8/#f2320c

HRONIKA

Hronika

NASLOVI

Mladi postaju zavisni od mobilnih telefona

Deca sa sve manje godina dobijaju svoje mobilne telefone. Telefoni su postali potpuno nezamenljiv deo svakodnevnice. Ali koliko štete može da donese korišćenje mobilnog telefona?

Mladi ne umeju da se kontrolišu kada je u pitanju korišćenje mobilnog telefona, pogotovo kada su u pitanju najnovije generacije mobilnih telefona koje imaju pregršt mogućnosti. Uz internet konekciju, dostupne su im sve društvene mreže koje mladi najčešće i koriste.

Prema istraživanju u Japanu učenice srednje škole provede prosečno sedam sati koristeći mobilne telefone. Ovaj podatak pokazuje koliko se može preterivati kada je korišćenje mobilnih telefona u pitanju.

Međutim, od svih ispitanih srednjoškolki, deset odsto njih telefon koristi i više od sedam sati – čak i 15 sati dnevno.

Dečaci u istom uzrastu u Japanu telefon koriste znatno manje – četiri sata dnevno.

Ovakvi rezultati istraživanja samo su podstakli zabrinutost za moguću ovisnost mladih ljudi o mobilnim telefonima. Naučnici su dokazali da je moguće da se dese iste neurološke promene kada neko postane zavisnik o mobilnim uređajima, kao i oni koji su zavisni od alkohola i kokaina.

U japanskim srednjim školama 96 odsto učenika ima mobilni telefon, dok u višim razredima osnovne škole 40 odsto učenika poseduje svoj mobilni telefon.




Izvor: Tanjug.rs

Kada su izvršene poslednje smrtne kazne u Evropi?


Smrtna kazna se danas u Evropi smatra surovom praksom i u skoro svim zemljama je izbačena iz zakona.

A Vivid Maps je objavio kartu na kojoj je prikazano kada su poslednji put izvršene smrtne kazne u evropskim zemljama.

Zanimljivo je da je Srbija tek 2006. zakonom ukinula smrtnu kaznu, mada je poslednji osuđenik pogubljen još 1992. godine. Bio je to Johan Drozdek koji je osuđen na smrt 1988. godine zbog silovanja šestogodišnje devojčice.

Inače Island je prva zemlja koja je ukinula ovakav vid kazne. Poslednja egzekucija na Islandu dogodila se daleke 1830. godine i izvršena je odsecanjem glave.

U Evropi je poslednja smrtna kazna izvršena u Belorusiji ove godine. Ovo je jedina evropska zemlja koja još nije ukinula smrtnu kaznu.

SAD, Kina i Japan i dalje praktikuju smrtnu kaznu. 







Izvor: .dominomagazin.com

Šta su "City Break" putovanja?

Savremeni način života u svetu traži sve češće potrebe za odmorima koji traju kraće u vidu produženog vikenda. Užurban način života i česti stresovi uzrokuju pojavu vikend putovanja, ili popularno nazvano "City Break" putovanja. 
KLAGENFURT
VERONA

"City Break" putovanja su putovanja koja traju u zavisnosti od toga koliko imate na raspolaganju novca i slobodnog vremena za planirani put.

Kako u svetu, tako i kod nas, mnoge turističke agencije uvele su ovaj vid putovanja u svoje redovne aranžmane. 

"City Break" destinacije su veoma raznolike. Ako putujete iz Beograda najčešči gradovi koji se nude u autobuskom aranžmanu za mini odmor, razgledanje ili šoping su: Bled, Bohinj, Rijeka Crnojevića, Venecija, Trst, Verona, Klagenfurt, Beč, Salzburg, Budmipešta i Prag.
BLED
RIJEKA CRNOJEVIĆA
Malo dalje "City Break" destinacije koje su u ponudi sa avionskim prevozom su: Štutgart, Frankfurt, Berlin, London, Rim, Atina, Amsterdam, Madrid, Barselona, San Sebastian, San Petersburg i Pariz. 

Uskoro je kraj godine, i ako pravite planove da se častite jednim kratkim i brzim putovanjem, možda su ova "City Break" putovanja upravo idealna za Vas ...
RIM
ŠTUTGART
SAN PETESBURG



Autor:
Tekst i fotografije: N.V.




Vreme je za poeziju: Aleksa Šantić - Čežnja


Uz prelepe stihove pesme Čežnja, želimo vam prijatnu noć ...

Čežnja

Gde ste?... Ja budan na prozoru stojim
Naslonjen čelom na staklo... Sve spava...
Noć sjajna, kô da po oknima mojim
Polako šušti vaša kosa plava...

U ove čase zvezda i snova
U vašu baštu ja sam dolazio;
Mirisao je jorgovan i zova,
I mrki čempres povijo se ti'o.

U ove čase vi ste ruža bili,
Ja leptir bio što na cvet pada;
Ah, vaše kose, oči, smeh mili,
I vaše telo i lepota mlada

Opiše mene... Mi besmo u raju,
Jabuke slatke berući sa grana...
Dok slavuj peva i zvezde sjaju
I rasipa se miris jorgovana.

No sve je prošlo... Kô jablan bez rose
Sam ginem sada i u čežnji stojim...
Noć sjajna, ko da svila vaše kose
Polako šušti po oknima mojim.


1905. Aleksa Šantić





Esbjerg, Danska lepotica

Esbjerg je peti po veličini grad u Danskoj smešten na zapadnoj obali poluostrva Jiland. To je najvažnija Danska luka, i najveća ribarska luka koja je ujedno i sedište baze za vađenje, preradu i eksploataciju značajnih rezervi nafte i gasa u ovom delu Severnog mora.

Iako je Esbjerg pretežno industrijski grad, uveliko se može pohvaliti i svojim drugim atrakcijama. Pored pojedinih gradjevina jedinstvene arhitekture i impresivnih muzeja, tu je I mnoštvo dobrih restorana, kafića i hotela spremnih da prime najzahtevnije goste, kojih je u poslednje vreme sve više.

Esbjerg ima sve karakteristike modernih metropola, ali i nešto čime se malo koja može pohvaliti. Naime, od centra grada za vrlo kratko vreme, u bilo kom pravcu, može se doći do predgrađa i fantastične netaknute prirode. Zbog toga, u potpunosti zaslužuje svoj nadimak " 15 minutes city " – svuda za 15 minuta.
 



Redakcija Magazina InfoNet
Fotografije: IMBiblio, Graeme Maclean, Alan Lam, Peter Madsen, Tom





Kako izabrati osnovnu školu za dete?

Ovo pitanje sebi postavi svaki roditelj. Odabir osnovne škole u mnogome zavisi od samog deteta i kreira ga kao ličnost. Zato posvetite bar par meseci donošenju ove odluke i ne zaboravite da će vaše dete tu provesti narednih 8 godina.

1) Lokacija tj blizina osnovne škole treba da bude jedna od osnovnih faktora u odabiru. Međutim, posavetujte se sa roditeljima i decom iz komšiluka, školskim pedagozima, itd.

2) Bezbednost škole predstavlja jedno od najbitnijih pitanja. Obratite pažnju na čuvare, ogradu, kapiju, itd.

3) Higijena je podjednako važna. Obiđite kantinu tj školsku kuhinju i toalete.

4) Van školske aktivnosti koje određena škola nudi uskladite sa interesovanjima svoga deteta. Danas postoje muzičke škole u sklopu osnovnih škola, aktivnosti kao što su časovi glume, plesa, veština, sportskih treninga, itd. U školama daju ponudu raličitih sekcija kao što su likovna, muzička, literalna.

5) Ukoliko radite puno radno vreme a kući nema ko da se brine o detetu, potraži školu sa produženim tj. celodnevnim boravkom. Ovo dodatno vreme deci služi da se bolje upoznaju i druže. Takođe dete će uz pomoć dežurnih nastavnika uraditi i svoj domaći, čime će vama ostati više vremena kući za zajedničke aktivnosti.

6) Uzmite u obzir da različite škole imaju drugačiju ponudu stranih jezika i da u nekim školama postoje eksperimentalna odeljenja koja imaju drugačiji nastavni program, npr nude dvojezičnu nastavu ili veći fond časova iz određenih predmeta.

7) Kada izbor svedete na uži krug, odvojte jedno prepodne i obiđite škole. Posmatrajte decu za vreme odmora, atmosferu koja vlada u školi i način ophođenja nastavnika. Zakažite i razgovor sa školskim pedagogom koji vam treba biti na raspolaganju za sve nedoumice.


Napomene:
  • Uključite i svoje dete u ovaj izbor ali ipak vi odlučujete.
  • Ne dozvolite da iskustva sa komšijskom decom ili decom prijatelja pokolebaju vašu odluku. Pažljivo razmotrite sve prethodne savete jer u ovom izboru greške skoro da nisu dozvoljene.



Autor: Mile Jovančić
Izvor: kakopedija.com

Turski đubretari sakupljali bačene knjige i napravili sebi biblioteku

Gradska čistoća u Ankari ima svoju biblioteku, a sve knjige su pokupili radnici tog preduzeća iz kontejnera širom grada.

Trebalo je da završe na otpadu, a mi smo im poklonili novi život - kaže Emirali Urtekin, upravnik biblioteke.

Ideja se rodila dok je s kolegama razmišljao o tome šta bi mogli da rade pored redovnog posla. Tako su osnovali i muzičku grupu, čiji članovi sviraju na kantama za smeće bačenim u staro gvožđe.

Čitanje je dobro za mozak i navodi vas na nove ideje - kaže dvadesetogodišnji Eraj Jilmaz, koji čitaocima izdaje knjige. Danas biblioteka ima 4.700 knjiga, a još 1.500 čekaju svoje mesto na polici.

Projekat su pokrenuli pre sedam meseci, a knjige su podeljene po sektorima: od ljubavnih romana, preko dečjih knjiga, pa sve do privrednih savetnika. U početku su biblioteku koristili samo radnici gradske čistoće okruga Džankaja (njih 700), ali sada je otvorena za sve i radi 24 sata dnevno. 

U nedavno renoviranoj fabričkoj zgradi nalaze se biblioteka, kafeterija i berbernica, pa je postala omiljeno mesto za odmor radnika gradske čistoće. Za vreme pauze ovde mogu da čitaju, popiju čaj, ili igraju šah. Sve knjige se iznajmljuju besplatno, najduže na dve nedelje.

- Mnogi dolaze da vide biblioteku i daju nam dobrovoljne priloge - kaže upravnik biblioteke Urtekin.

Neki im čak šalju knjige poštom iz drugih gradova.

U planu je i pokretna biblioteka, s kojom će svakih 15 dana posećivati škole. Javio im se veliki broj dece, čije škole nemaju bibilioteku, ili je izbor knjiga mali.

Veoma smo zadovoljni. Projekat nam je dao nov identitet - kaže Urtekin. 






Izvor:  Spiegel.de/Blic.rs