VREMENSKE PROMENE: Kome najviše smetaju i koje simptome ne treba ignorisati

Od debelog minusa, do plus 15 i nazad u samo nekoliko dana – takve nagle promene malo kome su prijale. Glavobolje i vrtoglavice najčešći su pratilac tih promena.

Pored ortopeda koji su imali mnogo posla u januaru, i kardiolozi i neurolozi su imali više pacijenata.

Direktor Bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ kaže da iako broj primljenih pacijenata statistički ne odskače od proseka u odnosu na ostale mesece, ima razlike jer je mnogo teško obolelih.

Objašnjava da svaka promena utiče na zdravlje, ali da se najviše žale srčani bolesnici, dijabetičari i oni koji boluju od povišenog krvnog pritiska.

U Srbiji svakih 15 minuta neko doživi moždani udar, a svakih 60 minuta neko umre od šloga. To znači da na godišnjem nivou u Srbiji 25.000 ljudi doživi moždani udar.

Doktor Savić upozorava građane da ako osete slabost ruke ili noge, ili pak poremećaj govora odmah dođu u bolnicu, da ne oklevaju.

Manje je obolelih od respiratornih i virusnih infekcija i gripa, ali i dalje su sve te zimske bolesti u opticaju, zato ni malaksalost, visoku temperaturu, kašalj, ne treba shvatati olako,

---

---

Izvor: RTS.rs

Naučnici otkrili pravu istinu o Deda Mrazovim irvasima

Na slikama, u filmovima ili u obliku igračaka, irvasi Deda Mraza uglavnom su prikazani s rogovima. Pogrešno, kaže nauka.

S obzirom na to da im je na čelu irvas nazvan Rudolf, mnogi pretpostavljaju da sanke Deda Mraza, glavno sredstvo njegove neverovatne planetarne distribucije dečjih igračaka, vuku samo mužjaci te životinje.

Ali nisu u pravu, kaže zoolog Endru Hebda iz muzeja Nove Škotske u Halifaksu i dokazuje da se radi o ženkama, prenosi kanadska javna mreža CBC.

I mužjaci i ženke irvasa imaju rogove i jedina su vrsta jelena s tom karakteristikom.

Mužjaci se tokom sezone parenja svojim rogovima tuku za ženke i oni im tokom jeseni otpadnu.

"Ženke, s druge strane, zadržavaju rogove sve do porođaja, što se događa negde na proleće. Dakle, jedini irvasi koji u ovo doba godine imaju rogove su ženke", kaže Hebda.

Na slikama, u filmovima ili u obliku igračaka, irvasi Deda Mraza uglavnom su prikazani s rogovima. Pogrešno, kaže nauka.

Iako su donekle rasvetlili ko vuče Deda Mrazove sanke, naučnici još nisu dali odgovor na drugo važno pitanje - kako je moguće da irvasi lete?

No, to je neka druga priča.

---

---

Izvor: Hina

Istraži Srbiju: Zasavica, Specijalni rezervat prirode

          Specijalan rezervat prirode Zasavica je prirodni rezervat stavljen pod zaštitu države 1977. godine kao prirodno dobro I kategorije od izuzetnog značaja. Rezervat se prostire u severnoj Mačvi na teritorijama opština Sremska Mitrovica i Bogatić.

Ovo je močvarno područje sa poplavnim livadama i šumama površine 1825 hektara uz rečicu Zasavicu dužine 33,1 km. Kroz ovaj rezervat teče rečica Zasavica, potok Batar, kanali Jovac i Prekopac i postoji veza sa rekom Savom.

Stanište je više stotina ptica, životinja i riba. U ovom rezervatu obitava riba umbra, a od 2004. godine i porodice dabrova, koji su uništeni pre oko stotinak godina u celoj državi. 2005. godine Prirodnjački muzej iz Minhena darovao je 16 porodica dabrova koji su se dobro prilagodili u novoj sredini – neke porodice već su dobile prinove, a sve su već izgradile sopstveni dom – na vodi i pod vodom – u koji u proseku ugrađuju 25-30 m³ drva. 

Na Zasavici je izgrađen objekat za posetioce – sa više ležajeva, a otkako se dabar vratio održavaju se kampovi prirodnjaka iz Srbije i više zemalja Evrope.

Zasavica je i naziv za napušteno rečno korito, oko donje Drine, nekada je bila korito Save, pa Drine, a danas je van hidrografske funkcije, tako da je fosilno rečno korito.

Izvor: vikipedija, youtube

Kako da izlečite prehladu za samo jedan dan

Vruć tuš pred spavanje i dosta tečnosti su dobri saveznici da se rešite prehlade za samo 24 časa. Saznajte koje još rituale treba praktikovati... 

Statistika "kaže" da virus odraslu osobu u proseku "napadne" tri puta godišnje i bolest traje devet dana.

Ipak, prehlada ne mora da vas muči danima, ukoliko primenite ove savete čim osetite prve simptome. Bol u grlu i telu, drhtavicu i zapušen nos možete da osujetite za jedan dan.

Više tečnosti

Obična voda ili sok ublažiće grebanje u grlu i učiniće nos prohodnijim. Osim čajeva, preporučuje se i pileća supa, jer nadoknađuje minerale i elektrolite.

Ispiranje grla

Rastopite kašičicu soli u čaši mlake vode i isperite grlo, kako biste ga očistili od bakterija i virusa. Osim toga, ublažiće sekret koji tera na kašalj i bolnu upalu.

Laka gimnastika

Nekoliko lakih vežbica pomoći će odbrambenom sistemu da se izbori sa prehladom. Ali, važno je da se organizam ne napreže, a da prilikom fizičke aktivnosti puls ne prelazi sto otkucaja u minutu.

Hranljiva večera

San je lekovit, to je poznato, a namirnice koje unesete pred spavanje mogu da pojačaju pozitivan efekat. Stručnjaci preporučuju meso koje nije masno, ribu, pasulj, smeđi pirinač, kao i što više svežeg povrća, jer je bogato antioksidansima.

Vruć tuš pred spavanje

Neposredno pred odlazak u krevet istuširajte se vrućom vodom. To će da opusti mišiće, odagna drhtavicu, a vrela para će da oslobodi disajne organe.

---

---

Izvor: http://www.lisa.rs

Neka Vam dan počne sa osmehom ...

Neka Vam dan počne sa osmehom ... 🙌😋

Deset zanimljivih činjenica o jezicima

Kako je moguće da postoji toliko različitih jezika? Zašto su neki jezici kompleksiniji od drugih? Šta je to zanimljivo što jedan jezik odvaja od drugih?

1. Srpski jezik ima 7 padeža, finski oko 15, dok engleski nema nijedan.
2. Srpski jezik ima 3 gramatička roda, kineski i japanski nemaju rodove.
3. Više od polovine ljudi na planeti govori više od 2 jezika.
4. Dva jezika iz porodice slovenskih jezika su međusobno sličnija, nego 2 jezika iz porodice germanskih jezika.
5. Srpski jezik je jedini jezik koji ima dva pisma u svakodnevnoj upotrebi (ćirilicu i latinicu).
6. Najviše jezika u svetu se govori u zemlji Papua Nova Gvineja (oko 850 jezika).
7. U svetu postoji između 6000 i 7000  jezika.
8. Hebrejski jezik je jedan od retkih jezika koji je nakon dugogodišnjeg izumiranja ponovo u upotrebi.
9. U znakovnom jeziku, kao i u govornom, postoje oznake za jedinu, množinu, rod, broj i ostale morfo-sintaksičke i morfo-semantičke odlike jezika.
10. U svakodnevnom govoru srpski jezik sve vise izumire, i sve veći broj reči biva zamenjen pozajmljenicama iz engleskog jezika.

Izvor: http://portalmladi.com

Od učenja se ne sme odustati

Niste li primetili da svaki sledeći zadatak na poslu čini da se osećate sve više izgubljeno? Većina ljudi se sve češće suočava s ovakvim okolnostima, ali nema razloga za brigu! To je danas sasvim normalno. Živimo u veoma dinamičnom okruženju, dnevno primimo mnogo informacija, a pošto se sve menja tako brzo, teško je ići ukorak sa svim promenama. 

Iz pomenutog proizilazi i jedna, nekima možda pomalo teška, istina, a to je da ukoliko želite da napredujete u poslu, ali i uopšte u životu, ne smete prestati da se usavršavate.

Konstantno učenje će vas dovesti do dobrih rezultata

Možete biti uspešni u onome što radite samo ako za to imate ogdovarajuće znanje. Danas je procenat visokoobrazovanih ljudi veliki, što znači da morate biti izuzetni ukoliko želite da se izdvojite iz mase. Ukoliko niste među najboljima, znajte da će se ubrzo pojaviti neko ko je mnogo spremniji za posao od vas i pritom je voljan da ga obavlja. Prosečnost nije na ceni, zato naučite da budete najbolji.

Konstantno učenje će vam pomoći da se oslobodite i napustite svoju zonu komfora

Praksa pokazuje da su najuspešniji upravo oni pojedinci koji su uvek spremni da izađu iz svoje sigurne i komforne zone. Oni idu u susret novim izazovima, preuzimaju rizike i neprekidno otkrivaju nove stvari. Ovakav stav i način života je njihova svakodnevica. Drugim rečima, ljudi postaju uspešni onda kada uspeju da pomere sopstvene granice. Otkrivanje novog predstavlja jedini način da se prevaziđe ustaljena, komforna zona. Korak u nepoznato često ume da uplaši, ali zato je tu učenje. Učenje, odnosno znanje, svakoga može pripremiti za promenu i podstaći na prve korake ka uspehu.

Stalno učenje doprinosi dužem i zdravijem životu

Širom sveta su sprovedena brojna demografska istraživanja koja su pokazala da, verovali ili ne, konstantna mentalna aktivnost predstavlja ključni faktor za duži i bolji život. Dokazano je da se zdravstveni problemi, poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti ili stanja praćena gubitkom pamćenja, manje javljaju kod ljudi koji su negovali svoju mentalnu aktivnost. Imajte na umu da se pretraga različitih pojmova na internetu ne smatra izazovnom mentalnom aktivnošću, iako je možda zabavna. Odličan primer mentalno zahtevne aktivnosti bilo bi učenje novog stranog jezika.

Stalno učenje doprinosi kvalitetnijim vezama

Ova činjenica ne zahteva previše objašnjavanja. Logično je da kad ste načitani i poznajete mnogo tema, biće vam lakše da se povežete sa drugim ljudima. Znanje i interesovanja vas spajaju. Samim tim, vaši odnosi sa drugima su bogatiji. Zamislite na momenat da ste pohađali kurs o ličnoj motivaciji. Takođe, zamislite da su vašim brojnim prijateljima potrebni saveti iz te oblasti. Nije li logično da će se vaši odnosi produbiti zahvaljujući tome što ste vi u mogućnosti da podelite sa njima svoje novostečeno znanje i da im pomognete da ostanu motivisani?

Znanje će učiniti da se osećate dobro

Nema boljeg osećaja od onog kada shvatite da znate mnogo toga interesantnog. Na primer, zamislite da ste otputovali na destinaciju koju nikada pre niste posetili, a bez obzira na to, prepoznajete mesta koja srećete. I ne samo što ih prepoznajete, vi ih zapravo poznajete: znate njihovu istoriju, znamenite lokalne ljude, tumačite kulturno nasleđe i sl. Priznajte, to je dobar osećaj.

Jasno je da učenje nudi brojne prednosti i garantuje sreću i lični razvoj. Zato, ne odustajte od učenja i nove prilike će vam se brzo ukazati. I ne brinite, nije to tako teško kao što se čini. Kada jednom krenete putem znanja i usavršavanja, više nećete moći da prestanete.

Izvor: http://edukacija.rs

Kako se rešiti neugodnog mirisa iz veš mašine?

Vaša odeća neće biti stvarno čista ukoliko mašina u kojoj  perete nije dovoljno čista, stoga smo za vas pronašli nekoliko načina kako da je osvežite!

Ukoliko primetite da vaš beli veš nakon mašinskog pranja ne bude baš tako čist i besprekoran kao što ste priželjkivali, definitivo trebate razmisliti o ovim trikovima:

Očistite fioku za deterdžent

Fioku u koju stavljamo deterdžent vrlo brzo i lako preplave bakterije, buđ i sl. te je samim tim mesto koje se lako uprlja. A opet, to je mesto gde stavljamo sredstva kojima peremo veš.

Za najbolje rezultate izvucite čitavu fioku i pripremite čistu četkicu za zube i sredstvo kojim inače čistite i dezinfikujete površine u kuhinji i kupatilu. Detaljno pređite čitavu površinu i primetićete promene odmah po narednom pranju veša.

Očistite bubanj

Čak i kada vaša mašina (unutra) izgleda čisto, verovatno nije. Postoji mnogo skrivenih mesta gde se gomilaju bakterije. Najbolje bi bilo da na svakih par meseci uključite praznu mašinu.

Možete dodati sodu bikarbonu i izabrati opciju pranja na 60 stepeni. To bi trebalo detaljno očistiti sve nepristupačne površine i ubiti veliki broj bakterija.


Stop neprijatnom mirisu

Jeste li ikada otvorili bubanj da bi vas samo zapljusnuo neprijatan miris? To je zato što je on itekako pogodno mesto za sakupljanje plesni.

Ukoliko ostavite otvorena vrata bubnja u periodima kada mašina ne radi, to omogućava cirkulaciju vazduha kroz isti, što umanjuje mogućnost razmnožavanja bakterija kao i skupljanje vlage.