Lisica i Mali princ - najlepši odlomci

Roman francuskog književnika i ratnog pilota Antoana de Sent-Egziperija

Govori o pravim vrednostima, smislu života, ljudima, prijateljstvu i ljubavi. Proglašena je za najbolju knjigu 20. veka u Francuskoj.

- Dobar dan, reče lisica.-Dobar dan, učtivo odgovori mali princ. 

- Ko si ti? upita mali princ. Vrlo si lepa...

- Ja sam lisica, reče lisica.

- Hodi da se igramo, predloži joj mali princ. Tako sam tužan...

- Ne mogu da se igram sa tobom, reče lisica. Nisam pripitomljena. Molim te... pripitomi me, reče ona.

- Vrle rado, reče mali princ, ali nemam mnogo vremena. Treba da pronađem prijatelje i da se upoznam s mnogim stvarima.

- Čovek poznaje samo one stvari koje pripitomi, reče lisica. Ljudi nemaju više vremena da bilo šta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako nema trgovaca koji prodaju prijatelje, ljudi više nemaju prijatelja. Ako hočeš prijatelja, pripitomi me!

-Šta treba da radim? upita mali princ.

-Treba da si veoma strpljiv, odgovori lisica. Najpre ćeš sesti malo dalje od mene, eto tako, na travu. Gledaću te krajičkom oka, a ti nećeš ništa govoriti. Govor je izvor nesporazuma. Ali, svakog dana, seščeš malo bliže....

Sutradan mali princ ponovo dodje.

- Bilo bi bolje da si došao u isto vreme, reče lisica. Ako dolaziš, na primer, u četiri sata popodne, ja ću biti srećna već od tri sata.

Ukoliko vreme bude odmicalo, biću sve srecnija. U četiri sata biću uzbudjena i uznemirena; upoznaću cenu sreće! Ali ako budeš dolazio kad ti padne na pamet, nikada neću znati za koji čas da spemim svoje srce... Potrebni su čitavi obredi za to.

- Šta je to obred? upita mali princ.

- I to je nešto što se davno zaboravilo, reče lisica. To je ono što čini da se jedan dan razlikuje od drugog, jedan čas od drugih časova. Kod mojih lovaca, na primer postoji jedan obred. Oni četvrtkom igraju sa seoskim devojkama. Četvrtak je, dakle, divan dan! Idem u šetnju čak do vinograda. Kad bi lovci igrali kad im padne na pamet, svi bi dani ličili jedan na drugi.

Ovu analizu sigurno niste uradili, a u njoj se krije puno odgovor vezanog za Vaše zdravlje

Predstavljamo vam rezultate istraživanja do kojih je došao tim lekara sa klinike iz Arizone koja se bavi naturopatijom. Naturopatija je medicinska grana koja spaja klasičnu i tradicionalnu medicinu i neguje holistički pristup lečenja. Vođa istraživanja sprovedenih o vitaminu D na ovoj klinici je Alen Kristensen, koji je za „Hafington post“ rekao sledeće:

1. Skoro svi imaju manjak vitamina D u krvi.

2. I skoro svi se iznenade kad saznaju za to.

Potom je objasnio zašto je vitamin D važan i kako da ga steknemo u količinama koje mogu da ojačaju naše zdravlje.

Zato što su mnogobrojne studije i istraživanja pokazali da je nedostatak vitamina D povezan sa višom stopom smrtnosti s jedne strane, a sa druge povećava rizik od:

• Visokog krvnog pritiska

• Virusnih i bakterijskih infekcija

• Osteoporoze

• Alergija i astme

• Malignih oboljenja

• Dijabestesa

• Infarkta

• Multiplaskleroze

• Mentalnih bolesti

• Hroničnog bola

KOLIKO NAM VITAMINA D TREBA?

Apsorpcija vitamina D je individualna. Zbog toga neki ljudi nemaju dovoljno ovog vitamina u krvi iako uzimaju preporučenu dozu dnevno. „Vitamin D Council“ smatra da u krvi treba da imamo 40-80 ng/ml kako bi se smanjio rizik od gorenavedenih bolesti.

Međutim, istraživanje sprovedeno na 18.883 ljudi u periodu od 2001. do 2004. pokazalo je da ljudi imaju u proseku 30 ng/ml. Taj nivo je nizak i može se smatrati nedostatkom vitamina D.

ZAŠTO GA NEMAMO DOVOLJNO

1. Suplementi su slabi

Većina multivitaminskih suplemenata, pa čak i suplemenata koji su čist vitamin D, sadrži 400 internacionalnih jedinica ovog vitamina (400 IU). Ta doza podiže nivo vitamina D u krvi za 4 ng/ml, što je apsolutno nedovoljno da bismo imali ikakve koristi.

2. Hrana je siromašna

Učesnici pomenutog istraživanja hranom unose u proseku od 144 do 288 IU vitamina D dnevno. Ta količina podiže nivo vitamina D u krvi za 2 ng/ml, što je takođe nedovoljno da bi se bilo kako odrazilo na zdravlje. Ljudi koji piju mnogo punomasnog mleka obogaćenog sintetičkim vitaminom D mogu da unesu dovoljno ovog vitamina tim putem, ali onda nastaju drugi problemu poput gojaznosti, lošeg varenja i hroničnog zatvora.

3. Sunce je opasno, a nedovoljno

Uvreženo je mišljenje da je 15 minuta na suncu dnevno dovoljno da bi organizam proizveo dovoljno vitamina D. Ipak, dokazano je da nije, jer je kod surfera koji nedeljno na suncu provedu 15 sati takođe identifikovan nedostatak vitamina D u krvi. Osim toga, kreme za zaštitu od sunca sprečavaju proizvodnju vitamina D, dok, s druge strane, boravak na suncu bez zaštite povećava rizik od melanoma.

4. Salo nam krade vitamin D

Uz sve ove prepreke na koje naš organizam nailazi u pokušaju da se snabde vitaminom D, tu je i salo! Ono bikvalno krade rezerve vitamina D iz krvi. Što više sala imamo na stomaku, to ćemo manje vitamina D moći da iskoristimo. Vitamin D ostaje „zarobljen“ u salu, ne odlazi u krv i samim tim ga imamo manje nego što bismo ga imali da nismo debeli.

KOLIKO VITAMINA D TREBA DA UNESEMO DNEVNO?

Odrasle osobe koje unose 2.000 IU vitamina D dnevno, podići će njegov nivo u krvi za 20 ng/ml.

Dakle, većini treba 5.000 IU dnevno da bi nivo ovog vitamina u krvi bio 50 ng/ml.

KOJA VRSTA VITAMINA D JE NAJBOLJA?

Vitamin D3 treba uzimati kao suplement, ali u dovoljno velikim dozama, i to obavezno uz hranu. Najbolje je da to budu male porcije orašastih plodova, butera, ulja, mesa ili masne ribe. Hrana pomaže apsorpciju vitamina D3.

MOŽEMO LI DA PRETERAMO S VITAMINOM D?

Možemo, ali on nije toksičan. Studija iz 2006. Pokazala je da ljudi koji su dnevno unosili 100.000 IU vitamina u periodu od četiri do šest meseci nisu pokazivali znake akutnog trovanja. Nivo od 150 ng/ml vitamina D u krvi smatra se toksičnim, ali čak i ako imate malo iznad 80 ng/ml, ništa vam se loše neće dogoditi.

ŠTA TREBA DA RADIMO?

1. Uradite analizu vitamina D u krvi. Najbolji test se zove 25 (OH) vitamin D. 

Radi se u svim laboratorijama.

2. Uzimajte dovoljne količine sintetičkog vitamina D kako biste dostigli nivo od 40-80 ng/ml u krvi. Za većinu ljudi to je od 4.000 IU do 10.000 IU dnevno. Nekima je potrebno i više. Podrazumeva se da sve ovo treba da radite u dogovoru sa svojim lekarom.

---

---

Izvor: zena.blic.rs

Strani jezici u službi zdravlja

Da li ste mozda ikada razmišljali zašto je uobičajeno da se još u osnovnoj školi kreće sa učenjem dva strana jezika? Iako nam u tom periodu to teško pada zbog količine obaveza, jer se tome mora dodati i učenje maternjeg jezika, vrlo je značajno da učenje jezika ne ostane samo obaveza u tom uzrastu. 

Učenje stranog jezika pomoći će vam da se jednostavnije snalazite na putovanjima ili u svakodnevnoj komunikaciji na društvenim mrežama, ali i te kako možete uticati na svoje zdravlje.

Često, saveti koji se odnose na dodatne obaveze nisu oni koje baš volimo da slušamo ali ova priča se odnosi na nekoliko svera u životu i može da bude korisna.

Ukoliko smatrate da je učenje samo engleskog jezika dovoljno i da može da zadovolji vaše jednostavnije funkcionisanje razmislite o učenju još jednog stranog jezika.

Značaj učenja dva strana jezika bila je i tema istraživanja koja je sprovedena u saradnji sa univerzitetskim bolnicama u Gentu i Briselu. Ovo istraživanje je otkrilo  da dvojezičnost može da uspori negativne kognitivne simptome Alchajmera za četiri do pet godina.

Rezultati ovog istraživanja pokazali su da odrasle dvojezične osobe postižu bolje rezultate na kognitivnom planu od osoba istog uzrasta koje govore samo jedan jezik.

Dakle, ništa lakše. Razmislite koji drugi jezik vam se dopada ili vam je neophodan u radu i krenite sa učenjem. Ne kaže se džabe da čovek vredi onoliko koliko jezika govori.

Izvor: http://www.stipendijezastudente.com

Kakve su cipele ove jeseni u trendu?

Kvalitetne ženske cipele i čizme, prepune zanimljivih detalja vladale su na modnim pistama širom Evrope. U trendu su elegantne kao i cipele koje imaju sulude detalje na sebi kao što su krzno, pačvork koža i slično.

Sedamdesete su uvek u modi – to će se ove jeseni videti na čizmama koje se igraju bojama i teksturama u svojevrsnom pačvorku. Sve više kreatora se okreće veštačkom krznu u izradi jesenjih i zimskih cipela.

Isto tako, kontrasti boja su veoma aktuelni na modnim pistama, ali kao što vidimo i po ulicama.

Visoke štikle i čizme koje idu preko kolena su namenjene onim hrabrijim.

Da je moda poprilično ciklična, nije  nikome nova vest.

U sezoni jesen/zima 2022/23. modeli koji se posebno ističu su kao oni iz 80'tih godina.

Zato brzo pretražite ormane svojih tetki i mama, sigurni smo da ćete tamo pronaći nešto na čemu bi Vam modne blogerke poprilično pozavidele.

Kada su u pitanju one nešto odvažnije, moderne forme, to su svakako elegantne patike i cipele sa detaljima u vidu perja!

Ono što su dizajneri pripremili za ovu jesen od obuće ne mora da bude i Vaš izbor ....  

Vaš izbor je samo Vaš izbor ...


Foto: pixabay.com

Umne igre: Da li je magija zapravo manipulacija?

Da li ste sigurni da se mađioničarski trikovi zasnivaju na pravu slobodnog izbora?

Kanadski istraživač koji se bavi demistifikacijom mađioničarskih trikova otkrio je nekoliko tajni kojima se mađioničari služe kako bi uticali na odluke koje donosimo tokom izvođenja trika.

Džej Olsen, autor ove studije, objašnjava da je istraživanje započeo tako što se pozabavio osnovnim principom magije koji nam nije jasan u potpunosti - kako mađioničari utiču na izbore kod publike?

"Došli smo do zaključka da ljudi češće biraju stvari koje im privlače pažnju, ali da ne umeju da objasne zašto su baš to odabrali."

Ovo istraživanje zasnivalo se na dve faze. U prvoj fazi je Olson (koji je ujedno i profesionalni mađioničar) proverio koju će kartu odabrati ljudi ako on koristi neku od svojih tehnika uz pomoć kojih im skreće pažnju na tu jednu kartu koju on želi da oni odaberu. Ispitanika je bilo 118, a čak 98 odsto je odabralo istu kartu, dok je devet od 10 ispitanika reklo da je osećalo da ima pravo slobodnog izbora.

U drugoj fazi tim istraživača je ispitanicima na kompjuteru pokazao špil od dvadeset i šest karata. Trideset odsto ispitanika je odabralo ciljnu kartu, što je znatno manji procenat od onog u prvoj fazi. Razlog tome su laboratorijski uslovi ispitivanja, u kojima nije bilo prostora za manipulaciju.

Cilj ove studije je da ukaže na vezu između magije, neurologije i psihologije, odnosno na manipulaciju ljudskim ponašanjem ovih triju nauka.

Izvor: http://www.nationalgeographic.rs

Odakle potiče krasnopis?

Iz Kine: Krasnopis je umetnost lepog pisanja koja vodi poreklo iz Kine. Savremena definicija krasnopisne veštine glasi: „umetnost davanja forme znakovima na izražajan, humoristički i vešt način”. 

Krasnopis se proteže od funkcionalnih i ručnih zapisa do prefinjenih umetničkih komada, gde ručno pisani tragovi uzimaju prvenstvo nad čitkim pisanjem. Veština krasnopisa se razlikuje od tipografije i neklasičnih ručnih pisanja. Ovakav vid pisanja se nastavlja do veštog načina izražavanja u formama različitih pozivnica, slovnog dizajna – tipografija, originalnih ručno pisanih natpisa, logo dizajna, uverenja, mapa i drugih radova koji uključuju pisanje (npr. prikaz slovne umetnosti). 

Osnovni pribor za krasnopis je: krasnopisno (kaligrafsko) pero (različitih širina u zavisnosti od veličine teksta, papira i dr.), olovka (može da bude obla ili zaoštrena – najčešće se zaoštrava na šmirgli samo jedna strana) i četkica. Mastilo za pisanje je obično vodootporno i mnogo manje viskozno u odnosu na mastilo koje se koristi pri štampanju.

Izvor: Da li znate? 

http://www.politika.rs

Kako nas marketing industrija ubeđuje da imamo problem

Uđite u prodavnicu kozmetike: sve te varijacije tečnosti i krema, sve je to posledica sto godina marketinških kampanja, koje su polako izmišljale jedan po jedan problem i ubeđivale ljude da ga imaju ...

Jeste li nekada čuli za halitozu? To je medicinski naziv za neprijatan zadah iz usta, reč je latinskog porekla.

Logično, svako bi pomislio da je ovu reč smislio neki tim lekara i naučnika, kao i druge medicinske pojmove, ali nije. Reč „halitoza” smislili su pre 100 godina marketinški stručnjaci kompanije „Listerin”. Ova kompanija je došla na genijalnu ideju da napravi tečnost za ispiranje usta sa aromom mentola, koja bi trebalo da neutrališe neprijatan zadah.

Problem je bio što je u to vreme prosečan čovek smatrao da njegov dah miriše OK, i ovu tečnost niko nije hteo da kupuje. Tako su marketinški stručnjaci došli na genijalnu ideju: da ubede ljude da imaju problem.

Narednih godina, novine su bile preplavljene reklamama za ovu tečnost koje su se svodile na ovakve poruke: Možda imate neprijatan zadah, a da to i ne znate. Možda vas ljudi na poslu potajno ne podnose i pričaju o vašem zadahu vama iza leđa, a vi to i ne znate. Možda je taj momak s kojim ste izašli na sastanak prestao da vam se javlja zbog vašeg neprijatnog daha, a vi se pitate šta je problem. I tako dalje.

Nakon ove kampanje prodaja je skočila za 4.000 odsto! Ovaj legendarni primer iz dvadesetih godina prošlog veka dao je novu genijalnu ideju kompanijama širom sveta: umesto da pokušavaju da naprave rešenje za postojeće probleme, zašto ne bi prvo napravili problem, a onda prodali rešenje? Od tada je krenuo niz kampanja koje su se zasnivale na tome da vi imate neki problem, obično s vašim telom, ali su ljudi isuviše učtivi da vam to kažu u lice.

Verovali ili ne, i sapun je proizvod jedne takve kampanje. Većina ljudi danas smatra da je kupanje potrebno svaki dan, tako što celo telo istrljamo sapunom. Međutim, ovo je posledica dugogodišnje kampanje proizvođača sapuna. Mišljenje lekara je da je kupanje potrebno na svaka 2–3 dana, a što se tiče sapuna, osim ako ne radimo u rudniku, sapun ima smisla samo na zavučenim delovima tela (ispod pazuha i slično). No, ako bi ljudi trošili sapun toliko retko, prodaje bi bile deset puta manje nego danas.

S obzirom na to da je neprihvatanje u društvu jedan od najvećih ljudskih strahova, sve ove kampanje su bile veoma uspešne, i odatle se izrodio čitav spektar proizvoda za higijenu i kozmetiku. Uđite u bilo koju prodavnicu kozmetike: sve te hiljade varijacija i specifičnih tečnosti i krema, sve je to posledica sto godina marketinških kampanja, koje su polako ali sigurno izmišljale jedan po jedan problem i ubeđivale ljude da ga imaju.

Kao marketinški stručnjak, mogu vam reći da se i dan-danas veliki broj stvari prodaje na ovakav način. Postoji jedan, vrlo aktuelan primer: glutenska intolerancija.

Hrana bez glutena je poslednji modni hit. Svuda oko nas je pecivo bez glutena, keks bez glutena, a ljudi masovno kupuju ove stvari živeći u iluziji da im je to potrebno.

U realnosti, medicinska istraživanja su pokazala da svega jedan odsto ljudi na svetu ima zaista neki problem sa glutenom. Glavni krivac su, kao i obično, mediji. Ne mislim na medije poput „Politike”, oni su nažalost u manjini. Senzacionalistički mediji objavljuju da „možda imate problem sa glutenom a da to i ne znate”. Kada na to još dodaju informaciju da ljudi sa ovim problemom ne mogu da smršaju, tu je kraj svakog razuma. Naime, glutenska intolerancija se izuzetno teško dokazuje, ali je sada ljudima dovoljno da pročitaju nekoliko simptoma u časopisu da bi bili sigurni da oni to imaju („uvek se nadujem kad pojedem hleb, sto posto je od tog glutena”). Tako, milioni ljudi odjednom uobražavaju da imaju probleme s glutenom, i prodaja bezglutenskih proizvoda skače u nebesa. Dakle, principi „halitoza marketinga” odlično rade i u 2019. godini.

Neko bih rekao da je ovo opšta zavera proizvođača, ali oni samo prate zahteve tržišta. Recimo da imate deset proizvođača keksa. Jedan od njih vidi da je ceo svet poludeo za glutenom, i predlaže da izbace „novo, prvi u Srbiji – keks bez glutena”. Odjednom im prodaja skoči. Sada, preostalih devet fabrika keksa vide ovaj efekat i, koliko god znaju da je to besmisleno, moraju da se priključe opštem ludilu i da izbace i oni svoj keks bez glutena. Ovakav isti efekat se dešava u svim drugim oblastima, i tako na sve strane imamo ove proizvode bez glutena koji se odlično prodaju.

Piter Gibson, kanadski naučnik koji je otkrio glutensku intoleranciju, uradio je nedavno novu studiju u kojoj je pokazao da većina ljudi koji misle da im smeta gluten zapravo to uobražava. No, sada nema povratka.

Poenta priče je – nikada ne verujte šarmantnim „Džordž Kluni” lekarima u reklamama i tekstovima iz lepršavih časopisa. Danas uz pomoć ,,Gugla” možete lako saznati istinu – dovoljno je, recimo, da ukucate „glutenska intolerancija” na engleskom, u kombinaciji s terminom „hoaks” (hoax – obmana), i dobićete niz rezultata. Od tih rezultata uzmite u obzir isključivo one koji potiču od proverenih medicinskih institucija, ili od renomiranih medija (na primer, „Njujork tajms” ili „Gardijan”). Istina je uvek tu, za one koji znaju i žele da je nađu.

Fakultet za medije i komunikacije

Autor: Istok Pavlović

http://www.politika.rs

Čudesna soda bikarbona u službi zdravlja i lepote

Jedan od najvećih neprijatelja farmaceutske industrije poslednjih godina postao je natrijum-hidrogenkarbonat, u narodu poznatiji kao soda bikarbona. 

Reč je o jedinoj organskoj, bezopasnoj hemikaliji, koja je svoju primenu našla prvo u službi lepote, a s vremenom su se otkrivale i njene blagodeti za zdravlje čoveka. 

Poslednjih godina internet je preplavljen tekstovima u kojima se govori o svim povoljnim dejstvima ove supstance, pa se mnogi iznenade kada pročitaju u koje se sve svrhe soda bikarbona može upotrebljavati. Zanimljivo je da se koristi u najjednostavnije svrhe, kao što je prirodno beljenje zuba koji su promenili boju zbog naslaga nastalih pušenjem i ispijanjem kafe, do pomoći u izlečenju od najtežih bolesti, u vreme kada pacijenti primaju hemoterapiju. 

Soda bikarbona, najčešće u kombinaciji sa vodom, pokazala se kao čudotvorno sredstvo. Iako zvuči neverovatno da nešto što košta tako malo ima toliko širok spektar blagotvornog dejstva, mnogi doktori pišu knjige i naučne radove o njenom blagotvornom dejstvu na organizam. Zanimljivo je da je soda pronašla primenu čak i u kućnim poslovima, pa se tako mogu pronaći “recepti” kako da pomoću ove supstance očistite nameštaj, mašinu za pranje veša ili prljavštinu nakupljenu na šporetu.

Soda bikarbona za zdravo grlo

Kako je soda idealan saveznik u borbi sa bekterijama, pokazala se kao odlična u lečenju gnojne angine. Rastvor za ispiranje grla dobija se tako što se jedna kašičica sode istopi u čaši prokuvane vode. Grlo se ovakvim, prirodno dobijenim rastvorom može ispirati i pet puta dnevno. Pored toga što će olakšati tegobe, obrzaće lečenje gnojne angine i smanjiti period ispijanja antibiotika.  

Zašto je soda bikarbona dobra za pranje zuba?

Soba bikarbona se može koristiti za uklanjanje mrlja s površine zuba, odnosno gleđi. Zubi tada postaju belji i svetliji. Pranjem zuba sodom bikarbonom ćete ukloniti mrlje uzrokovane ispijanjem kafe, čajeva, sokova, žvakanjem duvana i pušenjem. Kada se soda bikarbona pomeša sa vodom, dolazi do oslobađanja slobodnih radikala. Oni tada razgrađuju molekule koje uzrokuju mrlje na zubima. 

Povremeno korišćenje sode bikarbone se preporučuje za celokupno zdravlje usne šupljine.

Namočite četkicu vodom i umočite je u sodu bikarbonu. Tako ćete biti sigurni da se soda bikarbona prilepi za četkicu. Četkajte zube oko 1 minute i dobro isperite.

Pranje zuba sodom bikarbonom će možda izazvati osećaj žarenja. Ako taj osećaj postane nepodnošljiv, treba odmah prestati i dobro isprati usnu šupljinu vodom.

Sodu bikarbonu možete pomešati is pastom za zube. Postupak četkanja i ispiranja je isti. Nemojte preterivati sa sodom bikarbonom, dovoljno je jednom nedeljno da operete zube na ovaj način.