Ana Ahmatova - biografija

Ana Andrejevna Ahmatova ( devojačko prezime Girenko),najveća ruska pesnikinja, živela je od 1889. do 1960. godine. Rođena je u predgrađu Odese u porodici inženjera brodarstva. Bila je vaspitana u tradicionalnom duhu i ljubavi prema staroj pravoslavnoj Rusiji. Pravoslavlje je bilo duboko usađeno u njeno biće i zato se u njenoj poeziji religiozni motivi prepliću sa svim ostalim motivima.

Zbog toga je zvanična kritika ocenila poeziju Ane Ahmatove kao bezidejnu i tuđu sovjetskoj vlsti. Ako se tome još dodaju činjenice da je prvi muž Ane Ahmatove, pesnik Nikolaj Gumiljov, osumnjičen za učešće u monarhističkoj zaveri i streljan, da se drugi muž nije vratio iz zatvora, a sin Lav Gumiljov osuđen na progonstvo, sasvim je jasno zašto je u Staljinovo vreme poezija ove pesnikinje prestala da se objavljuje i zašto je Ana Ahmatova dugo živela u izolaciji i siromaštvu, izdržavajući se samo od prevoda. A prevodila je mnogo i sa raznih jezika. Prevodila je i sa srpskog - narodne pesme i pesme Desanke Maksimović.

Lisica i Mali princ - najlepši odlomci

Roman francuskog književnika i ratnog pilota Antoana de Sent-Egziperija

Govori o pravim vrednostima, smislu života, ljudima, prijateljstvu i ljubavi. Proglašena je za najbolju knjigu 20. veka u Francuskoj.

- Dobar dan, reče lisica.-Dobar dan, učtivo odgovori mali princ. 

- Ko si ti? upita mali princ. Vrlo si lepa...

- Ja sam lisica, reče lisica.

- Hodi da se igramo, predloži joj mali princ. Tako sam tužan...

- Ne mogu da se igram sa tobom, reče lisica. Nisam pripitomljena. Molim te... pripitomi me, reče ona.

- Vrle rado, reče mali princ, ali nemam mnogo vremena. Treba da pronađem prijatelje i da se upoznam s mnogim stvarima.

- Čovek poznaje samo one stvari koje pripitomi, reče lisica. Ljudi nemaju više vremena da bilo šta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako nema trgovaca koji prodaju prijatelje, ljudi više nemaju prijatelja. Ako hočeš prijatelja, pripitomi me!

-Šta treba da radim? upita mali princ.

-Treba da si veoma strpljiv, odgovori lisica. Najpre ćeš sesti malo dalje od mene, eto tako, na travu. Gledaću te krajičkom oka, a ti nećeš ništa govoriti. Govor je izvor nesporazuma. Ali, svakog dana, seščeš malo bliže....

Sutradan mali princ ponovo dodje.

- Bilo bi bolje da si došao u isto vreme, reče lisica. Ako dolaziš, na primer, u četiri sata popodne, ja ću biti srećna već od tri sata.

Ukoliko vreme bude odmicalo, biću sve srecnija. U četiri sata biću uzbudjena i uznemirena; upoznaću cenu sreće! Ali ako budeš dolazio kad ti padne na pamet, nikada neću znati za koji čas da spemim svoje srce... Potrebni su čitavi obredi za to.

- Šta je to obred? upita mali princ.

- I to je nešto što se davno zaboravilo, reče lisica. To je ono što čini da se jedan dan razlikuje od drugog, jedan čas od drugih časova. Kod mojih lovaca, na primer postoji jedan obred. Oni četvrtkom igraju sa seoskim devojkama. Četvrtak je, dakle, divan dan! Idem u šetnju čak do vinograda. Kad bi lovci igrali kad im padne na pamet, svi bi dani ličili jedan na drugi.

Čuvaj svoje snove, nikad ne znaš kada će ti ponovo zatrebati…

Često u životu zamišljamo stvari koje bismo voleli da ostvarimo, ali se uvek nekako povučemo zbog straha i uverenja da to nema šanse da se BAŠ nama dogodi. Ali, da li je zaista to tako? Da li se samo nekim ljudima snovi ostvaruju ili se mogu ostvariti svima? Moje razmišljanje i mišljenje o tome pročitajte u današnjem tekstu.

Susrela sam se dosta puta u životu s ljudima koji su mišljenja:,,Ma, pusti to, nema šanse da će se BAŠ meni ostvariti i desiti!” Da. Zbog ove rečenice ljudi gube svoje snove ali gube i sebe. Da ih pitate zbog čega tako misle, ne bi znali da vam odgovore na to pitanje, rekli bi vam da se snovi ostvaruju samo velikim ljudima, ma šta god to značilo.

Ali, svi ti ,,veliki” ljudi su nekada bili mali. Uspeli su samo zato što nisu imali strah od snova i što su imali hrabrosti da ih slede.

Nije bitno o čemu sanjate, bitno je da sve što sanjate možete realizovati. Kada i o ovoj temi pričamo, isto smatram da je samopouzdanje i ta sigurnost koju imamo u sebe nešto što je siguran put ka uspehu. Osvrnuću se na temu o kojoj sam prvo pisala, a to su hejteri, toga će uvek biti, vi morate pronaći način da sve te priče i reči odbacite i da se ne obazirete na iste već da grabite ka svom cilju.

Nikada se ne treba osvrtati iza sebe, već treba ići napred. Treba svako biti svestan sebe i svojih želja, svojih snova. Čvrsto treba grabiti ka vrhu i zvezdama.

Na vrhu uvek ima mesta za sve. Rečenica svakoga od nas jeste:,,BAŠ meni će se ovo ostvariti jer to želim!” I ne osvrćite se, kada krenete stepenicama ka vrhu ne zaboravite da neko mora i kamenje da baca na vas da bi vam izgradio put ka istom.

Autor: Nina Dotlić

---

---

Preduslov za vaspitano dete je vaspitan roditelj

Gete je to lepo sročio u jednoj rečenici: „Mogla bi se roditi već vaspitana deca, ako bi roditelji bili vaspitani“.

Što je vrednija stvar ili neki cilj u životu više se za njega moramo pomučiti. Roditeljstvo je najveća privilegija koju osoba može da ima, pa shodno logici stvari i najteža. Može se povući paralela sa hodanjem po žici. Pogrešan korak je lako napraviti. Kad posmatrate druge sve izgleda lako i jednostavno, ali kad vi treba da krenete, završite na pozadini i pre nego što se popnete.

Pitate se kako je to njima uspelo, kad vama deluje gotovo nemoguće. Ipak, život nas je naučio da ništa nije nemoguće, samo da biste nešto ostvarili morate prvo da promenite sebe. Zato i jeste teško, jer stare navike sporo odumiru i potrebno je dobro zapeti da bismo ih zamenili novim i boljim.

Tek kad postanete roditelj pred oči vam izlete sve manjkavosti vašeg karaktera.

Kad NE dajemo deci dobar primer ponašanja?

Kad vičemo: Neispavani i umorni dobre ste volje koliko i Lignjoslav Pipak. Kad deci naiđe žuta minuta i počnu da histerišu i trče po kući kao pobesneli bizoni, namera vam je da im priđete sa ljubavlju i pažnjom, zagrlite ih, pitate ih šta nije u redu i šta žele. Ipak, sve što uspevate da izbljunete je jedno histerično ‘Smirite se!’ što upravo ima suprotan efekat, jer od vaše nervoze podivljaju još više.

Vikanje na decu neće pomoći ni vama ni deci. Vas će verovatno gristi savest kasnije, a deca će naučiti da komuniciraju prateći vaš šablon i postati prave galamdžije. Prvo proverite da li su deca gladna, da li im se spava, da li ih treba presvući ili ih možda nešto boli. Ukoliko nije ništa od toga onda im je verovatno samo dosadno.

Taktike kojima ja pribegavam kad krene bura su grljenje, golicanje, promena lokacije (deci brzo dosadi boravak u jednoj prostoriji i obično žele napolje) ili promena aktivnosti (kad im dosadi igranje sa njihovim igračkama, možete im predložiti npr. da vam pomognu da promenite posteljinu). Moja deca uživaju da mi pomažu oko ove aktivnosti koju su pretvorili u igru „Povuci-potegni“. Mama povuče jedan kraj čaršafa ne bi li ga zategnula, a deca sva srećna potegnu drugi kraj. Tako kroz igru uspemo i da obavimo nešto od kućnih poslova. 

Kad govorimo ružne reči: Obećali ste sebi da ćete se ponašati primereno i da nećete psovati ne samo pred decom, nego ni pred kim i to obećanje poštujete dok vas nešto ili neko ne izbaci iz takta. U afektu vam se psovke sa jezika otimaju kao psi sa lanca, a vaša dečica sve to brižljivo ponavljaju sa zadivljujućom preciznošću. Ne znaju tečno da izgovore svoje ime, ali nekim čudom psovke uvek umeju precizno da ponove.

Zamenite psovke nekim finim rečima i kad hoćete da opsujete izgovorite reč kojom ste zamenili dotičnu psovku. Lakše ćete vi sebe ispraviti, nego odgovoriti dete da prestane da govori ružne reči.

Bacanje smeća gde stignete: Dok vas niko ne gleda frknete na ulicu papirić, žvaku, opušak od cigarete, jer u blizini nema korpe za otpatke, a vi ne želite da punite svoje džepove ili torbu smećem. Ja upravo to radim. Sve trpam u torbu ili čak nosim u ruci ukoliko je npr. kora od banane i bacim kad naiđem na korpu za otpatke. To je malo truda čiji bi rezultat bio brzo vidljiv, ukoliko bi ga svi uložili.

Posebno je interesantno kako se ljudi ponašaju u automobilu, pa na očigled drugih opušteno izbacuju smeće napolje. Da ne spominjemo prst zavučen u nos kod muške populacije, kao da nisu svesni da ih drugi ljudi mogu videti. Čitala sam davno jedan tekst da se ljudi u automobilu ponašaju kao da su u nekoj zaštićenoj kapsuli, koja ih sakriva od spoljnog sveta. Imamo utisak da nas drugi ne vide dok smo u automobilu i shodno tome smo prilično opušteniji, nego kad iz njega izađemo. 

Ne koristite magične reči: Dete vas posluša i nešto vam dohvati, a vi mu ne zahvalite. Dajete mu nešto i ne setite se da kažete izvoli. Uradite nešto pogrešno i ne kažete izvini. Samo izdajete naredbe ‘Daj mi ono!’, ‘Uradi ovo!’ pri tom ne koristeći reč molim. Posle se štrecnete od nelagodnosti kad vam ono odgovori istim tonom ili pocrvenite kada to uradi nekom drugom.

Još jedna stvar koju često radimo deci je da ih prekidamo u sred rečenice. Žurimo, na pameti su nam neke druge stvari i nemamo strpljenja da slušamo dečja naklapanja i zapitkivanja o nekim banalnim stvarima.

Činjenica je da su stvari o kojima deca žele da nam pričaju veoma važne u njihovom svetu i da ih povređujemo (iako nam to nije namera) kada ne saslušamo šta nam žele reći šaljući im poruku da nam njihovo mišljenje nije dovoljno važno da bi ga čuli, što se negativno odražava na dečje samopouzdanje.

Konstantno dečje zapitkivanje ume da bude zamorno, ali je lepo kada su radoznala i željna da nauče. Sigurno vam je draže to, nego da su nezainteresovana za svet oko sebe.

Kada prekidamo decu u sred razgovora, misliće da je u redu da i ona prekinu nekog drugog i neće naučiti da budu dobri slušaoci i nesebični u komunikaciji. Čovek koji drugom posveti vreme pažljivo slušajući šta mu se govori i ne prekida drugu osobu dok izlaže svoje mišljenje je svima omiljeni sagovornik.

U suštini većina ljudi je navikla da tako komunicira sa svojim porodicama i bliskim prijateljima, pa ispada da što nam je neko bliži ružnije se ophodimo prema njemu. Greške koje svakodnevno pravimo postanu veoma vidljive u odgoju naše dece. Ukoliko ranije počnemo da ih ispravljamo kod sebe, poštedećemo sebe glavobolje u budućnosti uzrokovane nevaspitanjem naše dece. 

Kad smo za stolom: Ukoliko se i okupite kao porodica da zajedno ručate (obično to bude nedeljom, obzirom na različito radno vreme roditelja), u većini slučajeva je i uključen televizor u pozadini koji svi gledaju. Zajednički obrok je prilika da roditelji posvete pažnju deci, a i pokazatelj poštovanja. Zamislite da ste na ručku sa poslovnim partnerom i većinu vremena provedete pogleda uperenog u televizor. Prikačio bi vam epitet da ste nepristojni i uvredio bi se.

Takođe nešto što retko ko praktikuje je da isključi zvono na mobilnom telefonu dok ruča. Čim telefon zvrcne roditelj skače na noge da se javi. Sutra kad vam dete bude tinejdžer i potrči da odgovori na poziv sigurno ćete mu reći ‘Prvo završi jelo, nigde ne gori!’.

Upravo tako, vreme obedovanja sa svojom porodicom je jedan lep ritual koji vaša deca treba da ponesu u budući dom kad zasnuju svoje porodice. Stoga, isključite telefon i televizor, pustite neku opuštajuću muziku i uživajte. Ne zaboravite na magičnu reč prijatno i molim vas tate suzdržite se od podrigivanja.

Kakva još ružna ponašanja odrasli praktikuju?

• Zevanje bez podignute ruke preko usta (ne moraju svi da vam vide resicu u grlu.)
• Mokrenje na ulici. Ako žene mogu da se suzdrže i stisnu petlju do prvog toaleta mogu i muškarci.
• Pljuvanje. Grozna navika.
• Duvanje nosa uz pomoć dva prsta i izbacivanje sadržaja na ulicu. Još gora.

Mislim da je ovo nabrajanje i više nego dovoljno. I sa ovim imamo pune ruke posla. Svakako da ima dosta fino vaspitanih roditelja, koji imaju fino odgojenu decu. Sve pohvale za njih.

I za kraj:

Nikada ne treba decu kriviti za greške koje su napravili, već smo krivi mi roditelji što ih nismo bolje naučili.

Autor: Maja P.

Vratimo DOMAĆINSTVO u škole!

Vođenje domaćinstva ne samo da nije retro, već se vraća na velika vrata kao svetski trend. Voditi domaćinstvo znači pametno i zdravo kupovati, spremati zdrave obroke, samim tim mudro upravljati i novcem i zdravljem, što odmah znači i ključnu stvar – dobro živeti.  

Šta to nije u redu sa mladima danas – pitanje je koje je aktuelno već duži niz godina unazad, ali kako vreme odmiče sve češće ga postavljamo. Pođimo od statističkih podataka kada su u pitanju zdravlje i ishrana: na primer, gotovo trećina Amerikanaca ispod 19 godina je gojazna, naviknuti su na brzu i nezdravu hranu. Naravno da, delom, tu lošu naviku možemo opravdati ekonomskim statusom u kom se obično nalaze mladi ljudi -cene studiranja su visoke, studentski krediti skupi, a primanja ograničena. Da, čini se da je na prvi pogled brza hrana jeftinija, ali gledajući sveukupni učinak takvog načina ishrane, ne možemo a da se ne zapitamo da li je baš tako? I, naravno, ko je kriv što oni veruju da je takva ishrana prihvatljiva? Ko ih to nije naučio ono što je trebalo?  

Mnogim mladim ljudima možda bi značilo da znaju da bolje vode domaćinstvo da ih je neko naučio osnove kuvanja, kako da obave pametnu kupovinu namirnica, kako pravilno da rukuju kućnim aparatima i slično. Još jedan od problema današnjice je i činjenica da je, recimo, oko 70 odsto dece živi sa dva stalno zaposlena roditelja ili sa samohranim roditeljem, što odmah znači više kupljene gotove hrane usled nedostatka vremena i novca. Iako zvuči totalno retro, povratak domaćinstva u škole, kao jednog od osnovnih predmeta, mogao bi da popravi mnoge stvari u odgajanju budućih generacija.  

“Iako zvuči totalno retro, povratak domaćinstva u škole, kao jednog od osnovnih predmeta, mogao bi da popravi mnoge stvari u odgajanju budućih generacija.”

Izvor:  https://www.detinjarije.com

Pol Elijar - Jedini osmeh

Vreme je za poeziju! Nasmejte se, ulepšajte osmehom svoj dan i pročitajte pesmu velikog pisca ...

Kažu da je za bolje pamćenje i inteligenciju neophodno pročitati bar jedan pasus knjige ili strofu pesme...

Jedini osmeh

Samo tvoj osmeh takmiči se
Sa svakom zvezdom kad suton nastupi
Samo tvoj osmeh za oboje nas
A azur u tvojim divnim očima
Prkosi beskrajnim noćima
I nalazi snagu u mojim očima
Tad videh iz želje da saznam
Kako ta noć stvara dan
A mi ne promenismo izgled naš



Paul Éluard (Pol Elijar), „Jedini osmeh"

---

---

Greške vozača mogu ozbiljno da oštete ovaj vitalni deo automobila

Menjač može da se pokvari iz brojnih razloga, od kojih su mnoge posledica greška vozača. Ako prilikom menjanja brzine vozač ne pritisne kvačilo dovoljno, čuće se zvuk koji podseća na struganje. To se prvi put, verovatno, neće štetno odraziti na ispravnost rada menjača.

Međutim, učestalo ponavljanje može da ošteti sinhroni prsten stepena prenosa na kome se trenutna promena brzine odvija. Kod oštećenja sinhronih prstena, koji služe da izjednače broj obrtaja između dve osovine da bi se stepen prenosa lakše promenio, dolazi do gubitka njihove funkcije.

Vozač će ovaj problem osetiti kao povećanje otpora pri pomeranju ručice menjača, odnosno prilikom ubacivanja u brzinu. Tada može da dođe i do mehaničkog "krckanja" u menjaču.

Preporuka je, kod ovakvog kvara, u što kraćem roku otići kod majstora, budući da to može biti uzrok dodatnih sličnih kvarova do kojih meže doći prilikom promene stepena prenosa, kao što se loše podešeno ili kvar kvačila.

Svako oklevanje može samo dodatno da pogorša problem, odnosno može da dođe do prisustva metalnih strugotina u ulju menjača, koje nastaju habanjima pri promeni stepena prenosa.

Metalni opiljci štete ležajevima menjača i zupčanicima, a u najgorem slučaju, moguće je potpuno oštećenje menjača i gubitak prenosa. Tada se može dogoditi da, pri velikoj brzini, menjač, na primer, prebaci iz 6. u 2. stepen prenosa. To je veoma štetno i može da izazove veća mehanička oštećenja motora.

Izvor: AutoPortal

Želite besprekoran ten? Tajna se krije u ovim namirnicama!

Otkrivamo kojih 10 namirnica mogu bukvalno da učine čuda za vašu kožu i ten!

Kelj

Kelj sadrži karotenoide koji su bogati antioksidansima. Isprobajte čips od kelja ili sirovi kelj pridružite svojim sveže ceđenim sokovima. Lisnato zeleno povrće pomaže u borbi protiv upala i detoksifikuje jetru, što posredno znači i detoksifikaciju kože.

Orasi

Orasi su prepuni vitamina B i E, važnih boraca protiv slobodnih radikala koji mogu da izazovu stres i bore. Osim toga, orasi sadrže i omega-3 masne kiseline koje kožu čine čvršćom, hidratizovanom i nahranjenom. Orahe možete da grickate u svako doba dana.

Citrusi

Vitamin C u agrumima (limuni, narandže, grejp, mandarine) pomaže u proizvodnji kolagena, koji je važan za čvrstoću i mladolik izgled kože. Osim toga, svima je već vrlo dobro poznata važnost vitamina C za dobar imunitet. Jedna limunada dnevno čini čuda za vreme viroza i prehlada, pa već danas gazirane sokove zamenite sveže ceđenim sokovima agruma.

Riba

Sirovi losos i tuna puni su omega-3 masnih kiselina koje će na lepotu vaše kože delovati poput prirodne hidratantne kreme, pa ih svakako treba uvrstiti u svoj svakodnevni meni.

Šargarepa

Šargarepe su bogate vitaminom A i biotinom koji čine osnovu za stvaranje novih ćelija kože. Uz njih stižu i antioksidanti koji su važni za opstanak kolagena, ali i u borbi protiv raznih upala. Umesto čipsa ili kikirikija, grickajte šargarepu.

Spanać

Spanać obiluje antioksidansima, koji su važni u borbi protiv starenja kože, ali i mineralima i vitaminima poput vitamina A, C i K. Spanać pomaže koži da ostane hidratizovana, a preporučujemo da ga dodate svojim sveže ceđenim sokovima ili da ga jedete sirovog, kao salatu.

Bobičasto voće

Bobičasto voće često je neizostavan deo mnogih finih kolača, ali je i odličan izvor antioksidansa koji štite ćelije kože od znakova starenja. U svoju ishranu uvrstite sveže bobice voća - ujutro za doručak uz žitarice, za dezert nakon ručka umesto čokoladne torte ili popodne kao užinu s jogurtom.

Cvekla

Cvekla je odlična za čišćenje krvi, čisti jetru, a i pomaže u snižavanju visokog krvnog pritiska. Što vam je krv čišća to će i vaša koža biti lepša. Ako vam se ukus cvekle ne dopada preterano, isprobajte saltau od rendane cvekle, šargarepe i jabuke. 

Jabuke

Jabuke sadrže polifenole koji mogu da deluju i poput prirodne krema za sunčanje. Osim toga, navodno je jedna jabuka dnevno pravi recept za dug i zdrav život. 

Bademovo mleko

Bademovo mleko, kao mleko drugih orašastih plodova, izuzetno je bogato bakrom, mineralom koji je važan kod proizvodnje kolagena, strukturnog proteina koji pomaže očuvanju elastičnosti kože i prevencije nastajanja bora. Uz bakar, bademovo mleko sadrži i visoki procenat mangana, minerala koji štiti kožu od štetnih UV zraka, pa pomaže u sprečavanju crvenila i svraba kože.

---

---

Izvor: http://www.cosmopolitan.rs